KAKO SMO IZGUBILI RAT: HRVATI SU ZNALI SVE AKCIJE SRPSKE VOJSKE

Foto: Tanjug

Šljivančanin: Hrvati znali sve akcije naše vojske

- U periodu od 1991. do 1995. bilo je dovoljno prostora da se sedne, razgovara i zaustavi stradanje nedužnih ljudi, ali očigledno nije bilo političke volje - objašnjava Šljivančanin.

Prema rečima nekadašnjeg oficira jugoslovenske vojske, Hrvati su uoči operacije "Oluja" imali detaljan spisak srpskog oružja, ali i plan akcija vojske. Šljivančanin je za naš list ispričao da ga je hrvatski general Mladen Markač, koji je u Hagu bio optužen za zločin nad Srbima, posle operacije "Oluja" zvao u svoju ćeliju, gde mu je pokazao planove srpskih jedinica. 

Kažete da se Markač hvalio "Olujom" u Tribunalu.

- I ne samo to nego me je zvao i u ćeliju i na svom krevetu raširio precizan plan i pravac napada srpskih snaga, kao i gde će biti raspoređene srpske jedinice. Upitao sam ga: "Ko ti je ovo, Markaču, napravio?" Nije želeo da mi kaže.

Da li vam je neko od hrvatskih generala sa kojima ste razgovarali u Hagu priznao da su u pripremanju akcije imali pomoć nekoga sa Zapada?

- Jesu kad sam ih pitao. Ipak, rekli su mi da su im Amerikanci samo dali neke savete, ali da nisu učestvovali u tome. Na moje insistiranje pak nisu negirali da su im američki generali direktno pomagali.

Da li je "Oluji" doprinelo i onesposobljavanje raketa luna, koje je imala Vojska RSK?

- Luna rakete imaju veliki domet, ali nije istina da su mogle tek tako da gađaju Zagreb i sravne ga sa zemljom.

Da li je čuveni plan Z-4 bio spasonosan za Srbe u Krajini?

- Bilo koji plan koji je zagovarao mir i garantovao opstanak Srba u Hrvatskoj morao je da bude razmotren. Da smo više osluškivali šta međunarodna zajednica kaže, možda ne bi bilo "Oluje", ali političari su se loše snašli.

Beograd je tada praktično digao ruke od izbeglica?

- Poznata je izjava Bube Morine, koja je rekla da izbeglice mogu da dobiju ćebad, hranu i lekove, ali da ne mogu u Beogradu da ostanu, i smatram da to nije korektno. Narod nije kriv što je do toga došlo, a stare žene, muškarci i nejač došli su u Srbiju da traže spas. Bilo je normalno pomoći im. 

Da li ste pokušali da razgovarate sa Hrvatima tokom rata?

- Bio sam oficir, meni je bilo naređeno da izvršim zadatke: da pokrivam svoje kasarne, spasem zarobljene vojnike i narod koji je ugrožen. Političari su ti koji su dozvoljavali da do sukoba dođe. Čak sam pokušavao da razgovaram sa vođama Hrvata, da se ne ubijamo, nego da se dogovorimo, ali oni nisu hteli. Psovali su me.

Kakva je bila uloga Babića i Martića kao tadašnjih čelnika RSK?

- Upoznao sam ih u zatvoru. O Martiću sam stekao pozitivno mišljenje, a o ovom drugom ništa lepo ne mogu da kažem jer je svedočio u Hagu protiv svojih drugova.

Sukobe sa Hrvatima imali ste i tokom boravka Hagu? 

- Jednog dana kad su nas izveli u šetnju, Radić i ja smo šetali i onda smo naleteli na Tutu, prišao sam mu i rekao: "Vi Hrvati ste imali velikog sina hrvatskog naroda, druga Tita, i zato ste toliko postigli, a da je sad drug Titi živ, ne bih ja sedeo po kazamatima, nego na Brionima." Tuta je skočio kad je to čuo i počeo je da psuje i urla: "Daj mi nož da te zakoljem!" Posle nekoliko dana, kad sam ga sreo, Tuta mi je rekao: "Šljivo, ja tebe poštujem i cenim, ali nemoj mi pominjati onog krvnika više, neću da čujem njegovo ime".