OVO JE SAMO POČETAK! Otkriveni naredni Putinovi potezi, SPREMA SE NEŠTO VELIKO!

Autor: Republika

Svet

09.07.2022

14:38

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Rečenica ruskog predsednik Vladimira Putina da njegova zemlja "još ništa ozbiljno nije ni započela u Ukrajini" pokrenula je reakcije mnogobrojnih analitičara koji tvrde da je pred čitavim svetom pet scenarija.

OVO JE SAMO POČETAK! Otkriveni naredni Putinovi potezi, SPREMA SE NEŠTO VELIKO!

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin

Ruski predsednik Vladimir Putin ne prestaje da iz dana u dan zastrašuje čitav svet nakon što je 24. februara ove godine naredio invaziju na susednu Ukrajinu i izazvao lavinu događaja u čitavom svetu kakve je pre svega pet meseci bilo teško predvideti i u najluđim snovima. 

A sve je poprimilo dodatno zabrinjavajuće okvire nakon njegove najnovije izjave da će se krvave borbe na tlu bivše republike SSSR nastaviti nesmanjenim intenzitetom i posle pada Severnodonjecka i Lisičanska u oblasti samoproglašene Narodne Republike Lugansk (LNR). Ti gradovi su, podsetimo, bili poslednja linija odbrane ukrajisnke vojske na tlu LNR gde su se bitke vodile nedeljama i o kojima će se, kako tvrde analitičari, tek govoriti nakon što jezivi konflikt jednog dana konačno bude završen.

Posle toga usledilo je vatreno Putinovo obraćanje na sastanku sa šefovima parlamentarnih grupa donjeg doma Parlamenta, za koje su zapadni mediji istakli da je verovatno najoštrije od početka rata u Ukrajini.    

- Danas čujemo da hoće da nas pobede na bojnom polju. Šta reći?! Nek probaju. Više puta smo čuli da Zapad želi da se bori sa nama do poslednjeg Ukrajinca. To je tragedija za ukrajinski narod. Ali, izgleda da sve ide u tom pravcu - rekao je Putin i zatim oštro kritikovao zapadne saveznike predvođene Sjedinjenim Američkim Državama što uporno naoružavaju ukrajinsku vojsku i "guraju vojnike u smrt".

Svi treba da znaju da još nismo počeli ozbiljne stvari u Ukrajini - otvoreno je zapretio Putin nakon čega su se mnogobrojni analitičari širom sveta saglasili sa tim da ruski predsednik neće stati pre nego što ispuni ono što je zacrtao u susednoj zemlji, a što se može svesti na nekoliko scenarija.    

Republika

Foto: Tanjug/AP

Putin na sastanku sa šefovima donjeg doma Parlamenta Rusije

1. Nastavlja se proboj 

Agencija AFP navodi da se čini da su ruske snage na putu da preuzmu potpunu kontrolu nad regionom Donbas koji su već delimično držali prokremljaski separatisti pre invazije 24. februara.

- Sa Lisičanskom i njegovim sestrinskim gradom Severodonjeckom koji su osvojeni proteklih nedelja Putinove trupe mogu da se nadaju da će uskoro zauzeti Slavjansk i Kramatorsk, ali i okolne regione - istakao je Jere Graser, istraživač na pariskom univerzitetu Sorbona, dodavši kako je Slajvansk dom "relativno gostoljubivog stanovništva".

- Ali mogu postojati ograničenja koliko daleko Rusi mogu da prodru. Njihov parni valjak dobro funkcioniše u blizini ruskih granica, sopstvenih logističkih centara i njihovih vazdušnih baza. Što su dalje, to je teže - naglasio je Pjer Razu, akademski direktor Mediteranske fondacije za strateške studije (FMES).

Republika

Foto: youtube.com/THE FORTH

Ruski tenkovi u akciji 

2. Kontrola nad Crnim morem 

Grad Herson na jugu Ukrajine bio je jedan od prvih koji je pao u ruke ruskih snaga u prvim danima rata. Ali ruska vlast nad crnomorskom obalom zemlje nije sigurna. 

- Kontranapadi Ukrajine na jugu stavljaju ruske snage u dilemu - da li da održavaju svoju istočnu ofanzivu ili da značajno pojačavaju udare na jugu? - rekao je Mik Rajan, bivši general australijske vojske.

Prema njegovim rečima, međutim, značajnije pitanje jeste da li je rat na južnom frontu od većeg strateškog značaja od Donbasa.

- Polaganje prava na teritoriju duž obale moglo bi da omogući Moskvi da napravi kopneni most do poluostrva Krim, koje je anektirala 2014. godine, dok obe strane žele da kontrolišu ukrajinske crnomorske luke - podsetio je Rajan. 

Republika

Foto: Tanjug/AP, Youtube/Cavit Ege Tulça, Novosti na Pervom Kanale, Google Maps

Crno more 

3. Slom Harkova 

Drugi po veličini ukrajinski grad Harkov je blizu severoistočne granice sa Rusijom i nalazi se u džepu koji još kontroliše Kijev. On bi još uvek mogao da bude odsečen od strane ruskih snaga. 

- Ako Ukrajinci propadnu i Harkov bude potpuno izolovan, Rusi bi mogli da ih nateraju da biraju između toga da se posvete odbrani grada ili da smanje pritisak na jugu ka Hersonu - rekao je Pjer Razu i naglasio da je jedna od najvažnijih odluka kada je u pitanju taj grad upravo na ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom. 

- Na predsedniku Volodimiru Zelenskom i ukrajinskim komandantima biće da rasporede svoje jedinice kako bi sprečili veliki letnji prodor koji bi mogao da dovede do opkoljavanja Harkova - naveo je Razu i naglasio kako bi to bio ogroman udarac za Kijev. 

- Budući da je u pitanju dom za 1,4 miliona ljudi, opsada Harkova bi mogla da bude krvava igranka koja bi trajala i do godinu dana - izneo je crne prognoze poznati analitičar.  

Republika

Foto: Printscreen/Twitter

Harkov je već granatiran mnogo puta 

4. Podeliti Zapad

Analitičar veruju da bi jedan od Putinovih scenarija u narednom periodu mogao da uključi i strategiju za izazivanje podela među saveznicima na Zapadu. Naime, dok je Zapad dosad uglavnom držao jedinstven front sankcija i podrške Ukrajini, nastavak ruskog napredovanja mogao bi da dovede do razdvajanja budući da mnoge zemlje imaju različite interese.

- Cilj za Rusiju je da nastavi da melje ukrajinske snage na bojnom polju, dok se čeka da politička volja za podršku Ukrajini izbledi među zapadnim zemljama - istakao je Kolin Klark, direktor istraživanja u istraživačkom centru Soufan u Njujorku.

Kako je dodao, isporuke zapadne vojne pomoći su bile suviše spore i premale da bi se bitka odlučno okrenula u korist Kijeva.

- U međuvremenu, inflatorni uticaj rata na osnovne stvari poput hrane i energije može postepeno odvratiti javno mnjenje od snažne početne podrške Ukrajini. Amerikanci bi mogli da kažu Ukrajincima "ne možete dalje" - potvrdio je i Aleksandar Grinberg, analitičar Jerusalimskog instituta za bezbednost i strategiju.

Republika

Foto: Tanjug/AP

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski 

5. Otvoreni pregovori 

Stručnjaci se slažu da jedna od mogućnosti u narednom periodu može da bude i pristajanje obe strane uključene u konflikt da sednu za pregovarački sto, budući da, osim Ukrajine, i sama Ruska Federacija trpi velike gubitke. 

- Putin je zagrizao više nego što može da svari - tvrdi Kolin Klark aludirajući na činjenicu da se ruski predsednik previše zaigrao i da je precenio svoje mogućnosti kada je u pitanju rat u Ukrajini. 

AFP podseća da je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u junu nagovestio da je Ruska Federacija spremna za pregovore, "ali da Kijev ne želi da pristane na osnovne zahteve Moskve", čime, kako je naglasio, praktično odbija da diplomatskim putem dođe do okončanja rata. 

- Ipak, takve izjave jednog od glavnih Putinovih ljudi ukazuju na to da postoji mogućnost da ruski predsednik samo u jednom trenutku kaže da je sada dosta i da je vreme da se prestane sa stradanjem - naveo je Pjer Razu, ali i istakao da ipak postoji ozbiljan razdor u Kijevu, te da najviši vojni vrh u Ukrajini verovatno ne bi posle pet meseci krvoprolića pristao na bilo kakve ustupke Moskvi, pa čak ukoliko bi na tome insistirao i sam Zelenski.   

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading