KUPIO DEVOJČICU (10) DA GLEDA KAKO JE KANIBALI PROŽDIRU: Najužasnije iživljavanje u Kongu - jeziva ispovest

Foto: pixabay.com

 

Davne 1780. godine, advokat Džon Džejmson je u Dablinu, na adresi Bow Street, otvorio destileriju. Bio je to početak alkoholne imperije koju su nastavili da izgrađuju njegovi sinovi.

"Džejmson" je danas najprodavaniji irski viski na svetu – svake godine, "plane" preko osam miliona boca ovoga tekućeg nektara. Jedan od naslednika velikog vizionara u istoriju će ući iz nešto drugačijih razloga: zbog apsolutno neljudskog, okrutnog i istovremeno bezumnog čina.

Džejms S. Džejmson, pra-pra-praunuk Džona Džejmsona, u mnogočemu je bio tipičan bogati naslednik. Kako se nikad u životu nije ni za šta morao boriti, pretvorio se u samoživo, lenjo i razmaženo biće. Poput mnogih mladića koji su imali višak novca i slobodnog vremena, a zapravo su se gušili u ispraznosti svog parazitskog postojanja, često je odlazio na putovanja u "egzotične" krajeve, vraćajući se kući s lovačkim trofejima i lovačkim pričama o svojim "junačkim" podvizima.

Godine 1888., "prišljamčio" se ekspediciji čuvenog istraživača i putopisca Henrija Mortona Stenlija u Kongo. Prethodna Stenlijeva ekspedicija (1879 – 1884), u službi belgijskog kralja Leopolda II, završila se osnivanjem belgijske kolonije Kongo, a ova je za cilj imala aneksiju još većeg dela zemlje za belgijsku krunu.

Mladog Džejmsona, međutim, nije zanimala politika. Tamo, u srcu ekvatorske Afrike, našao je idealno mesto za sprovođenje svojih mračnih poriva.

Džejmson je, naime, bio opsednut idejom kanibalizma. U selu Ribakiba, u kojem je praksa ljudožderstva bila itekako živa, stupio je u kontakt s lokalnim trgovcem robljem po imenu Tipu Tip. Po izveštaju Asada Farana, službenog prevodioca ekspedicije, belac crne duše izrazio je želju da svedoči kabibalskom činu, a Tipu Tip mu je ponudio svoje usluge posrednika.

Trgovac je sklopio posao s poglavicom lokalnog plemena, a kad su svi detalji bili utanačeni, Džejmsonu je prodao robinju koju je odabrao da završi na trpezi poglavice i njegovih ljudi: desetogodišnju devojčicu Džejmson je kupio za – šest svilenih marama!

Ono što je usledilo previše je potresno da bi se o tome detaljno pričalo. Malena je, ruku svezanih užetom, dovedena u kanibalsko pleme. Domoroci su nesrećnicu svezali za drvo pa je dvaput uboli nožem u trbuh. Potom su njeno telo razrezali i uživali u krvavoj gozbi.

Asad, koji je prisutstvovao jezivom činu, od šoka se umalo nije onesvestio. Kasnije će ispričati da je malena žrtva pokazala neverovatnu hrabrost u poslednjim trenucima: nije ispustila ni glasa dok su je snažni muškarci ubadali nožem.

Šta je za to vreme radio Džejmson, krojač njene sudbine? Po Asadovom sećanju, uživao je u svakom trenutku. Ne samo da je kao očaran posmatrao stravično mučenje nemoćnog deteta, već je "iz antropološke znatiželje", kako će u svom dnevniku kasnije zapisati, skicirao čitavu scenu u svoju beležnicu!

Zbog učestvovanja u varvarskom činu nikad nije odgovarao pred licem pravde, ali karma ga je sustigla krajem te godine: umro je u Kongu, daleko od doma, po svoj prilici od malarije.