"NEKI SU IZDALI DRŽAVU ZA ŽIVOT U AMERICI!" Ljuban Karan ekskluzivno otkriva priču: Kako sam otkrio ustašku ćeliju među vojnicima (VIDEO)

Najopasniji neprijatelj države nije onaj koji je spolja. Nije tenk, ni bomba, ni strana vojska. Najopasniji je onaj koji nosi uniformu, zna protokole, ima pristup, poverenje i tišinu.
Ljuban Karan, bivši kontraobaveštajac JNA, bio je svedok trenutka kada su lojalnost i izdaja prestale da se razlikuju. Kada je sistem znao, a odlučio da ćuti. Kada su obaveštajci radili za neprijatelja, a patriote ostajale bez zaleđa. Ovo nije priča o prošlosti. Ovo je opomena. Karan je bio gost u našoj emisiji "Na ivici".

🟥Kako je izgledao vaš ulazak u kontraobaveštajnu službu JNA?

- Sam prijem za mene je bio potpuno neočekivan. Bio sam mlad oficir u Kovinu, komandir voda. Jednog dana pozvao me je oficir bezbednosti, ali ne u kasarnu, već u restoran. Mislio sam da je neka ozbiljna situacija. Umesto toga, počeo je razgovor koji je vodio ka tome da mi ponude mesto u službi. Oni su me izabrali, nisu slučajno došli do mene. Znali su sve i ono što sam ja zaboravio. Da dolazim iz patriotske porodice, da imam čvrst karakter, upornost, snalažljivost.

Foto: Republika

🟥Da li ste u tom trenutku imali dilemu?

- Postavio sam jedno pitanje. Zašto su trojica podoficira iz moje jedinice završila u zatvoru zbog vica o Titu? Rekao sam otvoreno: "Ako je to posao, neću ga raditi." Rečeno mi je da su sami prijavili jedan drugog zbog kafanskog nadmetanja. To nije bio bezbednosni rad. Pristao sam, ali samo pod uslovom da se bavim stvarima koje su zaista protiv naroda i države.

🟥Vaš prvi ozbiljan slučaj u službi bezbednosti?

- Bio sam postavljen u veliku jedinicu, kao oficir bezbednosti. Tada su ključni izazovi bili u vezi s albanskim iredentizmom. Postojala je ozbiljna bojazan od trovanja vojske i terorističkih napada. U tom kontekstu uspeo sam da otkrijem i razbijem organizovanu ustašku grupu među vojnicima. Kroz jednog vojnika identifikovao sam mrežu mladih studenata koje je ideološki oblikovao jedan fratar. Imali su veze s hrvatskom emigracijom u Australiji. Planirali su da miniraju spomenik i srednju školu. Prikupio sam sve dokaze: prisluškivanje, beleške, materijal. Slučaj je zatvoren sudski, dobili su svaki od četiri do pet godina zatvora.

 

Foto: Republika

 

🟥Kako su nadređeni i sistem reagovali kada ste prezentovali prikupljene dokaze?

- Reakcija je bila brza i ozbiljna. Moj rad je prepoznat. Prekomandovan sam u elitnu jedinicu 204. lovački avijacijski puk. To je bio sam vrh jugoslovenskog vazduhoplovstva. Doček je bio hladan. Oficiri su mi jasno rekli da nisam dobrodošao jer sam zauzeo mesto pilota. Ali kad su videli da radim pošteno i temeljno, prihvatili su me. Učio sam brzo. Upoznao sam sistem rada, opterećenja pilota, obuke, ranjivosti.

🟥Kakvu ulogu su tada imale strane obaveštajne službe u Jugoslaviji? Na koji način su vrbovale domaće kadrove?

- Bilo je pokušaja vrbovanja na više nivoa. Cilj je bio da se prati stanje u zemlji, a zatim i da se izvuku ključni ljudi. Američka CIA uspela je da vrbuje jednog pilota. Otkrili smo ga analizom sadržaja u kolima: tablete, flomasteri s instrukcijama. Bio je spreman da izda državu za život u SAD.

🟥Kada ste i kako stekli uvid u obim stranog uticaja na obaveštajno-bezbednosne strukture same države?

- Najdrastičniji primer bio je Josip Perković. Dugo je bio glavni čovek za borbu protiv ustaške emigracije. Srbi su mu verovali. A ispostavilo se da je prešao na drugu stranu. Počeo je da štiti proustaške strukture. Informacije iz Hrvatske su nestajale. Sumnje su rasle.

🟥Koji je bio vaš zadatak u Slavoniji i Baranji i kako ste razvijali obaveštajnu mrežu na tom prostoru?

- Zatraženo je da formiram mrežu koja će preuzeti deo posla Državne bezbednosti. Dobio sam tim, sredstva, vozila i počeli smo odmah. Ubrzo je cela operacija postala deo struktura Uprave bezbednosti Generalštaba. Naš rad je cenjen. Informacije su bile tačne, proverene i korisne. Bilo je jasno da se nešto lomi. Perković je kontrolisao tokove podataka. Ljudi iz DB više nisu imali kome da predaju informacije. Sistem je gubio kontrolu.

 

Foto: Republika

🟥Koliko je poverenje u pogrešne ljude doprinelo urušavanju bezbednosnog sistema i same države?

- U velikoj meri. Ogromnoj. Perković je imao neograničeno poverenje. Bio je poslednji za koga bi neko rekao da je prešao na drugu stranu. A upravo on je radio protiv interesa Jugoslavije. Perković je bio klasičan primer spavača. Imao je institucionalni autoritet, ali je radio protiv interesa države.

BONUS VIDEO