MINISTARKA OTKRIVA ISTINU: Hrvati žele da Srbi ispadnu krvožedni, a mi pokazujemo veličinu (VIDEO)

Tri su decenije od operacije "Oluja", najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. Preko 220.000 proteranih, više od 20.000 nestalih i poginulih. Dok Hrvatska slavi, u Srbiji se dugo ćutalo.

O stradanju srpskog naroda koje se ne završava, naročito na Kosovu i Metohiji, razgovarali smo u našoj emisiji "Na ivici" sa Snežanom Paunović, ministarkom državne uprave i lokalne samouprave, koja je 1995. živela u Peći. Imala je 20 godina kad je gledala kolone izbeglica koje su stizale i na KiM. Danas, tri decenije kasnije, svedočanstvo ostaje isto - tuga bez pravde.

 

Foto: Republika

 

Kako pamtite slike kolona izbeglica, proterivanje Srba s ognjišta?

- Nažalost, moram reći jednu istinu o kojoj se i dalje ćuti. A morali bismo da je izgovorimo zbog sebe. Tragediju tog obima ne možete racionalno da sagledate. Možete je samo doživeti. Te slike, kolone traktora, poginuli pored puta, starci koji ne znaju gde idu, bolele su me ljudski. Imala sam empatiju. Ali istina je da dok ne izgubite vlastiti prag ne možete shvatiti razmere te tragedije. Kada vam neko otme kuću, zemlju, sećanja, vi ostajete bez dela sebe. To vam je kao kada iščupate biljku iz korena i pokušate da je presadite. Ona dugo boluje pre nego što se primi. Tako je i naš narod bolovao i još boluje. A mnogi to nisu želeli ni da razumeju ni da priznaju.

Međunarodni tribunal nije osudio ni Gotovinu ni bilo kog hrvatskog generala. Zašto ta nepravda prema Srbima? Šta nam se dogodilo?

-  Bilo je to sistematsko istrebljenje ljudi samo zato što su Srbi. Nazivamo to etničkim čišćenjem jer se tako lepše uklapa u evropski rečnik, ali suština je ista. Tribunal je bio selektivan, napravljen isključivo da sudi Srbima. Gotovina je slobodan čovek, dok naši generali i dalje izdržavaju kazne. Da nije nas koji pamtimo i nosimo tu tugu, sve bi bilo zabašureno. Njima je uspelo da improvizuju stvarnost. A mi smo u jednom trenutku čak prestali da izgovaramo da smo stradali. To je naš paradoks.

Zašto smo ćutali? Iz stida? Straha? Naredbe?

- Bilo je svega. I bola i straha i političkog pritiska. Posle 2000. nastupila je politika u kojoj je bilo dopušteno sve, osim da kažeš da si Srbin koji je stradao. Nisi smeo ni da prebrojiš svoje žrtveni da im odaš počast. To je bila cena koju je srpski narod plaćao da bi se "uklopio". I dalje je plaća. Ali ono što se mora reći: "Ne smemo mrzeti. Ne smemo patološki živeti u prošlosti. Ali moramo imati duboko poštovanje prema svojim mrtvima i ne zaboraviti da su ubijeni samo zato što su bili Srbi."

 

Foto: Republika

 

Koliko je ta mržnja i danas živa u regionu?

- Dovoljno je pogledati to da jedan pevač poput Tompsona, s pesmama koje sadrže fašistički narativ, okupi pola miliona ljudi. To vam sve govori. U Hrvatskoj se ni posle 30 godina nije promenio narativ. Oni slave, a mi pokušavamo da oprostimo. Ali, zaboravili nismo. I ne smemo. Mi smo, za razliku od njih, pokazali veličinu. Imali smo ministre iz redova manjina. Ne zato što je to neko tražio, već zato što je to bila potreba, da svi imaju ista prava. Mi nismo krvožedan narod, iako nas tako žele prikazati.

Zašto nas tako predstavljaju?

- Da bi skrenuli pažnju sa sopstvene istorije, sa sopstvenog fašizma. Srbija je kroz istoriju samo branila sebe. Nikada nismo bili okupatori. I da, verovali smo. U bratstvo, u zajednicu, u istinu. I opet, mi brojimo više svojih žrtava nego drugi. A ispadamo krivci za sve.

Kako komentarišete današnje stanje na Kosovu i Metohiji? Da li postoji jasan plan Zapada da Srbija odustane od Kosova?

- Danas na Kosovu i Metohiji imamo situaciju gde srpski narod trpi svakodnevne pritiske, hapšenja, nasilje i oduzimanje osnovnih prava. Očigledno je da postoji strategija Zapada da se Srbija dovede do tačke odustajanja od Kosova. Sve što gledamo proteklih meseci, protesti, medijske kampanje, politički pritisci, ma za cilj da se fokus Srbije preusmeri sa suštinskih nacionalnih pitanja. Međutim, moramo ostati svesni da je Kosovo naše i da o tome nema kompromisa.

Foto: Republika

 

 

 Šta je Srbija naučila iz perioda posle 5. oktobra 2000?

- Posle 5. oktobra Srbija je naučila bolnu lekciju da obećanja ne znače mnogo ako nisu praćena konkretnim delima. Verovali smo u demokratiju, slobodu i pravdu, a dobili smo protektorat koji nas je vodio u dalje slabljenje države. Srbija sada zna da nikome ne može prepustiti brigu o svojim nacionalnim interesima, već mora jasno definisati sopstveni put i čvrsto ga slediti.

 

 BONUS VIDEO