POTRESNI PRIZORI SA POMENA UBIJENIH ĐAKA I ČUVARA IZ RIBNIKARA: Jecaji porodica žrtava paraju nebo - tuga i bol opkolili Lešće i nakon skoro šest meseci od jezivog masakra (FOTO)

Nekoliko dana nas deli od obeležavanja dugačkih šest meseci od jezivog masakra koji je počinio Kosta Kecmanović u OŠ "Vladislav Ribnikar", ubivši devet svojih drugova i radnika obezbeđenja ove obrazovno-vaspitne ustanove.

Danas je na beogradskom groblju Lešću, održan pomen anđelima Angelini Aćimović i Andriji Čikiću, kao i njihovom školskom, ali i nebeskom čuvaru, Draganu Vlahoviću.

Ovo mesto postalo je simbol duboke tuge i gubitka, a današnji dan obeležili su potresni prizori i jecaji koji nikada i nisu prestali da odzvanjaju.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Porodice stradalih u ovom masakru, satima su stajali ispred grobova svojih najmilijih. Čuje se tek poneka reč, a tugu i plač raznosi vetar dok se okupljeni mole u tišini sećajući se dana kada su bezbrižno ispratili svoju decu u školu i čika Dragana u još jedan radni dan okružen decom, ne nadajući se da će se tog kobnog 3. maja naći ispred obarača dečaka-ubice.

Porodice žrtava zajedničkim snagama bodre jedni druge, držeći se čvrsto za svoj bol.

Na grobu mladog pijaniste Andrije Čikića, ekipa Srpskog telegrafa zatekla je cveće i ruže koji su prekrili grobno mesto, a nazire se samo lik dečaka kojem je život ugašen i tri plava medvedića koja krase ovaj potresni prizor.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Odmah iza, gde počiva školska drugarica, Angelina Aćimović, ekipa portala Srpskog telegrafa zatekla je vešto upakovanu poruku u teglici koja će je štititi od kiše i predstojećih mrazeva, kao što i njena porodica vešto čuva sećanje na Angelinu.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Svako ko se danas našao na ovom mestu, zastao je pridržavajući se za spomenik da pročita još jednom teške stihove uklesane na mermernoj knjizi.  

Foto: ST/Nemanja Pančić

- Mama ne plači, videćeš me često u snu, pokušaj da zaspiš, za tebe uvek biću tu. Tata ne brini, ja društvo imam, mnogo nas je ovde sada, znam da me tražiš u mojoj sobi, znam, nestala je i poslednja nada - piše na prvoj strani knjige, a u nastavku Angelina kroz stihove roditeljima poručuje da će sa neba da leči roditeljima rane.

- Sanjaćete me, ja ću uvek biti tu. Možda na nebu i ja ću sniti, ja ću vas sniti i naše dane, ja lečim vaše, a vi moje rane. Kad neka blizu ptica proleti, ti se tad mamam mene seti. Tebi će mahati njena krila, najveća ljubav tvoja sam bila.

Angelinin pogled ostaće zauvek upamćen, kao i Andrijina umetnička fotografija na poleđini  groba, a njihovi prijatelji i porodica ostaće zauvek duboko potreseni gubitkom talentovanih tinejdžera koji su prerano napustili ovaj svet.

Na groblju Lešće, Angelina počiva između dvojice junaka, školskog čuvara Dragana Vlahovića i druga Andrije Čikića. Kod spomenika ova tri ugašena života, okupljeni su satima tiho oplakivali svoje izgubljene.

Ekipa Srpskog telegrafa, ispred spomenika dečjeg junaka, Dragana Vlahovića, zatekla je pored cveća i upaljenih sveća, keramičkog anđela negde sakrivenog iza ruža i crveno srce, sa kratkim natpisom koji razara dušu: "Pssst, ovo znaju samo zvezde, ti i ja - volim te."

Foto: ST/Nemanja Pančić

A iznad lika čoveka koji je život posvetio đacima, stoji crtež na kojem je Dragan nacrtan kao superheroj. Porodice mališana Andrije i Angeline prilazili su i dodirivali baš upravo ovaj crtež, verovatno želeći da mu poruče da ih čuva tamo gore, kao što je to činio i na školskim hodnicima.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Na pomen stradalima pridružio se i kolektiv škole, posmatrajući neutešne porodice, krišom su pustili suzu zbog potresnog prizora slomljenih članova ove tri porodice koje su se danas našle na Lešću.