NBS sutra odlučuje o kamatama: Šta će biti sa ratama kredita u Srbiji?

Narodna banka Srbije (NBS) u četvrtak, 12. novembra, odlučuje o visini referentne kamatne stope, a odluka bi mogla da bude važna za građane koji otplaćuju kredite, ali i za sve koji planiraju zaduživanje. Trenutna referentna stopa iznosi 5,75 odsto, a uprkos pojačanim inflatornim pritiscima, pojedini stručnjaci smatraju da za sada nema dovoljno razloga za njeno povećanje.

Izvršni odbor NBS razmatraće monetarnu politiku u trenutku kada se na svetskim tržištima beleži značajan pad cena nafte, ali i kada inflacija u Srbiji ponovo pokazuje tendenciju rasta.

Na prethodnoj sednici, održanoj početkom oktobra, centralna banka odlučila je da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Na tom nivou nalazi se već duži period, a odluka je doneta uzimajući u obzir kretanje inflacije i rizike iz međunarodnog okruženja.

Stručnjaci ne očekuju povećanje kamatnih stopa

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenjuje da trenutno stanje na finansijskom tržištu ne ukazuje na potrebu za povećanjem referentne kamatne stope.

Prema njegovom objašnjenju, poslovne banke već mesecima plasiraju višak likvidnosti kod centralne banke po kamatnim stopama koje su niže od zvanične referentne stope.

Konkretno, kamate na ovim transakcijama približavaju se donjoj granici kamatnog koridora, odnosno nivou od oko 4,51 odsto.

 

Đukić ističe da bi banke, ukoliko očekuju pogoršanje tržišnih uslova i rast rizika, kroz svoje ponude na repo aukcijama mogle da signaliziraju takva očekivanja. Međutim, za sada nema pokazatelja koji bi ukazivali na takav scenario.

Zbog toga smatra da trenutno ne postoji velika potreba za administrativnim povećanjem referentne kamatne stope.

Šta odluka NBS znači za građane koji imaju kredite?

Referentna kamatna stopa jedan je od važnih instrumenata monetarne politike, jer utiče na uslove finansiranja banaka, cenu novca i kretanje kamatnih stopa na tržištu.

Za građane koji otplaćuju stambene i gotovinske kredite posebno je važno da li imaju fiksnu ili promenljivu kamatnu stopu.

Kod kredita sa promenljivom kamatom, promene relevantnih tržišnih pokazatelja mogu da utiču na visinu mesečne rate, dok kod kredita sa fiksnom kamatom ona ostaje nepromenjena tokom ugovorenog perioda.

Ipak, eventualna odluka NBS o referentnoj kamati ne znači automatsku i trenutnu promenu svih rata kredita. Konačan uticaj zavisi od ugovora sa bankom, vrste kamatne stope i drugih tržišnih faktora.

Inflacija ponovo raste, očekuju se novi podaci

Jedan od važnih faktora koji će uticati na odluku NBS jeste kretanje inflacije.

Međugodišnja inflacija u Srbiji je nakon 1,9 odsto u julu i 2,2 odsto u avgustu, u septembru porasla na 4,1 odsto.

Centralna banka je ranije procenjivala da bi međugodišnji rast potrošačkih cena do kraja godine trebalo da se zadrži na gornjoj granici ciljanog koridora od 4,5 odsto.

Podaci o inflaciji za oktobar biće objavljeni upravo 12. novembra, istog dana kada je zakazana sednica Izvršnog odbora NBS.

Stručnjaci ukazuju i na uticaj najavljenog paketa davanja građanima vrednog milijardu evra, dok bi odlaganje pojedinih poskupljenja, poput električne energije i daljinskog grejanja, moglo delimično da ublaži inflatorne pritiske.

Šta rade Evropska centralna banka i američke Federalne rezerve?

Na odluke centralnih banaka utiču i kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima.

Evropska centralna banka (ECB) početkom oktobra povećala je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, nakon sličnog povećanja tokom leta. Analitičari su tada procenjivali da bi do kraja godine moglo da usledi još jedno povećanje.

Sa druge strane, američke Federalne rezerve (Fed) nisu menjale pravac monetarne politike pred održavanje izbora za Kongres, uzimajući u obzir mešovite pokazatelje sa tržišta rada i privredni rast.

Odluka NBS u četvrtak pokazaće kako centralna banka procenjuje odnos između inflatornih pritisaka, stabilnosti cena i uslova na domaćem finansijskom tržištu.