NA IVICI Radojica Lazić: Posle Trampa demokrate će drastično promeniti svetsku politiku (VIDEO)

Prof. dr Radojica Lazić, dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost i pripadnik bezbednosnih struktura, gost je emisije "Na ivici", u razgovoru o geopolitičkim previranjima koja Srbiju okružuju i o tome šta nam predstoji. Govori o tome kako se promenila sama paradigma bezbednosti, o položaju Srbije kao vojno neutralne države okružene članicama NATO, o politici četiri stuba i balansiranju velikih sila, o ulozi diplomatije i obaveštajnih služba, o maglovitim evrointegracijama, o tajnim
dokumentima i, na kraju, o tome zašto najveću pretnju narednoj deceniji vidi u demografiji.

Kako danas izgleda bezbednosna situacija i koliko se promenila?

- Ako napravimo paralelu, sadašnja bezbednosna paradigma se, u odnosu na kraj prošlog veka, drastično promenila. Ranije se, u takozvanom državocentričnom pristupu, moć jedne države ogledala kroz njenu vojnu moć, odbranu teritorije i poziciju u međunarodnim odnosima. Procesi s kraja prošlog veka, pre svega pad Berlinskog zida i nestanak bipolarnosti, uticali su i na politiku i na globalnu bezbednost, pa se ono što se nekada smatralo okosnicom države malo suzilo. Sada se gleda širi društveni kontekst, pa se u okviru nacionalne bezbednosti posmatra bezbednost i države i šireg društva u celini. Iz tog ugla su i savremene pretnje potpuno drugačije, i sve to moramo imati u vidu kada analiziramo aktuelni geopolitički trenutak.

Foto: Republika

 

Jesu li interesi ostali isti kao nekada?

- Interesi su, za mene, velikim delom prošireni. Ranije se državocentrični pristup odnosio na teritoriju sa jasno definisanim granicama, stanovništvom i suverenom vlašću, a sada je to širi kontekst koji obuhvata i državu i širu društvenu zajednicu, pa ta paradigma nosi i druge bezbednosne izazove, rizike i pretnje, drastično proširene u odnosu na ranije. Nekada su glavnu ulogu u osvajanju teritorije imale vojne formacije, a danas su to takozvane nevojne pretnje koje u nekim elementima imaju i primat. Teoretičari su, posle nestanka blokovske podeljenosti i raspada Sovjetskog saveza, govorili da su nestale i vojne pretnje, ali one nisu prestale, što Sirija najbolje pokazuje. Uz njih imamo i sajber

bezbednost, informacione tehnologije, asimetrične pretnje i hibridno ratovanje, što je napravilo ozbiljan pomak u bezbednosnoj sferi.

Koji su bezbednosni rizici kada je reč o Srbiji?

- Srbija je, kao sukcesor nekadašnje Jugoslavije, faktički okružena članicama NATO, osim Bosne i Hercegovine koja nije članica, i same Srbije. Zauzima deo balkanskog prostora na kome se sučeljavaju geopolitički interesi velikih sila, pre svega Sjedinjenih Država, Kine, Ruske Federacije i Evropske unije, a taj položaj, uz regionalno okruženje, određene sporove sa susedima i balkanske rute prema zapadnoj Evropi, usložnjava njenu bezbednosnu situaciju. Moj stav je, ipak, da je Srbija u dovoljnoj meri bezbedna. Ako me pitate da li joj preti neka ozbiljnija pretnja, uključujući migrantsku krizu u kojoj je Srbija bila takozvana tranzitna ruta, terorizam i organizovani kriminal, imali smo pre nekoliko dana i teroristički akt ispred izraelske ambasade u Beogradu, ali je to za mene usamljen
slučaj i ne preti nam ozbiljnija opasnost.

Foto: Republika

 

Koliko Srbija može da ostane neutralna i da se odupre pritiscima?

- Narodna skupština je 26. decembra 2007, u kontekstu zaštite suverenih interesa Kosova i Metohije, usvojila rezoluciju o vojnoj neutralnosti, koja ima više politički karakter i kasnije je utvrđena u Strategiji nacionalne bezbednosti iz 2019. To je odnos prema vojnim savezima, ali ne znači da je Srbija politički neutralna; ona ima svoje pozicije i sarađuje na principu četiri stuba, a to su Vašington, Moskva, Peking i Brisel, i ta politika se, ko god da je na vlasti,nije menjala. Pošto vojna neutralnost nije utkana u Ustav niti priznata od bilo koje velike sile, kao kod nekih drugih država, reč je o političkom opredeljenju koje moramo braniti i političkim sredstvima
i pozicijom u međunarodnim odnosima. A pritisci spolja, s obzirom na to da smo okruženi NATO državama, podrazumevaju balansiranje i jačanje odbrambenih kapaciteta radi odvraćanja opasnosti.

Koliko diplomatija može da doprinese očuvanju mira?

- Diplomatija od svog nastanka, faktički od kardinala Rišeljea, ima važnu ulogu u međunarodnim odnosima, naročito u pozicioniranju države i ostvarivanju interesa na bilateralnom i multilateralnom planu; ona je, da tako kažem, mozak političke aktivnosti svake države. Otvoreno ću reći, možda se neki neće složiti, da smo poslednjih desetak godina u dovoljnoj meri uspevali u tom balansiranju, imajući u vidu migrantsku krizu, rat u Siriji, specijalnu vojnu operaciju Ruske Federacije u Ukrajini i krizu na Bliskom istoku. Po mom stanovištu smo prilično dobro balansirali, i to bi trebalo da posluži kao dobar primer i budućim vladama.

Foto: Republika

 

Hoće li se posle američkih izbora promeniti geopolitička situacija?

- Očekujem da se na globalnom planu, u naredne dve godine do kraja mandata Donalda Trampa, ta politika neće promeniti, ali ovo je nagoveštaj da će se posle njegovog mandata drastično promeniti, jer očekujem da će demokrate osvojiti predsednički mandat kao što su osvojili i Kongres. Kada je u pitanju odnos Izraela i Sjedinjenih Država prema Iranu, Sjedinjene Države su, nažalost, uvučene u taj rat; ja sam bio jedan od prvih koji je osudio tu agresiju, i ispada da se Tramp zaglibio u Ormuskom moreuzu. Gledam na koji način će se izvući iz toga, jer je u svojoj strategiji jasno iskazao odnos prema Evropskoj uniji i NATO partnerima i očekujem da će nešto od toga pokušati da ostvari, naročito kada je u pitanju rat u Ukrajini.

Spekuliše se da su Tramp i Putin već podelili teritorije. Šta mislite o tome?

- To su bili samo neki nagoveštaji tokom njihovog susreta, kao da je postignut neki dogovor. Međutim, evropski saveznici, na koje Tramp tada nije u dovoljnoj meri računao, pretpostavljam da su pokvarili taj dogovor. Očekuje se neki novi dogovor, neka nova Jalta, kada će biti trilateralni susret kineskog, ruskog i američkog predsednika, na kome će verovatno pokušati da ono što se ranije dešavalo formalizuju ili dogovore na drugačiji način.

Foto: Republika

 

A previranja u Evropi, protesti u Francuskoj i Nemačkoj, kuda to vodi?

- Talas protesta eskalirao je sedamnaestog oktobra, kada je u Francuskoj na ulice izašlo oko petsto hiljada srednjoškolaca, studenata i radnika, pa se proširio na Belgiju, Portugal, Španiju, Italiju, kasnije Nemačku, Grčku i Švajcarsku, dok je Albanija za mene poseban slučaj. Sve su to situacije koje govore da je ekonomska kriza na zaista visokom nivou i da vodeće političke elite nisu u dovoljnoj meri sagledale njenu dubinu da bi izašle u susret građanima. Očekujem da će se ta kriza nastaviti i da će taj talas zapljusnuti mnoge države.

Kako ste kao dekan prilagodili obrazovanje savremenim bezbednosnim izazovima?

- Savremeni izazovi i pretnje, i na globalnom i na regionalnom planu, zahtevaju mnogo ozbiljnije i šire obrazovanog čoveka. Ako se bezbednost nekada merila brojem vojnih snaga i ekonomskim kapacitetom, sada tu uključujemo stručnjake iz informatičke tehnologije, sajber bezbednosti i digitalne informatike, uz multidisciplinaran pristup, jer bez znanja i ekonomske moći država ne može da funkcioniše u oblasti bezbednosti. Srbija će morati mnogo više da ulaže u takve kadrove, naročito imajući u vidu i veštačku inteligenciju, koja ima dalekosežne posledice po ukupnu bezbednost. Naš
fakultet školuje i diplomate i bezbednjake, pratimo savremene tokove, na svakih sedam godina, pri reakreditaciji, menjamo kurikulume i dovodimo profesionalce iz prakse, i iz diplomatije i iz bezbednosnih struktura, da prenesemo savremena iskustva.

Foto: Republika

 

Postoji li razlika između državnih i privatnih fakulteta po pitanju integriteta?

- Neću se složiti jer sam svojevremeno pet godina držao nastavu na državnom Pravnom fakultetu u Novom Sadu, pa potom prešao na ovaj privatni fakultet na kome sam sada dekan, i ne vidim nikakvu razliku. Mogu slobodno da kažem da su moji studenti potpuno spremni, možda u nekim oblastima za koje ih školujemo i spremniji od onih sa državnih fakulteta, i sve ih pozivam da izađu na proveru.

Koliko strane službe mogu da utiču na bezbednost jedne zemlje?

- Zadatak obaveštajnih službi svake države jeste da prikupljaju informacije na teritoriji druge države, a koje su od nacionalnog interesa za njeno političko vođstvo, bilo da je reč o vojnoj moći, političkom pozicioniranju, ekonomiji ili kulturi. Te informacije su važne za zauzimanje stavova u oblastima od vitalnog interesa. Sa druge strane, kod subverzivno-propagandnih ili takozvanih hibridnih dejstava, posebnu ulogu imaju upravo te službe, koje pokušavaju da nametnu svoju volju ili političke interese drugoj strani. I tu nacionalna bezbednost i nacionalni interesi diktiraju usmeravanje službi svake države, od Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske i Nemačke do Ruske Federacije i manjih
država; nacionalni interes je pretežan, uz sprovođenje političke agende one strukture koja je na vlasti.

Čini se da nam baš taj četvrti stub, Brisel, deluje klimavo?

- Evrointegracije Srbije jesu strateško opredeljenje zacrtano svim našim političkim aktima, uključujući Strategiju nacionalne bezbednosti, ali s obzirom na uslove koje nam Evropska unija postavlja, mislim da su te perspektive izuzetno maglovite. Jedan od tih uslova je priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije, a drugi usaglašavanje naše spoljne politike sa politikom Unije, što bi automatski značilo uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. Dosadašnja vlast se sa tim nije slagala, pa slobodno mogu da kažem da su u bližoj perspektivi naše evrointegracije maglovite, a ne znam kako će se nove političke
elite koje budu vodile državu ponašati.

Foto: Republika

 

Koja je najveća zabluda koju građani imaju o nacionalnoj bezbednosti?

- Možda je najtajnovitiji odnos građana prema bezbednosno-obaveštajnim službama. U svim demokratskim društvima postoji potreba za transparentnošću, naročito onih institucija čija je metodologija rada obavijena velom tajnosti, pa je glavni problem kako pomiriti transparentnost, jer građani kao poreski obveznici izdvajaju sredstva, sa principom tajnosti bez koga sektor bezbednosti ne može da funkcioniše. Pitanje je do koje mere smete otvoriti podatke kada su u pitanju specijalne operacije i svakodnevna aktivnost tog sektora. Zavisno od stepena tajnosti, državna tajna se čuva
30 godina, strogo poverljivo pedeset, poverljivo petnaest, interno dve, a rukovodilac sektora može po proceduri tražiti da se stepen tajnosti produži. Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića pokušala je uredbom da reši pitanje otvaranja dosijea, ali je ona kasnije oborena na Ustavnom sudu.

Kada biste morali da izdvojite jedno što će najviše uticati na bezbednost Srbije u narednih deset godina, šta bi to bilo?

- Demografska politika, migracije i potencijalna opasnost od naseljavanja drugih naroda, kako sa azijskog, tako i sa afričkog kontinenta. Već imamo situaciju da ljudi sa azijskog kontinenta dolaze ovde da rade, na primer kao vozači autobusa u gradskom prevozu, i ta kretanja su neminovna. Da bismo zaštitili nacionalne interese, moramo raditi na jačanju nacionalnog identiteta, i to je po meni najvažnije. Na tome nismo dovoljno radili, naročito zato što ga je globalizacija kao proces rušila, a sada se vraćamo tim iskonskim vrednostima koje moramo, ne ugrožavajući bilo koga, na adekvatan način utkati u svoje nacionalno biće i preneti mladima. A mladi jesu spremni da to prihvate; obrazovni sistem i država tek treba da dorade svoj deo.

BONUS VIDEO