"HTELI SMO DA BUDEMO DRUGAČIJI OD DRUGIH!" Andrija Jorgić u emisiji "NA IVICI": Za Borbu su pisali Ivo Andrić, Dobrica Ćosić, Miloš Crnjanski (VIDEO)

Od revolucionarnog vatrenog štiva do mesečnika posvećenog kulturi, list Borba prošao je kroz ceo vek dramatičnih društvenih i istorijskih promena. Osnovana davne 1922. u Zagrebu kao glasilo Komunističke partije, Borba je postala simbol političke borbe, otpora, intelektualne misli i ozbiljnog novinarstva. O tom putu, o pet crvenih slova koja nisu izbledela za emisiju "Na ivici" govorio je Andrija Jorgić, direktor Borbe.

- Ponosan sam na prvu Borbu koja je izašla 1922. u Zagrebu, na 19 brojeva koji su izašli u Užičkoj republici do septembra 1941, na prvu Borbu u tek oslobođenoj zemlji 15. novembra 1944, ali najponosniji sam na poslednjih pet godina, na današnju Borbu koja se bavi temama iz kulture i tradicije, koja baštini ono što je nekadašnja Borba imala: svoju arhivu, foto-dokumentaciju i, naravno, listove koji su iz nje proizašli. Večernje novosti, recimo - istakao je naš sagovornik.

Kako je moguće sačuvati štampane medije?

- Kao što je nekadašnja Borba bila simbol borbe protiv fašizma, današnja Borba je simbol borbe za kulturu. Naš cilj je da ljudima omogućimo izbor, ako im ne odgovara jedan kanal, prebace na drugi. Isto važi i za štampu, kupuješ i čitaš ono što te zanima. U planu nam je da do kraja godine rešimo pitanje da Borba ostane besplatna. To je izuzetno važno. Kako da odredite cenu ovakvom kulturnom časopisu? Takav časopis nema cenu. Moramo sve da učinimo da budemo dostupni širokim narodnim masama. Istovremeno, moramo da budemo prisutni u svim kulturnim centrima, bibliotekama, ustanovama od javnog značaja, da na taj način promovišemo prave vrednosti.

Ko su sve bili saradnici Borbe kroz istoriju?

- Ivo Andrić, Dobrica Ćosić, Miloš Crnjanski, Branko V. Radičević, Boban Selenić... Treba li još nešto dodati? U zgradi gde sada radimo, na šestom spratu su stanovi - garsonjere koje su dodeljivane urednicima i značajnim ličnostima iz vremena kada je Borba bila na vrhuncu. Tu je, na primer, Miša Vukobratović odrastao, živeo je s roditeljima, otac mu je radio u Borbi. Pričao nam je kako je nastajao Atelje 212 - silazio je dole da gleda predstave koje su se održavale tamo gde je pre podne bila sala za sindikalne sastanke, a po podne pozornica.

Foto: Republika

- Imamo i priču o Svetozaru Gligoriću, svi znamo šta je značio u šahovskom svetu, ali on je bio i kompozitor. Otac Suzane Mančić bio je jedan od urednika Borbe. I kada sve to uporedite s današnjim vremenom, pitate se da li se uopšte može uporediti.
Zato je važno da čuvamo ta sećanja. Kultura sećanja poslednjih godina dobija na značaju, i Borba je deo te borbe. Moram da pomenem i da smo prošle godine završili digitalizaciju kompletnog arhiva lista, u saradnji s Univerzitetskom bibliotekom "Svetozar Marković".

Povratak 2020. - kako ste se tada osećali?

- Iskreno, ideja je nastala tokom jedne noći. Ja sam ranoranilac. Pomislio sam: "Hajde da sačuvamo nešto što je na izdisaju." Okupio sam saradnike, nisu to bili ljudi poznati javnosti, i rekao im: "Želim da pokrenemo Borbu." Prvi komentari su bili: "Kako mrtvaka da oživiš?" Ali nisam se predao. Krenuli smo. Smatram da smo uspeli.

Zašto kultura, a ne politika, kakvu većina pamti kada se kaže Borba?

- Upravo ste dali odgovor. Hteli smo da budemo drugačiji.

BONUS VIDEO