POJEO SAM SKAKAVCE I TRI DANA NISAM MOGAO SEBI DA DOĐEM! Zoran iz Kikinde deset godina kuvao na luksuznim kruzerima: Evo šta je sve preživeo na brodu!

Kada je 2014. godine prvi put kročio na palubu velikog kruzera u Kopenhagenu, Kikinđanin Zoran Ivanković nije mogao da pretpostavi da će narednih deset godina provesti radeći u kuhinjama brodova koji plove širom sveta. Danas svoje bogato iskustvo prenosi učenicima Ekonomsko trgovinske škole, gde predaje kuvarsku grupu predmeta, a o svom profesionalnom putu govorio je za portal kikindski.rs.

Rođen 1987. godine u Kikindi, gde je završio Osnovnu školu "Sveti Sava" i Ekonomsko trgovinsku školu, Ivanković je obrazovanje nastavio u Novom Sadu, gde je stekao zvanje kulinarskog tehničara, završio specijalizaciju za hladna predjela, a potom i fakultet turizma i hotelijerstva. Kako kaže, odlazak na kruzer nije bio rezultat želje za avanturom, već potrebe za poslom.

- Završio sam školu, ali nije bilo stalnog posla. Radio sam po Kikindi uglavnom zamene ljudi koji su na godišnjem odmoru. Nekoliko mojih prijatelja već je radilo na brodovima kao konobari, pa sam preko njih došao u kontakt sa agencijama. Posle intervjua, pregleda i papira, brzo sam dobio priliku da odem - ispričao je za kikindski.rs.

Tokom deset godina rada ostao je u istoj kompaniji koja raspolaže sa dvadeset brodova, zbog čega je često menjao radno mesto. U kuhinji je napredovao postepeno, počevši od najniže pozicije.

- Počeo sam kao kuvar u treningu, pa asistent, treći, drugi i na kraju prvi kuvar. To je bila moja najviša pozicija - kaže Ivanković i dodaje da su prvi dani bili izuzetno zahtevni.

- Dobijate ogromnu količinu informacija i sve se dešava vrlo brzo. Čak ni posle tri meseca nisam se navikao na sistem rada - navodi on.

Rad u brodskoj kuhinji podrazumeva složen i precizno organizovan sistem. Na jednom kruzeru zaposleno je oko 350 ljudi u kuhinjama, od perača sudova i magacionera do kuvara i šefova kuhinje, a svakodnevno se pripremaju ogromne količine hrane.

- Dnevno se napravi oko 17.000 obroka za putnike i posadu. Samo jedna kafe stanica na brodu izda i do 30.000 kafa dnevno - kaže Ivanković.

Kako objašnjava, i logistika je na visokom nivou.

- Na svakih sedam dana stiže između 15 i 30 šlepera sa hranom. Skladišta su ogromna, samo frižideri su na tri sprata - dodaje on.

Kuhinja funkcioniše kao precizno organizovana celina, gde svaki deo ima svoj tim, dok celokupan rad nadgleda glavni šef kuhinje. Jelovnici se planiraju unapred i prilagođavaju regionu u kojem brod plovi.

- Jedan jelovnik je za Baltik, drugi za Mediteran, treći za Aziju, četvrti za Ameriku. Menjaju se na svake dve godine - kaže Zoran.

Poseban izazov predstavljaju pripreme za praznike, kada se u kratkom vremenu priprema veliki broj specijaliteta.

- Pravili smo crveni krompir sa pavlakom i kavijarom. Na svakom tanjiru su morale da budu tri polovine krompira u obliku zvezde. To znači da se krompir prvo ljušti, oblikuje u zvezdu, kuva, hladi i priprema, i tako za 4.000 porcija. Sa pripremom se krene dve nedelje ranije - ispričao je.

Tokom rada na brodovima sarađivao je sa kolegama iz čak 47 različitih zemalja, što je za njega bilo posebno iskustvo.

- To znači 47 različitih mentaliteta. Ono što je jednima smešno, druge lako uvredi. Radite sa istim ljudima šest meseci bez pauze, pa nije uvek lako održati lepe odnose - kaže Ivanković.

Ipak, upravo ta raznolikost donela mu je i nova znanja i iskustva.

- Na brodu imate priliku da upoznate kuhinje iz celog sveta. Probate voće i jela koja kod nas ne postoje i naučite tehnike koje kod nas stignu tek godinama kasnije - ističe.

Najveći utisak na njega ostavila je azijska kuhinja.

- Kineska kuhinja koristi mnogo povrća, a manje mesa. Indijska je vrlo ljuta, ali ako se ljutina smanji, njihova jela mnogo podsećaju na naša - kaže on.

Strani članovi posade rado su probali i srpske specijalitete.

- Filipinci i Indijci su bili oduševljeni sarmom i telećom čorbom. Jednom smo kolega i ja napravili burek za doručak i sve je nestalo za tren - priseća se.

Bilo je i neobičnih zahteva gostiju.

- To su specijalni insekti koji se uzgajaju za jelo. Ja sam ih probao i naredna tri dana nisam mogao ništa sem jogurta da podnesem - rekao je govoreći o zahtevu za tortom od prženih skakavaca.

Ipak, kako naglašava, najveća vrednost ovog iskustva nisu samo kulinarske veštine.

- Naučio sam strpljenje i organizaciju. I naučio sam da su ljudi različiti, ali kada je hrana u pitanju svi smo isti - zaključuje Ivanković za kikindski.rs.

Danas to znanje prenosi mladima, nastojeći da ih pripremi za rad u savremenim uslovima i međunarodnom okruženju.

 Pokušavam da ih pripremim da mogu da rade bilo gde u svetu. Brod je dobar početak za mlade, vide svet i steknu iskustvo koje im kasnije mnogo znači - poručuje on.

Bonus video: