ŽENA (62) TRAŽI DA IZ TELA NJENOG POKOJNOG MUŽA IZVADE SPERMU: Nakon smrti dvoje dece, očajnički želi da dobije još jedno, a evo kako planira to da ostvari

Jedna 62-godišnja žena iz Perta, u Zapadnoj Australiji, suočava se sa pravnim i etičkim izazovima u svojoj želji da dobije dete sa svojim preminulim mužem, koristeći njegovu spermu koju je sudskim nalogom izvadila iz njegovog tela. Ona i njen muž su bili u braku više od 40 godina i doživeli su tragičan gubitak svoje dvoje dece, koji su poginuli u odvojenim nesrećama. Njihova ćerka se udavila u reci 2013. godine, a njihov sin je stradao u saobraćajnoj nesreći 2019. godine, prenosi Jutarnji.

Posle smrti sina, par je posetio kliniku za plodnost i saznao da je žena prestara da ima decu, ali da je sperma njenog muža još uvek održiva. Odlučili su da potraže surogat majku i našli su 20-godišnju rođaku na Filipinima koja je pristala da nosi njihovo dete. Međutim, njihov plan je bio odložen zbog pandemije, poslovnih obaveza i smrti majke njenog muža. U decembru 2021. godine, njen muž je neočekivano preminuo u 61. godini. Žena je podnela hitan zahtev sudu da joj se dozvoli uklanjanje i čuvanje sperme njenog muža, što joj je sudija odobrio.

Ipak, to nije kraj njenih problema, jer će joj trebati još jedan sudski nalog da bi mogla da upotrebi spermu svog muža za oplodnju, što nije zagarantovano. Naime, posthumna oplodnja je zabranjena u Zapadnoj Australiji, ali dozvoljena u nekim drugim državama i zemljama. Profesor reproduktivne medicine je rekao da postoje mnoga etička pitanja i rizici u vezi sa ovim slučajem, kao što su kvalitet posthumne sperme, dobrobit surogat majke i zdravlje i blagostanje potencijalnog deteta.

Posthumna oplodnja je postupak koji omogućava da se genetski materijal osobe koja je umrla upotrebi za dobijanje deteta. Ovaj postupak je kontroverzan i izaziva različita etička i pravna pitanja, kao što su:

• Da li je potrebna prethodna saglasnost osobe koja je umrla za korišćenje njene sperme ili jajnih ćelija?
• Da li je u najboljem interesu deteta da se rodi posle smrti jednog ili oba roditelja?
• Da li ima pravo na nasledstvo, državljanstvo, identitet i porodične veze?
• Da li je surogat majka koja nosi dete dobijeno posthumnom oplodnjom pravno i biološki roditelj?
• Da li je posthumna oplodnja u skladu sa verskim i kulturnim vrednostima?

Različite zemlje imaju različite zakone i propise koji regulišu posthumnu oplodnju. Neki je dozvoljavaju pod određenim uslovima, neki je zabranjuju, a neki nemaju jasne zakonske okvire. U Zapadnoj Australiji, posthumna oplodnja je zabranjena, osim ako sud ne odobri izuzetak. U drugim australijskim državama, posthumna oplodnja je dozvoljena uz prethodnu saglasnost umrle osobe i uz poštovanje određenih rokova2. U nekim evropskim zemljama, kao što su Francuska, Nemačka i Italija, posthumna oplodnja je takođe zabranjena, dok je u drugim, kao što su Španija, Holandija i Velika Britanija, dozvoljena uz određene uslove.

Posthumna oplodnja je složena i osetljiva tema, koja zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata i posledica. Ova žena iz Zapadne Australije se nada da će uspeti da ostvari svoj san da dobije dete sa svojim preminulim mužem, ali mora da se suoči sa mnogim preprekama i dilemama na tom putu. Da li će joj sud izaći u susret i dozvoliti joj da koristi spermu svog muža? Da li će surogat majka na Filipinima biti spremna da sarađuje sa njom? Da li će dete koje bi se eventualno rodilo biti srećno i zdravo? To su samo neka od pitanja koja ostaju bez odgovora.