IZREŠETANI I UBIJANI S LEĐA! Surove likvidacije opakih momaka srpskog podzemlja i aktera ''Vidimo se u čitulji'', mislili su da su nezaustavlji!

Na osnovu knjige "Kriminal koji je izmenio Srbiju”, novinara Vojislava Tufegdžića, snimljen je i film “Vidimo se u čitulji”, a opisano je vreme cvetanja kriminala u Srbiji..

Janko Baljak je počeo snimanje filma 1993. godine, a pre početka snimanja već su bili ubijeni Romeo Savić, Dejan Marjanović Šaban, Slaviša Pavić Pirke i Aleksandar Knežević Knele.

Romeo Savić - ''kralj beogradskog podzemlja''

Jedan od takozvanih kraljeva beogradskog podzemlja bio je Romeo Savić, koji je tvrdio da nije kriminalac jer samo prodaje drogu koja je oteta od dilera koji su radili za policiju.

Nikada nije pristao da ga zovu kriminalcem, a na pitanje Vojislava Tufegdžića i Aleksandra Kneževića, autora kultnog filma “Vidimo se u čitulji” i knjige “Kriminal koji je promenio Srbiju“, kako bi onda objasnio to što radi i šta zapravo jeste, rekao je:

- Nisam kriminalac, već čovek koji mora da radi neke stvari. Ne privlače me velike pare i zato sam normalan. Ali para imam, a ako bog da, imaću ih i više.

U tri sata nakon ponoći, 8. novembra 1994. godine je na pejdžer dobio poruku da se javi dvema devojkama. U četiri sata je izašao, a u šest ujutru je pronađen mrtav ispred svog stana. Imao je svega 24 godine, a okolnosti njegove smrti nikada nisu otkriveni.

Zvanična verzija bila je da je smrt nastupila posle tableta kojima je hteo da neutrališe dejstvo kokaina. Verovalo se da su mu se osvetili policajci dileri.

Foto: instagram.com/printscreen

Mihajlo Divac - Luka Bojović pucao na njega

Mihajlo Divac je bio bokser sa Novog Beograda, a važio je za neustrašivog i nezaustavljivog kriminalca. Ubijen je hicem u leđa 12. februara 1995.

- Reagovao sam kad je on mene pogledao – jebiga – onako provokativno - opisao je jedno svoje ranjavanje Divac u “Vidimo se u čitulji”.

- I onda sam ustao i krenuo prema njemu. I on je ustao. Ja sam napravio dva-tri koraka, a on je pucao u mene sa četiri-pet metara. Prvi metak me je pogodio u stomak – ja sam i dalje išao; drugi metak mi je prošao kroz ruku i stomak – i dalje sam išao prema njemu. Tada sam mu rekao: "Mali, nabiću ti tu utoku u dupe – razumeš." Šta sam trebao? Ovaj me upucao, i šta sam ja trebao?”

- To je njegov poraz, ne moj. Nikad ne bih pucao u nenaoružanog čoveka. Ja veoma držim do kodeksa. Sramota je to što je uradio, ali ga razumem, mnogo se uplašio.

Mladić koji je pucao u Divca bio je devetnaestogodišnji Luka Bojović

Foto: youtube.com/printscreen

Dejan Marjanović Šaban - ubio ga kum

Dejan Marjanovic Šaban ubijen je 18. oktobra 1994. godine. Hitcima iz revolvera ubio ga je Aleksandar Paunović poznatiji kao “Mali Paun” koji je tada imao svega 15 godina. Ubio ga je ispred ulaza u zgradu, a nakon sedam dana se sam predao policiji.

Kako se tada verovalo, Mali Paun je ubio Šabana kako bi se povezao sa većima od sebe. Inače, Šaban i Paunović su bili kumovi.

Marjanovićevi prijatelji tvrdili su da je ubistvo bilo naručeno, ali je Paunović na suđenju ispričao da ga je Marjanović maltretirao i primoravao da za njega obavlja neke poslove.

Foto: wikipedia

Slaviša Pavić Pirke - predosetio smrt

Likvidiran je u obračunu koji je mogao da bude najkrvaviji tokom devedesetih.

Dragan Nikolić Gagi, koji je osuđen za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, a koji je bio veliki Pirketov prijatelj, jednom prilikom je ispričao san koji je Pavić imao pred smrt.

- Veče pred pogibiju Pirke i ja smo proveli veoma veselo, u društvu devojaka Tanje i Valentine, na splavovima, uz narodnu muziku. Pre nego što će da svane, odvezli smo ih kućama, a mi smo otišli u iznajmljeni stan na Bežanijskoj kosi, takozvani štek. U dnevnoj sobi smo raspremili trosed, zadremao sam, ali su me košmarni snovi budili dva puta. Ustao sam i otišao u stan roditelja u Blok 61 da prenoćim. Kratko sam odspavao i kad sam se vratio u stan u kom je ostao Pirke, zatekao sam ga kako sjdi uznemiren i izbezumljen u fotelji - ispričao je on i dodao da je Pirke bio uznemiren jer je sanjao Aleksandra Kneževića Kneleta, koji je tada već bio mrtav, kao i popa koji mu pruža ruke i pita kada će da dođe u crkvu i da novac.

Ubijen je u restoranu , a samo pukim slučajem nije bilo više mrtvih, i ako je svako od deset ranjenih mogao da pogine. Napadači koji su pucali iz ''kalašnjikova'' i ''škorpiona'' nisu otkriveni.

O Pirketovoj pogibiji pričao je i Kristijan Golubović:

- Jedan Pirke morao je biti ubiven, samo ako se deset ljudi rani - i tako donekle objasnio da su napadači smišljeno napravili sačekušu u kafiću, i ranili nedužne ljude.

Foto: Youtube/PRINTSCREEN/YOUTUBE/RUDAR 7

Bane Grebenarević - ubijen u sačekuši

Grebenarević je bio poznat kao neko ko je voleo da zapuca na protivnke, a ubijen je u sačekuši na Bežanijskoj kosi 27. marta 1996. godine kada je na njegovo vozilo u pokretu iz dva pravca ispaljeno preko 40 hitaca.

Imao je dvadeset godina kad je Tufegdžiću i Kneževiću rekao:

- Čitam da je jedan beogradski kriminalac izjavio da nema nikog u gradu ko ga može pobediti u tuči “na ruke”. Mora biti da on živi u Konanovo doba. Ja se nikad nisam potukao. Dok on bilduje, ja vežbam u streljani.

Ostao je poznat kao najmlađi akter filma i po svojoj izjavi:

- Obični smrtnici. To, pa to su normalni ljudi, koji, ovaj, žive jedan, kako da kažem, normalan život, razumeš. A mi ih nazivamo obični smrtnici, zato što, što, kažem da to što mi doživimo u jednom danu, oni ne dožive za ceo svoj život. Znači nema šanse oni nikad da dožive ni toliko uzbuđenja ni razočarenja, ni lepote, ni ružnih stvari u celom svom životu, koliko mi doživimo u jednom danu.

Foto: Youtube/PRINTSCREEN/YOUTUBE/RUDAR 7

Goran Vuković Majmun - ubijen u petom atentatu

Vođa “voždovačkog klana“ je 1986. u Frankfurtu ubio Ljubomira Magaša, a ubijen je 12. decembra 1994. godine.

Nosio je nadimak ''Majmun'' zbog veštine preskakanja balkona i upadanja u stanove. Ubijen je nakon petog atentata, a slučaj nikada nije razjašnjen- i ostalo je nepoznato da li su ih angažovali Zemunčevi prijatelji, neki drugi kriminalci ili Državna bezbednost.

Vuković je po povratku u Beograd, prema autorima filma “Vidimo se u čitulji”, mesečno zarađivao od 50.000 do 100.000 maraka od “kombinacija” u Evropi i toliko u Srbiji!

Foto: Youtube/Printscreen/b92

Bojan Petrović - izrešetan u svom ''jaguaru''

Reketaš, pljačkaš i narko-bos Bojan Petrović izrešetan je na uglu Brankove i Carice Milice u Beogradu 28. februara 1998. godine.

Nešto posle ponoći pomenutog datuma, braon “jaguar” s kotorskim tablicama zaustavio se na semaforu na uglu Ulice carice Milice i Brankove. S kraja kolone automobila koji su čekali zeleno, izleteo je “fijat” bez registarskih oznaka i stao pored “jaguara”.

Dva nepoznata mladića izrešetala su Bojana Petrovića i njegovog druga Zorana Bogdanovića Kepu.

- Lično sam pregovarao sa vlasnicima grčkog restorana “Bahus”, ali oni nisu poslušali moj predlog. Ušli smo u restoran u subotu uveče, kad je bio prepun. Počeli smo da polivamo benzinom i odmah su se predomislili i plaćali su nam 25 odsto - pričao je Bojan Petrović.

Foto: Printscreen/Youtube

Aleksandar Knežević Knele - ubijen u hotelskoj sobi

Jedan od najpoznatijih kriminalaca devedesetih pronađen je mrtav u hotelu “Hajat“ 28. oktobra 1992. godine, a na ogledalu apartmana 331, krvlju je bio ispisan broj jedan.

Obdukcioni nalaz pokazao je da je usmrćen s tri hica u glavu, a da je pre toga bio primoran da legne na pod. Istraga je utvrdila da je sam pustio svoje ubice u sobu, ubice nikada nisu pronađene.

Foto: Facebook/Printscreen/Aleksandar Knezevic Knele

Bojan Banović - otac tvrdio da mu sin nije kriminalac

Njegov otac je posle njegove smrti tvrdio da njegov sin nije bio kriminalac, da su ga kukavice prvo tukle, a potom i pucali u njega s leđa.

U filmu “Vidimo se u čitulji”, Bojan se pojavljuje u društvu momaka sa Voždovca u ekipi Gorana Vukovića. Sahranjen je 1. decembra 1994. godine i na njegovoj sahrani većina žestokih momaka je pustila suzu. Na grobu je bio i Goran Vuković koji je ubijen samo nekoliko dana kasnije, 12. decembra iste godine.

Foto: Youtube/Printscreen/ČELIK 19

BONUS VIDEO