USLOV EKOLOŠKA TEHNOLOGIJA: Nemačka planira vađenje litijuma iz podzemnih voda
Litijum bi se izdvajao filtriranjem u elektranama a otpadna voda ponovo vraćala u te dubine čime se, tvrde geolozi, sprečava zagađenje.
U skladu sa zelenim dogovorom, samo do kraja decenije, evropskom tržištu trebaće 15 puta više baterija za električne automobile. A glavni snabdevač mogla bi biti Nemačka jer prednjači u otvaranju pogona za proizvodnju litijumskih baterija i planira vađenje litijuma iz podzemnih geotermalnih voda. Uslov za to je ekološka tehnologija, koju razvijaju.
Dubine "slanih jezera" ispod toka reke Rajne su najveća nalazišta litijuma u Evropi. Na svetskoj listi po rezervama koje premašuju 2,7 miliona tona litijuma, Nemačka je na devetom mestu. Uprkos tim ogromnim resursima i dalje se bojažljivo pristupa i ispitivanju i eventualnoj eksploataciji litijuma.
- Ljudi su zabrinuti, kao i svuda u Evropi gde imate gustu naseljenost, ljudi ne vole da žive pored skladišta otpada. Ali uzimamo litijum iz zemalja kao što su Čile, Argentina, u budućnosti verovatno i Bolivija. Mislim da moramo da preuzmemo našu odgovornost ukoliko imamo resurse i možemo da proizvodemo litijum ovde, trebalo bi da ga proizvodimo ovde - naveo je dr Jens Grimer sa Tehnološkog instituta "Karlsrue"
Aktuelna su četiri projekta, dva razvijanjem nove tehnologije pokušavaju da izbegnu ekološku štetu u eksploataciji. Proces predviđa vađenje geotermalnih podzemnih voda koje su bogate litijumom iz dubine od tri do pet kilometara. Litijum bi se izdvajao filtriranjem u elektranama a otpadna voda ponovo vraćala u te dubine čime se, tvrde geolozi, sprečava zagađenje.
Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da se zbog toga u Nemačkoj najviše uzdaju u jednu državnu nemačku i jednu privatnu australijsku kompaniju, koje pokušavaju da naprave proizvodnju litijuma iz dubinskih geotermalnih voda.
- Prema njihovim očekivanjima, komercijalna proizvodnja bi mogla da počne 2024. godina, a 2025. godine, kako kažu, iz pet geotermalnih elektrana moglo da bude proizvedeno litijuma dovoljno za oko milion električnih automobila godišnje - navodi Radičević.
Australijska kompanija koja se oslanja na te nemačke resurse je "Vulkan enerdži risorsis" i već ima sklopljene ugovore sa vodećim svetskim proizvođačima automobila. Samo "Stelantisu", koji je nastao spajanjem "Fijat Krajsler automobili" i "Pežo-Sitroen" do 2026. treba da isporuči 99 hiljada tona litijum hidroksida za automobilske električne baterije.
"Njihova ulaganja u pogone za proizvodnju baterijskog litijum hidroksida uklapaju se u planove koje je 'Stelantis' tada obelodanio a to je: ekološka mobilnost, prelazak na hibridne i električne automobile, čak 14 marki na kojima će intenzivno raditi a plan isporuke je početak 2026", navodi dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić.
"Vulkan enerdži" je početkom februara objavio da je dobio dozvolu za istraživnje litijuma u Italiji, nadomak Rima. Planovi su ambiciozni, a njihovu realizaciju diktiraće rigorozni ekološki zahtevi.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)