"RODITELJI KOSTINIH ŽRTAVA BI TREBALO DA IDU U ZATVOR"?! Majka Andrije Čikića zgrožena jezivim komentarom: "Da su ih naučili kako da se brane, do ovoga ne bi došlo"

Suzana Stanković, majka Andrije Čikića, jedne od žrtava masakra koji je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" počinio dečak ubica Kosta Kecmanović, oglasila se na Fejsbuku.

Ona je, naime, podelila vest o zatvorskoj kazni koju je dobila majka američkog dečaka ubice Itana Kramblija, Dženifer, i pohvalila tu sudsku odluku kao zasluženu. Međutim, ona je među komentarima na spomenuti članak na jednom portalu našla i mišljenje jedne korisnice koje ju je duboko uznemirilo.

Foto: Facebook

"Isto važi i za roditelje tragično nastradale dece. Zašto oni da budu pošteđeni zatvora, dajte mi bar jedan primer? Da su ih roditelji naučili kako da se brane i ponašaju u takvim situacijama, ne bi došlo do ovoga. Sami su krivi za tragediju", glasi jezivi komentar na sudsku odluku da Itanovu majku osudi na zatvorsku kaznu.

Ovakvo mišljenje se može shvatiti i kao direktan napad na roditelje svih učenika "Ribnikara" koji su svoje živote izgubili u Kostinom bolesnom krvavom piru. Da li je taj komentar bio samo pokušaj privlačenja pažnje na veoma neprimeran i užasavajuć način, ili zaista postoje ljudi koji majke i očeve žrtava izjednačavaju sa Vladimirom i Miljanom Kecmanović koji su svog sina zapostavili do te mere da je dobio priliku da ugasi deset života, ostaje uznemirujuće pitanje.

Podsetimo, u Višem sudu u Beogradu nedavno je održano suđenje svedočenjem oštećenih u parničnom postupku protiv porodice Kecmanović - majke, oca i dečaka, koji je 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio devet vršnjaka i čuvara i ranio još šest osoba.

Evo kako je izgledalo svedočenje Suzane Stanković koja je govorila o svom detetu i kobnom danu u Ribnikaru: 

- Kada se rodio, Andrija je doneo svetlost u našu kuću, a nas je stalno učio i podsećao da budemo bolji ljudi i roditelji. Sećam se jedne situacije kada je imao pet godina, tada me zamolio da ga vodim u park jer su mu tamo bili drugari, videla sam tada u tom njegovom pogledu da je baš želeo i ja sam mu to ispunila, iako sam imala druge planove. Po povratku, tražio mi je sladoled, ostalo mu je kusura i znate šta je uradio ušao je u cvećaru i tražio crveni cvet za njegovu mamu - pričala je ona:

- Tog dana, 3.maja poslao mi je poljubac kada smo ga ostavili ispred škole. Kasnije me je suprug zvao i rekao da se desila neka pucnjava u školi i da je on krenuo, a ja sam ostala da radim u ordinaciji. Nisam slutila da se desilo nešto. Otišla sam da vidim na internetu šta se dešava i vidim pucnjava, tada smo se čuli sa roditeljima jedne od devojčica i tada smo saznali da je bila pucnjava i ja sam došla kod škole - navela je Suzana i dodala:

- Suprug i ja odlazimo u Tiršovu tada nam saopštavaju da je neki dečak NN pogođen sa dva hica u grudi. Ne znate kako da se ponašate, da se radujete što je tu, ili što nije. Užasan osećaj, u tom lutanju iz bolnice u bolnice zove me majka Sofije Negić i kaže mi: "Nema moje Sofije, mrtva je!" a mi u taksiju jer nismo imali snage više da vozimo. U tom trenutku govorim taksisti da pojača vesti koje idu na radiju. Osmoro dece je ubijeno i čuvar obezbeđenja. To su bile vesti na radiju, ja kažem taksisti vozi u PS Vračar, ne znam kako smo se popeli na sprat.

Nesrećna majka je ispričala da je počela da luta po hodnicima, od zida do zida, kada je saznala da joj je sin ubijen.

- Ljudi stoje oko nas, ne znam kako smo sišli niz te stepenice. Tražimo da vidimo svoje dete, ali kako sada svima javiti da nema Andrije... Izuzetno teško, kada smo javili mojim roditeljima u Švedskoj čula sam vrisak moje majke i teško disanje mog oca.

BONUS VIDEO