"JA ĆU BIFTEK, TI UZMI KRMENADLU..." Ovaj ručak sa deda TITOM njegov unuk Joška Broz nikad nije zaboravio - evo i zašto!

Josip Joška Broz preminuo je 3. juna u 78. godini. Sa svojim dedom Josipom Brozom Titom proveo je detinjstvo, pa ima mnogo anegdota. Prenosimo vam neke od njih. 

- Jednom je, na primer, Titu lekar bio propisao strogu dijetu, zabranio mu masno, slano, slatko... Moj je deda bio veliki hedonista, voleo je život, uživao u njemu, tako da su mu sve zabrane, pa i ova o kojoj govorim, veoma teško padale. "Šta ćeš da jedeš", pitao me je tokom jedne od svojih čuvenih dijeta. "Biftek", odgovorio sam. "Ne, ne, ne može", rekao mi je namignuvši mi. "Ja ću biftek, ti uzmi krmenadlu, i to onu malo masniju. U redu?" Začudio sam se, ali sam prihvatio igru: čoveku koji nam je pripremao jelo rekao sam da mi donese krmenadlu. Čim su nam servirali hranu i ostavili nas same, Tito je brzo zamenio tanjire. "Evo tvog bifteka!", smejao se. "Daj mi 'vamo tu krmenadlu! Konačno da i ja nešto pojedem kao čovek!" Bilo mi ga je žao. Sutradan sam organizovao da mu se pripremi pečenje za ručak, doneo mu plećku, lepinju, moču... Bio je veliki gurman - ispričao je svojevremeno Joška Broz. 

BLAG SA PORODICOM 

Na pitanje kakav je njegov deda bio ko iz topa odgovarao bi najbolji, iako je sa strane izgledao kao strog.

- Nikada na sestru Zlaticu i mene nije podigao glas, nikada nas nije udario; naprotiv. Uvek je bio blag prema nama, uvek pokušavao da svaki problem reši razgovorom. Čak i kada sam paunovima počupao perje samo sam dobio grdnju, nije bio preterano strog. Kada je bio ljut, samo je trebalo da mu se skloniš sa očiju i bes bi brzo prošao - rekao je Titov unuk otkrivajući njegovu blagu narav u porodičnom okruženju. 

Malo je poznato da je Josip Broz Joška, istoimeni unuk mnogo poznatijeg maršala nekadašnje Jugoslavije, ponavljao razrede u Gimnaziji, i to dva puta! 

- Koliko je bio "strog" biće mnogo jasnije ako kažem da sam prvi razred Četvrte beogradske gimnazije ponavljao. A onda, zbog "nemirnog života", izgubio još jednu školsku godinu. Na kraju su me isterali iz gimnazije. Ipak, kasnije sam uspeo da upišem šumarsku školu, što je bila moja velika želja. Znao je da je šumarstvo bila moja velika ljubav. Podsticao me je da učim ono što volim. Ne moram da govorim da je Tito imao veliki autoritet i da smo ga Zlatica i ja veoma i voleli i poštovali - govorio je Joška. 

Foto: Tanjug /Sava Radovanović

Živeli su kao i sva ostala deca. Da nije slavnog prezimena Broz, niko ne bi znao da su unuci predsednika. 

- To je bilo drugačije vreme. Išao sam na klizalište, igranke sam ili sa prijateljima. Prvu ljubav sam i stekao kao svi, na ekskurziji. Išli smo autobusom i nismo imali nikakve telohranitelje. Hoću da kažem da zbog toga nisam imao nikakve privilegije. Sve i da smo to hteli, Tito nikada ne bi dozvolio da se među decom pravi ta vrsta razlika. "Ne živi se od prezimena, živi se od poštenog rada", često nam je govorio. To je možda najvažnija lekcija koju sam od njega naučio - naveo je on.   

MRZEO BRIONE 

Joška je u jednom itervjuu ispričao i kako nije voleo Brione, omiljeno Titovo letovalište, a koji su za njega bili odmaralište za starce!

- Bilo mi je mnogo dosadno jer tamo deca nemaju šta da traže. Plaža, ručak i uveče bioskop. Eto, to je bilo sve. Igrao sam se nekada sa decom Nasera, Nehrua, ali sve se svodilo na kupanje - priča Broz.

 Do kraja života je pričao da je Titovo doba najbolje razdoblje naših života. 

- Bio je to relativno dug period mira za jugoslovenske narode, bez sukoba i ratova, bez ovako velikih razlika između bogatih i siromašnih; besplatna zdravstvena zaštita, besplatno školovanje; postojala je srednja klasa, čak četiri zaposlena na jednog penzionera! Koja to država bivše Jugoslavije danas može da se pohvali bilo čim i nalik ovome što sam nabrojao? Ni jedna! Ljudi to pamte, vrednuju - govorio je Joška.