PROTA STEVA ANĐEO BOŽJI! Zorica Peleš gost emisije "NA IVICI": Od prizrenske Bogoslovije napravio čudo, iškolovao dvojicu srpskih patrijarha (VIDEO)

Prota Steva Dimitrijević. Ime koje je ostavilo dubok trag u srpskoj istoriji, ali koje danas, nažalost, poznaje mali broj ljudi. Bio je sveštenik, pedagog, humanista i patriota. Njegovo delovanje obeležilo je Prizren, Skoplje i Pirot, gde je školovao generacije učenika, među kojima i buduće patrijarhe. Vladika Nikolaj Velimirović ga je opisao kao anđela Božjeg za južnu Srbiju.

Steva Dimitrijević bio je i most između Istoka i Zapada. Studirao je u Berlinu i Kijevu, a tokom života sarađivao i s ruskim i sa srpskim intelektualcima, s kraljevima i običnim narodom. Bio je čovek koji je uvek ostajao uz svoj narod u najtežim trenucima, čak i kada je sam bio izložen progonima.

O njegovom životu i radu decenijama istražuje i piše publicistkinja Zorica Peleš. Upravo zahvaljujući njenom predanom radu i sakupljenoj građi, danas možemo bolje razumeti ulogu i značaj prote Steve Dimitrijevića.

U razgovoru za emisiju "Na ivici", koju možete pogledati na Jutjub kanalu Republika news, otkriva nam zašto je ovaj veliki čovek prećutkivan, kakav je bio njegov put i koje nasleđe ostavlja budućim generacijama.

🟥Za početak, ko je bio prota Steva Dimitrijević i zbog čega ga smatrate jednim od ključnih, a nedovoljno poznatih, ličnosti srpske istorije?

- Prota Steva je bio jedan od najznačajnijih duhovnika i patriota koje je Srbija imala, ali o njemu se, nažalost, malo zna i malo govori. To je čovek koji je obrazovan u Berlinu i na Kijevskoj duhovnoj akademiji, koji je govorio više jezika, koji je imao kontakte i na istoku i na zapadu. Oženio se Ruskinjom, ćerku je krstio u ruskoj crkvi, a ceo svoj život posvetio je školovanju omladine i jačanju srpskog duha. Njegovi učenici postali su patrijarsi Varnava i Gavrilo, što dovoljno govori o njegovom uticaju. Ipak, kada sam 2001. objavila knjigu o njemu, nije bilo nikakvog interesovanja u Srbiji. Zamislite, tek nekoliko godina kasnije, slučajno na internetu naletim na rad nemačkog profesora istorije Klausa Buhena u Berlinu, koji je pisao knjigu o Miloševićevoj vlasti i citirao moju knjigu o proti Stevi! To je bio šok za mene: od naših istoričara niko da se zainteresuje, a jedan Nemac da prepozna njegov značaj. On je napisao da u Srbiji gotovo da nema knjiga o duhovnicima, poput prote Steve, i da je to velika sramota. Eto, stranci su ga prepoznali, a mi ga zaboravili.

Foto: Republika

🟥Koliko su njegovo delovanje i rad obeležili razvoj obrazovanja i crkvenog života u južnoj Srbiji na prelazu iz 19. u 20. vek?

- Nemoguće je to izmeriti. Kada je 1899. došao u Prizren za rektora Bogoslovije, posle studija u Kijevu, napravio je pravo čudo. Za samo tri godine stvorio je jedan mali raj: voćnjake, vinograde, dva vodoskoka... Kada je premešten u Skoplje za direktora gimnazije i učiteljske škole, ponovo je stvorio uzornu ustanovu. U Skoplje je doveo Petra Kočića, Borivoja Stevanovića, vrsne profesore, obrazovane na najvišim školama.

🟥Čini se da je, uprkos nesumnjivim zaslugama, prota Steva tokom života često nailazio na osporavanja i protivljenja. Koji su razlozi za to?

- To je ona večita priča. Kad neko radi i postiže, odmah se javljaju oni kojima to smeta. On je, recimo, bio najveći darodavac Narodne biblioteke u Beogradu. Poklonio je više od 6.000 rukopisa i starih knjiga. A njegovo ime nigde nije pomenuto. Isto je bilo i pri osnivanju Bogoslovskog fakulteta 1920. Patrijarh Varnava je rekao da je prota Steva udario temelje tog fakulteta, ali se opet našlo onih koji su negodovali jer je primio nekoliko Rusa, kolega s Kijevske akademije.

Foto: Republika

🟥Kod običnog naroda prota Steva je bio gotovo svetac.

- Bio je uz ljude u najtežim trenucima. Kada je 1915. srpska vojska krenula u povlačenje preko Albanije, on je mogao da ode s đacima, ali je rekao: "Neću da stvaram nove kandidate za smrt. Moj poziv je da ostanem uz narod." I ostao je. Bugari su ga tada vezali za drvo i spremali se da ga streljaju, a učenici su ga spasli vičući da je svetac. To je poštovanje koje se ne može iznuditi, to se stiče životom i delom. I kraljevi su ga duboko cenili. Kralj Petar je zahvaljujući njemu mogao da poseti Hilandar, a kralj Aleksandar mu je poverio izbor ruskih umetnika za oslikavanje crkve na Oplencu.

🟥Decenijama ste prikupljali građu o proti i čuvali njegovu zaostavštinu.

- To je bio moj životni poziv, da ga otrgnem od zaborava. Decenijama sam istraživala po arhivama, sakupljala izveštaje i rukopise. Njegova sestričina, profesorka Nadežda Panić, ostavila mi je mnogo dragocene građe. Danas deo tog materijala već čuva Arhiv SANU.

BONUS VIDEO