ISPOVEST ŽENE KOJA ZNA VIŠE OD GENERALA! Tankovićeva: Tokom RATA u Bosni, fudbalsku loptu zamenjivali SRPSKIM GLAVAMA! (VIDEO)

Više od dve decenije provela je u vojnim vazduhoplovnim strukturama, a paralelno je gradila i akademsku i književnu karijeru. Autorka knjige o ženama u avijaciji, organizatorka međunarodnih olimpijada i aktivna učesnica kulturne razmene sa Rusijom, bliska je saradnica porodica Jurija Gagarina i Valentine Tereškove. Njeno ime je Radmila Tonković,  a njena priča je spoj hrabrosti, znanja i posvećenosti na zemlji i u vazduhu.

Krenimo od ljubavi prema nebu. Kako se rodila vaša strast prema avijaciji?

- To nije bila nasledna ljubav, niti porodična tradicija. Jednostavno se dogodilo spontano, a kasnije je dobilo svoj uzvišeni oblik. Više od 23 godine provela sam u komandi ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, radeći u elitnom sistemu sa elitnim ljudima. Kada to kažem, ne mislim na titule, već na ponašanje, obrazovanje, profesionalizam i karakter. Bila sam u potpunosti prihvaćena od muškaraca u sistemu, ali tek kad sam dokazala svoje znanje, posvećenost i patriotizam. Jedna od prelomnih tačaka bila je poseta 63. padobranskoj brigadi na aerodromu u Nišu. Došla sam da radim reportažu, ali sam završila u helikopteru i prvi put sam skočila padobranom. Bio je to momenat kad sam se bukvalno prevrnula u vazduhu više puta, prizemljila se i učlanila u padobransku porodicu. Posle toga, ništa više nije bilo isto.

 Vaša povezanost sa Rusijom i ruskom avijacijom je posebna. Kako je to počelo?

- Već više od 20 godina sam stručni član žirija na međunarodnoj olimpijadi iz istorije avijacije i vazduhoplovstva, koja se svake godine održava u Rusiji. Učestvuju talentovana deca iz celog sveta, ali uslov je da radovi budu na tehničkom ruskom jeziku. Mi čitamo i ocenjujemo više od 3.000 radova godišnje, a nagrađujemo 20 najboljih. Odatle dolazi i moje poznanstvo sa najvećim imenima ruske avijacije i kosmonautike, porodicama Jurija Gagarina, Valentine Tereškove, instruktorima padobranstva, konstruktorima miga, kao i kosmonautima koji su boravili na svemirskoj stanici "Mir". To je društvo koje gaji ogromno poštovanje prema znanju i tradiciji.

Mogu li se predvideti geopolitički tokovi kroz istoriju naroda i religije?

- Ako dublje pogledamo kroz istorijske i duhovne tokove da, mnogo toga se može sagledati. Danas smo na ivici globalnog sukoba i to već dugo traje. Lideri se pojavljuju niotkuda, bez jasnih biografija, bez uzlaznih karijera, a imaju moć da pokrenu nuklearni rat. To je opasno i to nas sve ugrožava. Religijski elementi postoje u svakom sukobu, pa i u današnjem. Pravoslavlje je ugroženo. Islam je takođe instrumentalizovan. Mnogi ratovi nisu religijski, ali se vode u njihovo ime. Sve se svodi na interese i novac. Ako sledite trag novca sve će vam biti jasno.

Foto: Nebojša Mandić

 

 

Šta ste otkrili tokom istraživanja za novu knjigu?

- Pišem knjigu o Dubrovniku i njegovom zaleđu. Fascinirale su me trgovine ljudima između Bosne i Firence u 13. i 14. veku, preko Dubrovnika. Dubrovčani su, perući ruke, dozvoljavali prodaju ljudi u Italiju. I to je deo naše istorije koji se ne pominje. Treba pisati o svemu, i o dobrim i o lošim stranama istorije. Jer ako ne razumemo prošlost, nećemo razumeti ni budućnost. I zato, uvek čitajmo, istražujmo i pišimo. Bez straha.

Mislili smo da je to civilizacija... A onda shvatimo šta zapravo stoji iza?

- Uvek se vraćam pitanju ko su posrednici u savremenim sukobima i šta zapravo zastupaju? Kada se Vatikan pojavio kao navodni mirotvorac u aktuelnim dešavanjima, morala sam da zastanem. Zašto baš oni? Da izuzmemo papu Franju, koji je bio donekle racionalan i logičan, sve prethodne glave Katoličke crkve vodile su politiku unijaćenja, nametanja, potčinjavanja pravoslavnog naroda. Pa i pre nego što su Srbi primili pravoslavlje, kao hrišćani i plemena na ovim prostorima, Vatikan je tražio pokornost. Danas vidimo isti obrazac: želju da se ljudi potčine, da se identitet izbriše. To vas tera da duboko zaronite u istoriju, da povežete slojeve i shvatite: istorija nije niz slučajnosti, to je ciklus. Ponavlja se. Nekad traje duže, nekad kraće, ali uvek dođe red.

Gde je nauka u svemu tome? Da li ona može da spase svet ili je potčinjena interesima?

- Nauka je kroz vekove bila i za dobro i za zlo. Kada se upotrebi za ispravan cilj, ona otvara civilizacijske puteve. Ali kada je zarobljena interesima, onda postaje alat za uništenje. Pogledajte danas, naučnik koji nešto ospori ili istražuje van zadanih okvira, odmah je označen kao terorista. U Iranu je nauka proglašena neprijateljem jer otkriva ono što ne sme da se zna. Zabrinjavajuće je što se mnoge vojne operacije opravdavaju navodnom borbom protiv razvoja oružja, dok se istovremeno tvrdi da nema radijacije. To je nelogično. Ako uništavate nuklearni reaktor, ne može biti bez posledica. Ili je reaktor zaista postojao ili nije. Ako nije, onda je razlog bio nešto drugo. Možda geopolitika, možda surova potreba da se neko potčini.

Gde je danas Rusija i kako posmatrate sukob sa NATO?

- Ne gledam to kao sukob država. To je za mene sukob jednog naroda, dakle Rusa, i naroda pod navodnicima Ukrajinaca. Jer to su isti ljudi, ista krv. Meni je strašno što stradaju svi, a sve zarad fantazija o obnovi Hazarskog kaganata.

Hazari? 

- O njima je malo ko govorio javno. Jedini koji je to kod nas ozbiljno obradio jeste gospodin Lučić. On je objasnio ko su Hazari, koja je to struktura moći koja se danas pokušava ponovo uspostaviti. A to nije teorija zavere, to je istorijski materijal. Recimo, znate li da postoji grad nadomak Kijeva u kome niko ne govori nijedan drugi jezik, osim hebrejskog? Sve je ispisano na tom jeziku. Kako je to moguće, ako znamo istorijat tog prostora?

Foto: Nebojša Mandić

 

 U svemu tome, šta je sa ratovima i mržnjom koja se prenosi među narodima?

- Ratovi su uvek proizvod interesa. I mržnja se programira. Recimo, tokom rata u Bosni srpska glava zamenjuje fudbalsku loptu. Kako se takve slike izbrišu iz kolektivnog pamćenja? Ne mogu. I zato kažem: Ne postoji ravnoteža ako neko pokušava da nametne navodnu pravdu tako što uništi nauku, kulturu, istinu. Gledamo rivalstvo gde se pravi nepravedno takmičenje, kao da upoređujete jednu državu sa savezom od 50 drugih. To nije fer. I to nikako neću prihvatiti.

O jorgovanu ste govorili s posebnom emocijom. Kako je došlo do vašeg istraživanja?

- Jorgovan nije samo cveće. On je, naučno dokazano, deo porodice maslina. I on je preživeo ledeno doba. Jedini. Možete ga saditi gde god želite, on opstaje. Istraživala sam to dugo. Moja studija "Srbija iz prapostojbine jorgovana" pobila je tvrdnje da je poreklo tog cveta u Francuskoj i Kini. Dokazala sam da je još u 13. veku kralj Uroš I Nemanjić zasadio dolinu jorgovana uz Ibar, u čast princezi Jeleni Anžujskoj. I ne samo to, posvetila sam se njegovom očuvanju. U Rusiji sam posadila šest svojih jorgovana, između ostalog na starom aerodromu u Sankt Peterburgu i u vrtovima dvorca u kom je živela naša princeza Jelena Karađorđević udajom za Romanova.

I na kraju, šta je vaša poruka gledocima?

- Nauka i kultura moraju biti iznad divljaštva i ratova. Možda neko kaže da je to sanjarenje, ali ja sam kroz konkretne primere pokazala da nije. Postoji svet u kome se ljudi povezuju kroz znanje, kroz lepotu, kroz miris jorgovana.

 BONUS VIDEO