"ŽIVIM KAO PAS!" Joška Broz umro u bedi, JEO JEDNOM DNEVNO, a grejanje u kući nije uključivao: "Od dede mi je ostalo samo prezime!"

Josip Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, živeo je skromno uprkos slavnom prezimenu. Preminuo je u 78. godini, a za sobom je ostavio priču o životu koji se kretao između raskošnog detinjstva i teške starosti obeležene siromaštvom. Bio je jedno od šestoro Titovih unučadi, sin Žarka Broza. Sa sestrom Zlaticom godinama je živeo s Titom u luksuznom delu Beograda, na Dedinju, a poslednje godine života proveo je u uslovima koje je sam opisivao kao „nepodnošljive“.

U intervjuu za "Newsweek", Joška je otkrio da je živeo od penzije od svega 18.000 dinara, što je, prema tadašnjem kursu, bilo oko hiljadu kuna. Taj iznos bio mu je jedini izvor prihoda.

- Živim kako moram. U stanu ne uključujem grejanje, vozim se autobusom, ljudi me časte, pozovu na ručak… Meni je dovoljan jedan obrok dnevno. Ali, kao da ikoga zanima što sada živim kao pas - rekao je tada.

Od te male penzije, plaćao je i alimentaciju za ćerku – 2.800 dinara mesečno za časove francuskog jezika, jer je, kako tvrdi, njegova bivša supruga – jedna od ukupno četiri bivše žene – prodala sve što su imali.

Viši sud u Beogradu 2016. godine okončao je ostavinsku raspravu posle više od tri decenije, odlučivši da ni Joška ni ostali naslednici ne naslede ništa od Titove imovine.

- Od dede mi je ostalo samo prezime - govorio je.

Tokom života radio je kao policajac, zatim kao vlasnik restorana, a u poznim godinama bio je lider male neokomunističke stranke koju je osnovao. I dalje je bio vatreni titoista, uveren da je Jugoslavija pod Titovim vođstvom nudila ljudima dostojanstven život – sa besplatnim školovanjem, zdravstvom i stabilnošću. Ipak, i sam je priznao da je taj sistem bio održavan kreditima.

- Danas nemamo ni desetinu onoga što smo imali - govorio je.

Joška je kao policajac pomagao u logistici tokom Titove sahrane, jedne od najvećih državnih sahrana 20. veka, kojoj su prisustvovali lideri sa svih strana sveta. Poslednji put video je dedu u bolnici u Ljubljani, pred samu smrt.

- Otputovao sam za Beograd, i kad sam stigao, čuo sam vest - ispričao je u razgovoru za AFP.

Joška je do kraja života branio dedinu zaostavštinu, ali je otvoreno govorio o njegovim greškama. Prema njegovim rečima, Tito mu je na samrti priznao da je doneo pogrešnu odluku kada je 1974. dopustio promene Ustava.

- Od jedne države stvorili smo osam manjih... Sve se razmrvilo. To je bila moja najveća greška - prepričavao je Joška dedine reči.

Na kraju, iako je ostao bez nasledstva, Joška nije krio razočaranje načinom na koji je državna imovina „nestala“.

- Nisam materijalista da bih tražio da meni pripadne ta imovina. Ali, ako već država nije sposobna da je sačuva, neka je dâ nekome ko jeste. Ali ni to ne daju, jer bi se tada videlo koliko su pokrali - zaključio je.