URANIJUM MI JE UBIO OCA I MAJKU! Milan Damjanović gost emisije "Na ivici": Svuda ima dobrih i loših ljudi, ne mrzim nijedan narod (VIDEO)

Kraj osamdesetih i početak devedesetih godina na Kosovu i Metohiji bili su vreme nemira, neizvesnosti i tihog odlaska. Kuće su se praznile preko noći, prtljag se pakovao bez glasnog pozdrava, a deca su, nesvesna istorijskog trenutka, napuštala svoje dvorište ne znajući da se možda nikada neće vratiti. Među njima bio je i Miljan Damjanović, danas potpredsednik Srpske radikalne stranke.

- Mnogi su tada otišli s Kosova i Metohije - jedni da se brane, drugi jer su morali da napuste ognjište. U emisiji "Na ivici" pokušavamo da oživimo te devedesete: zašto su ljudi odlazili, kako je to izgledalo i kako je živeti sa setom iščupanog korena. Rođen sam u Prizrenu, nisam slutio da ćemo otići s dva kofera. Danas se mnogi moji sunarodnici, a ni ja, ne mogu vratiti - kaže Damljanović u novoj epizodi naše emisije "Na ivici".

🟥Gde ste rođeni i kakve okolnosti su obeležile vaše rođenje?

- Rođen sam 15. decembra 1983. u Peći, a u Prizrenu upisan 3. januara 1984. Tih godina u Prizrenu nije bilo srpskih lekara ni babica, dešavalo se da zdrava deca umru odmah po rođenju, zbog toga su se Srpkinje porađale u Skoplju ili Prištini. Majka je iz Peći i tamo me je, iz hitnosti, rodila. Sestra je krajem sedamdesetih rođena u Prištini.

🟥Šta pamtite iz porodične istorije i priča predaka?

- Otac je bio najmlađi od sedmoro, majka od četvoro. Baba Đurđina preživela je albanski logor od početka do kraja rata. Nikada nisam mrzeo nijedan narod - svuda ima dobrih i loših ljudi, preovlađuju politika i dugoročni planovi. Prizrenska liga nije nastala slučajno, cilj joj je bio proširenje Kosova i Metohije i stvaranje "velike Albanije".

Foto: Republika

🟥Koja je bila uloga vašeg dede s očeve strane?

- Deda je došao iz crnogorskog pograničnog sela i postao direktor bolnice u Prizrenu. S bakom Zagorkom imao je sedmoro dece. Posle oslobođenja 1944. vratio se iz Despotovca, ali ga je kasnije zatekla zabrana povratka Srbima. Država mu je deo po deo oduzimala imanje, dok nije ostao na jednom hektaru, koji su Albanci želeli da prisvoje bez nadoknade.

🟥Kako je izgledalo napuštanje Prizrena 1999. i život posle toga?

- U junu 1999. otišli smo sa četiri adidas torbe. Roditelji se u Beogradu nisu zaposlili, otac je ranije radio u opštini, bio nagrađivan, sarađivao s Izraelom na projektima voda, ali posle rata nije dobio priliku. Majka medicinski radnik. Bez imovine, živeli smo kod strica u 50 kvadrata - nas osmoro. Posle tri meseca roditelji su počeli da prodaju robu na pijaci da nas prehrane. Mi, tinejdžeri, radili smo fizičke poslove za 10 maraka dnevno, neprijavljeni, da pomognemo kući.

Foto: Republika

🟥Kako je bombardovanje uticalo na zdravlje vaše porodice?

- Majka je kao medicinski radnik uzimala uzorke zemlje i vode bez zaštite. Pregledi su godinama bili uredni, dok se nisu javili bolovi. Operisana je - mutirani oblik kancera, verovatno posledica uranijuma. Preminula je 2012. u 56. godini. Posle nje, oboleo je i otac - rak kostiju, preminuo 2020.

BONUS VIDEO