HUTI, IRANSKA ZAMKA ZA AMERIKU? Kada bi došlo do invazije, evo KO bi zadovoljno trljao ruke!
Od početka Hutskih operacija prema civilnim i vojnim brodovima došlo je do poremećaja pomorskog transporta
Pokušaj Huta da poremete globalne lance snabdevanja završio se vojnom kampanjom Amerike i Velike Britanije. Koalicija oko operacije „Čuvar prosperiteta“ okupila je deset država koje su javno objavile svoje učešće, ali je okupila i one kojima nije stalo da njihovo učešće bude obelodanjeno.
Svi koji su u dometu balističkih i krstarećih raketa Huta nastoje da izbegnu gnev njihove odmazde. Uspešni napadi na najveću svetsku rafineriju u Saudijskoj Arabiji 2019. i na skladišta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima naterale su ove dve države da se povuku iz 9 godina dugog rata sa Hutima.
Od početka Hutskih operacija prema civilnim i vojnim brodovima došlo je do poremećaja pomorskog transporta. Plovni put koji čini oko 10% svetske trgovine predstavlja energetsku žilu kucavicu Evrope. Jedan od evropskih alternativnih izvora energenata obuhvata upravo ovu spornu rutu.
Energenti iz Persijskog zaliva su se pokazali kao alternativa za rusko snabdevanje. Danas zbog Huta i ovi energenti poskupljuju. Osiguravajuće i pomorske kuće ne žele da rizikuju i saobraćaj preusmeravaju alternativnim i dužim putem oko cele Afrike. Istovremeno Huti se nisu zadržali samo na civilnim brodovima već zadnjih mesec dana aktivno napadaju američku i britansku mornaricu.
Arsenal u posedu Huta deluje neverovatno. Pored zastarelih sovjetskih i kineskih sistema u upotrebi su i relativno savremene iranske i kineske rakete. Iranska revolucionarna garda decenijama sarađuje sa Hutima. Izveštaji navode da iranski civilni brod u Crvenom moru predstavlja prikrivenu izviđačku stanicu koja koordinira napade. Protiv brotski potencijal Huta sa gomilom raznovrsnih raketa dometa od 140km do 500km je ozbiljna pretnja za sve što bi nebranjeno prolazilo uz Crveno more. Do sada Huti nisu potopili ni jedno civilno plovilo. Otmice koje su izveli podsećaju na desante iranske revolucionarne garde u Persijskom zalivu, a saopšenja im liče na ruski manir gubitničkog junačenja. Strah koji izaziva Iran u Hormuckom tesnacu preneo se na Bab el Mandeb.
Huti koji se zalažu za uništenje Izraela svoje akcije opravdavaju sukobom u Gazi. Njihovi deklarativni motivi mogu delovati logično ukoliko se ne sagleda šira slika. Šira slika kaže da kineski brodovi koji idu put Izraela nemaju ni najmanjih problema sa Hutima. Kao da je neko podelio Hutima kineske signale kako bi bili sigurni da te brodove ne diraju. Takva jedna odluka potire izjavljenu zabrinutost za Pelstince. Odbijanje kineske mornarice da priskoči u pomoć napadnutom civilnom brodu takođe pokazuje geopolitičku pozadinu akcija „božijih partizana“( zvaničan naziv hutske organizacije Ansur Alah). Na kraju krajeva Ansur Alah ima odličnu saradnju i sa libanskim Hezbolahom. Ove organizacije čine deo jedinstvenog iranskog „Prstena otpora“. Iskustvo koje godinama razmenjuju daje im samopouzdanje da se odvaže i udare na Amerikance. Do sada je za Hute važio lokalni karakter delovanja.
Akcije Huta su jasan pokazatelj da dobro opremljena i smela teroristička grupa može da poremeti globalno snabdevanje i ugrozi dopremanje strateških sirovina i enrgenata. Akcija Amerike i Velike Britanije pokazuje da se globalni trgovački putevi moraju braniti oružjem. Amerikanci ovim akcijama štite pre svega evropske i kineske plovne trgovačke puteve. Sva je prilika da će vojna intervencija ostati na nivou vazdušnih i raketnih udara.
Delovanje prema jemenskim Hutima više će ličiti na akcije u Siriji protiv ISIS-a nego na akcije u Afganistanu protiv AL Kaide. Nema ni neke preterane vojne opravdanosti ulaziti u taj Jemen. Huti su u borbama protiv Arapske koalicije pokazali visok stepen otpornosti na gubitke. Sa druge strane, kopnena intervencija bi bila čista poslastica za Iran koji i ovako izvlači strateške zaključke i unapređuje svoje sposobnosti. Rusija bi bila najsrećnija da do invazije dođe jer bi time igrala na kartu hipokrizije na Zapadu.
Možda je to razlog zašto su Rusija i NR Kina izostale sa glasanja na Savetu bezbednosti OUN 10.1.2024. i nisu stavile veto na rezoluciju protiv Huta. Napadi na vojna i civilna plovila podržani rezolucijom Saveta bezbednosti OUN stvaraju sve legalne i legitimne pretpostavke za vazdušne udare po vojnim instalacijama Ansur Alaha. Još jedanput se pokazalo da se strateška postavka Kine nalazi u takozvanom ćorsokaku.
Kinezi su pouzdani partneri Irana, od koga kupuju 80% naftne proizvodnje, ali i solidni partner Saudijske Arabije i Egipta. Peking se trudi da održi dobre odnose i sa Tel Avivom. Zbog takvog multivektorskog pristupa na Bliskom istoku Peking nije mogao da zauzme poziciju na glasanju u Savetu Bezbednosti. Nezainteresovanost za odbranom civilnih brodova u Crvenom moru dovodi do kompromitacije globalne uloge Kine. Na otvorenom moru obaveza pružanja bezbednosti i zaštite od pretnje je univerzalna i ne poznaje pripadnost brodova po državnim kriterijumima. Ukoliko se Peking ne uključi u bezbednosne operacije u globalnom interesu njegovo prisustvo na Bliskom istoku rezultovaće lošim ishodom poput onog kada su predložili „Plan za mir u Ukrajini“.
Huti su potvrdili da su teroristi i da pored toga što kontrolišu većinu populacije i teritorije ne mogu biti priznati za legitimnu vlast. Ovako kako su karte podeljene u Jemen se nikome ne ulazi. Operacija „Čuvar prosperiteta“ neće stati dok se u potpunosti jemenska obala ne demilitarizuje. Čim se uništi vojni potencijal Huta svi ćemo zaboraviti Jemen, jednu tužnu državu gde su i deca u vojnim formacijama.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
BONUS VIDEO
Komentari (0)