PSIHOLOŠKINJA OTKRIVA DUBOKE I DUGOTRAJNE TRAUME NAKON UBISTVA DANKE ILIĆ: Kako živeti sa strahom da su među nama ubice?

Ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, koja je nestala iz svog doma u Banjskom polju kod Bora, izazvalo je duboku uznemirenost i nesigurnost u društvu. Psihološkinja Radmila Vulić Bojović istakla je da je ovo strašan događaj koji je potresao mnoge ljude, budući da je reč o nemoćnom detetu čija je mogućnost samozaštite bila nepostojeća, prenosi Kurir.

- Reč o detetu, o bebi praktično koja nema ni dve godine. Njena mogućnost da samu sebe zaštiti od bilo čega je zapravo bila nepostojeća. Tako da je na odraslima, na raznim odraslima, bilo da joj nekako tu zaštitu pruže - kaže Radmila Vulić Bojović.

Radmila Vulić Bojović naglasila je da je ubistvo male Danke Ilić izazvalo šok i uznemirenost jer je pokazalo da ljudi koji su sposobni za strašna dela žive među nama, ne izdvajajući se ni po čemu. Ovo je dodatno produbilo nesigurnost u društvu, jer je istaknuto da apsolutna bezbednost ne postoji.

- Mislim da izveštavanje nije bilo dobro za sveukupnu atmosferu, koja je, da podsetim, trajala deset dana. To je bio jako dug period... Ovaj rasplet događaja koga smo postali svesni juče, mislim da je duboko uznemirujući. Govori o toj nekoj banalnosti zla i o tome kako ljudi koji mogu da počine nešto zaista strašno, žive tu među nama i ni po čemu se ne izdvajaju - kaže psihološkinja.

Foto: youtube.com/Nova S

 

Psihološkinja je istakla da je ceo slučaj nestanka Danke Ilić izazvao veliku potrebu za uključivanjem celokupne javnosti. Međutim, tokom deset dana trajanja nestanka, mediji su bili pod lupom zbog načina izveštavanja o ovom slučaju, te je naglašeno važno pravilno razlikovati informacije od senzacionalizma i spekulacija.

- Stavimo po strani u ovom trenutku sudbinu tog nesrećnog deteta i te nesrećne porodice koja je izgubila dete. To je stvarno nešto najteže što čoveku može da se desi u životu, ali čitav ovaj splet okolnosti gde se dvojica odraslih ljudi odlučuje na tako nešto i deset dana drže čitavu javnost u nekoj vrsti limba, nekoj vrsti stanja ni na nebu ni na zemlji, kada se ne zna šta se dešava, generišu se razne strahovi... Prirodno je da svaki roditelj, pa i onaj ko nije roditelj, u tom trenutku nekako kaže - čekaj, pa da li je moje dete bezbedno, šta da radim, kako da obezbedim bezbednost detetu - kaže Radmila Vulić Bojović.

Foto: ST/Vladimir Lukić, Društvene mreže

 

Vulić Bojović ističe da je prirodna reakcija na ovakve događaje osećaj nesigurnosti, posebno među roditeljima, ali naglašava da je važno naučiti živeti sa činjenicom da apsolutna bezbednost ne postoji. Ističe da je važno prilagoditi pristup roditeljstvu i pripremiti decu za realan život, gde će biti svesna potencijalnih opasnosti.

- To je da apsolutna bezbednost, nažalost, ne postoji. Uvek su moguće neke situacije koje mogu da budu rizične i mogu da dovedu do, nedajbože, tragičnog ishoda, da dovedu do povrede, da se nešto desi... I negde bi trebalo da svoj način i svoj pristup i roditeljstvu i pripremi dece za realan život, prilagodimo tome. Da im kažemo - ne postoji način da ja nad tobom bdim 24 sata, to je nemoguće. Ali ti bi negde trebalo i moralo da prepoznaš gde su opasnosti i šta opasnosti mogu da budu - rekla je psihološkinja.

Prošlogodišnja masovna ubistva ostavila su duboku traumu na društvo, pogotovo zbog činjenice da su počinioci bila deca i mladi ljudi. Vulić Bojović ističe da su traume duboke i dugotrajne, te da je važno pronaći načine za suočavanje sa ovim teškim događajima.

- Možemo nekako da razumemo našim saznajnim aparatom i emotivnim aparatom da dođe neki stranac, neko ko ima mentalnih teškoća, itd. i uradi neki stravičan zločin. Ali da to uradi dete, ili jako mlada osoba, to je praktično nešto sa čim ja kao profesionalac, evo 11 meseci posle, još uvek imam problem da shvatim kako je moguće. Mogu da zamislim kako je ljudima koji žive svoje svakodnevne živote i pitaju se šta li se krije iza lika koji vidim, da li je to neko ko potencijalno može da me ugrozi. Mislim da je ovo što se sada desilo sa devojčicom Dankom negde samo potpirilo na neki način ili produbilo nesigurnost, jer čak ni jedno dete koje je malo, ima manje od dve godine, jedva hoda, kažu da nije govorila… nije sigurno - kaže psihološkinja.

Foto: ST/Dragan Kadić, Društvene mreže

 

Kako živeti u strahu

Napominje da je važno da ne ulazimo u iracionalnu dimenziju straha – da će nam se nešto loše dogoditi kada izađemo na ulicu, ali da je neophodno da budemo spremni da odreagujemo na vanrednu situaciju najbolje što možemo u određenom trenutku.

- Sledeće što je važno to je kvalitet života. Znate, živeti u strahu, živeti u toj vrsti napetosti nije jednostavno. Ne samo što nije jednostavno, nego ostavlja trajne posledice. Mi ne možemo funkcionisati tako. Mi imamo u psihijatrijskim i psihološkim i psihoterapijskim ordinacijama epidemiju anksiozno-depresivnih stanja, koja direktno proizilaze iz ovog konteksta u kome mi živimo, u kome je nesigurnost zapravo nešto što nas prati svaki dan - kaže Radmila Vulić Bojović.

Kroz analizu izjave psihološkinje Radmile Vulić Bojović, jasno je da je ubistvo dvogodišnje Danke Ilić duboko potreslo društvo i izazvalo osećaj nesigurnosti, te da je važno pronaći načine za suočavanje sa traumatičnim događajima.

- Da stvaraju mikrosvetove utehe i sigurnosti bez ideja da negiraju da opasnost postoji - navodi psihološkinja i dodaje da se, onda kada se osetimo nesigurno, treba obratiti osobi od poverenja, koja može da nam pruži utehu. Neki put takva reč, takav razgovor, znače mnogo više nego ne znam ni ja kakve mere bezbednosti, jer one zapravo nisu apsolutne, kao što ništa nije apsolutno - ističe Vulić Bojović.

BONUS VIDEO: