"SUŠTINA SATANIZMA JE DEHUMANIZACIJA" Glišić otkriva da li je vredelo boriti se za nacionalne ideje! (VIDEO)

Politički put počeo je neuobičajeno rano, još kao 17-godišnjak našao se na meti tadašnje državne bezbednosti, uhapšen i obeležen kao ekstremni desničar. Mladalačka pobuna protiv komunizma, vođena idealizmom i verom da se zlo ne može održati, završila se izbacivanjem iz škole i s godinu dana pojačanog nadzora. Iskustvo koje je moglo da slomi jednog mladića postalo je ulaz u svet politike, ali i prva lekcija o tome kako vlast funkcioniše iza kulisa.

U emisiji "Na ivici" Vladan Glišić otvoreno govori o idealizmu, zabludama, ali i onome što smatra suštinskom borbom.

Vaš život je obeležen politikom još od tinejdžerskih dana. Kada pravite paralelu između tog vremena i današnjeg trenutka, da li se vredelo boriti?

- Iskreno, tada sam verovao da je dovoljno videti nepravdu i da se čovek pobuni protiv nje, pa će dobro pobediti. Mislio sam da očigledno zlo ne može trajati dugo i da je dovoljno da se grupa mladića pobuni, napiše parole po zidovima, napravi program i da se time pokrene proces promene. Međutim, politika nije tako jednostavna. To sam naučio tek kasnije, ona je jedna vrsta kuhinje istorije, gde, kada zavirite iza kulisa, shvatite da to nisu priče o gorostasima i velikim delima, već o sitnim ljudima, sitnim interesima, često o trivijalnostima. Dešava se da vrlo loši ljudi iz vrlo pogrešnih motiva urade nešto dobro, a da dobri ljudi iz najboljih namera naprave katastrofu. To je lekcija koju ne možete pročitati u knjigama, već je morate doživeti. I zato često kada čujem priče da će sve biti dobro kada se dovedu novi ljudi u politiku, znam da to nije tačno. Novi čovek se ne stvara preko noći. Mora da prođe kroz iskustvo, da nauči tehnologiju vlasti. A to je složeno i opasno jer veliki tehnolozi vlasti mogu biti veoma loši ljudi, ali znaju sistem, dok oni koji nemaju znanje u startu gube.

Foto: Republika

Pomenuli ste nacionalne ideje koje su vas oblikovale.

- Kao mladić, tražite heroje i identifikujete se s onima koji su u istoriji ostavili trag. Za mene su to bili Apis, oficiri Crne ruke, ljudi koji su delovali kao simbol otpora i spremnosti da žrtvuju sve za Srbiju. To je imalo snažan emotivni naboj. Ali s vremenom shvatite da je stvarnost mnogo složenija. Državna bezbednost je na meni i mojoj družini želela da napravi ozbiljan slučaj. Na papiru je to izgledalo kao plan ozbiljne terorističke organizacije. Imali smo program, statut, parole. A u stvarnosti, to je bila grupa klinaca koja je želela da promeni svet grafitima i idejama. Međutim, kada su u to uvukli i ime pisca Danka Popovića, mog komšije, kada su shvatili da bi preko toga mogli da dođu i do ozbiljnih disidenata iz takozvane francuske sedmice, slučaj je dobio dimenziju koju mi nismo ni slutili. I tu sam naučio prvu lekciju: politika je često karikatura. Oni koji su me hapsili ubrzo su se obukli u šajkače i počeli da viču parole o srpstvu. To masovno presvlačenje iz titoizma u nacionalizam preko noći za mene je bilo mučno. U jednom trenutku mi je to izazivalo gađenje, pa sam bio blizak i građanskim opcijama i demokratskoj stranci jer nisam mogao da podnesem lažno srbovanje. Ali uvek sam se vraćao osnovnom kriterijumu: patriota je samo onaj ko ne krade od svog naroda. To je mera rodoljublja.

Kada pogledate današnji svet, gde vidite Srbiju i šta su ključne podele u globalnoj politici?

- Mislim da su podele na levicu i desnicu izgubile smisao. Danas imate saradnju između sindikalnih pokreta i identitetskih pokreta, između verskih i socijalnih struja. Suštinska borba nije ideološka, već civilizacijska, borba za čoveka. Zapad sve više postaje antihuman, teži da čoveka pretvori u sredstvo, broj, u kiborga. To je suština satanizma, kada drugog čoveka tretirate kao objekat za svoje ciljeve. Srbija je vekovima bila slobodarska, uvek smo se bunili kada je trebalo da budemo tuđi robovi. Zato verujem da naš put nije predaja Zapadu, već priključivanje onom delu sveta koji brani ljudskost i pravo naroda na sopstveni identitet.

Foto: Republika

Da li mislite da su današnji mladi uopšte zainteresovani za politiku na način na koji ste vi bili ili je duh pobune potpuno nestao?

- Mladi danas žive u potpuno drugačijem svetu. Nema cenzure kao u moje vreme, ali ima mnogo suptilnijih oblika manipulacije. Internet i društvene mreže daju privid slobode, ali, u stvari, oblikuju svest mnogo agresivnije nego što su to radili tadašnji režimski mediji. Pobuna postoji, ali je rasuta i često se svodi na individualne gestove. A politika zahteva organizaciju, zahteva dug proces učenja i iskustvo.

BONUS VIDEO