CRNJANSKI JE BIO ZABRANJEN JER JE SRBIN! Zoran Avramović u emisiji "Na ivici" o PROGONSTVU našeg genija! (VIDEO)

U vremenu u kojem reči gube težinu, a nacionalne vrednosti se relativizuju do nestanka, retki su pojedinci koji imaju hrabrosti da istraju u traganjima za istinom. Još ređi su oni koji tu istinu umeju i da imenuju. Jedan od njih je dr Zoran Avramović, sociolog, mislilac i jedan od najdoslednijih analitičara srpske intelektualne istorije. Od Ustava 1974, preko ideološkog raspada Jugoslavije, do krize srpskog identiteta u 21. veku, Avramović je bio ne samo svedok, već i učesnik u raspravi o tome šta smo bili, šta jesmo i šta možemo biti. Njegovi radovi o Milošu Crnjanskom, intelektualnoj eliti, obrazovanju i političkoj kulturi predstavljaju važne temelje za razumevanje današnje Srbije. 

U ovom razgovoru nećete naći dnevno-političke floskule. Ovde se postavljaju suštinska pitanja: šta je intelektualac u Srbiji danas? Zašto su srpske institucije krhke? Kako se obnavlja svest o sebi posle decenija cenzure i samoporicanja? 

Kako je sve počelo te 1974?

- Prošao sam kroz tri politička i kulturna razdoblja. Prvo je bilo doba socijalističkog samoupravljanja. Zatim period razbijanja Jugoslavije, takozvana tranzicija. I treće, vreme Republike Srbije i traganje za srpskim političkim i kulturnim identitetom. U svim tim vremenima postavljalo se pitanje: šta je njihov kontinuitet, a šta moje mesto u njima?
U prvom razdoblju, kao i mnogi iz moje generacije, zauzimao sam kritički stav prema političkom monopolu. U vreme raspada, nastalo je doba snalaženja. A potom, u ovom srpskom vremenu, osnovna tema postaje identitet. Za mene je sve to prošlo kroz knjigu:čitanje, pisanje, istraživanje. To je bio smisao mog života.

Foto: Republika TV

Kako ste počeli da se bavite Milošem Crnjanskim?

- U socijalističko vreme Crnjanski je bio marginalizovan, čak i zabranjivan zbog svog političkog angažmana. Bio je izraziti antikomunista, pokrenuo je list Ideja, i ta mu je politička prošlost bila teret nakon rata. Živeo je u Londonu sve do 1965, jer nije smeo da se vrati.Zainteresovalo me je kako je moguće da je jedan takav pisac gurnut u stranu. Preko književnosti sam ga otkrio i shvatio da je reč o autoru najvišeg ranga,  rame uz rame sa Andrićem. Bilo mi je neverovatno da je takav stvaralac predmet kleveta i cenzure. To me je podstaklo da istražujem. Napisao sam tri knjige o njemu i mislim da sam doprineo skidanju te ideološke mrlje sa njegovog lika i dela.

Kako ste povezali Crnjanskog sa Andrićem i Ćosićem?

- To su tri različita temperamenta. Andrić je, nakon mladobosanskog perioda, odustao od politike i posvetio se diplomatskoj karijeri. Živeo je povučeno i nije se mešao u javni život. Crnjanski je bio suprotan tip, i u emigraciji je bio aktivan, pisao je u inostranim listovima, imao jasne političke stavove.

Ćosić je bio nešto sasvim treće, komunista koji je, posle 1968, promenio politička uverenja i preokrenuo se ka demokratskoj misli. Dok je Crnjanski bio dosledno antikomunistički orijentisan, Ćosić je prolazio kroz promene.

Ono što ih ipak povezuje jeste veličina njihovog književnog dela. I to je ključna stvar, da li je njihovo učešće u politici uticalo na književnost? Kod Crnjanskog nije. Njegovo delo je ostalo autonomno i veliko. To je ono što sam želeo da pokažem.

Šta intelektualac želi kada uđe u politiku?

- On ima izbor: da brani postojeći poredak - institucije, zakone, vrednosti - ili da ih ruši, da promoviše nešto novo. Uvek je to pitanje vrednosti: da li se ide ka promeni ili očuvanju. Iza toga stoje duboka uverenja. Zato je važno pitati se: šta je intelektualac doneo u politiku i šta je ona odnela od njega.

Foto: Republika TV

Kako danas vidite srpsku intelektualnu elitu?

- Osnovni kriterijum je odnos prema nacionalnim vrednostima i institucijama države. Ne prema vlastima - vlast se menja - već prema državi kao kategoriji. Danas vidimo konfuziju: imamo intelektualce koji deluju suprotno sopstvenim interesima i interesima naroda. U 19. veku srpska elita se borila za naciju i državu. U 20. veku, veliki deo nje se okreće Jugoslaviji i zanemaruje srpski interes. Nakon 1945. počinje kult Josipa Broza Tita. Rezultat je da su svi drugi narodi imali svoje nacionalne elite, a srpska je ostala zarobljena u ideji Jugoslavije.

BONUS VIDEO: