U OVOM MESTU U SRBIJI JAGMA ZA KUVARIMA, KONOBARIMA I POMOĆNIM OSOBLJEM! Odlična šansa za sve kojima treba posao!

Planina Zlatibor je već odavno poznata kao destinacija koja živi 365 dana u godini. Uz veliki trud i rad turističkih radnika, jaz između letnje i zimske turističke sezone gotovo da više ne postoji.

Tokom prolećnih meseci, po završetku zimske i pre početka letnje sezone, organizuju se škole u prirodi i rekreativne dečje nastave, dok je jesen rezervisana za poslovne skupove, kongrese i seminare.

- Ako govorimo o najslabijim mesecima, to su možda početak decembra i kraj marta, ali u veoma malom procentu. Često se dešava da, ukoliko je lepo vreme tokom vikenda, Zlatibor poseti veliki broj gostiju iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i drugih većih gradova - rekao je za RINU Vladimir Živanović iz Turstičke organizacije Zlatibor.

Danas Zlatibor raspolaže sa oko 60.000 turističkih kreveta, raspoređenih u različitim vrstama i kategorijama smeštaja, a svaki turista može pronaći opciju u skladu sa svojim mogućnostima.

Foto: shutterstock

 

- U privatnom smeštaju, cena najma apartmana za porodicu sa dvoje dece kreće se od 30 do 40 evra po danu, a može ići do 80, 90 ili preko 100 evra, u zavisnosti od lokacije, veličine i sadržaja apartmana. Zimska sezona je nešto skuplja zbog većih troškova energenata. Kada je reč o hotelima, u objektima sa tri i četiri zvezdice, cena polupansiona se može pronaći već od 30 do 35 evra po osobi, dok u hotelima sa pet zvezdica cena ide i preko 100 evra, u skladu sa kvalitetom usluge i dodatnim sadržajima kao što su wellness i spa centri, dečje igraonice, animacije i slično - ističe Živanovič.

Međutim, ekspanzija i razvoj turističkih kapaciteta povlače i problem nedostatka radne snage. Lokalno stanovništvo nije dovoljno da podmiri sve potrebe hotelijerstva i ugostiteljstva, ali radna snaga iz regiona zapadne Srbije i Zlatiborskog okruga trenutno uspeva da odgovori potrebama.

- Na teritoriji opštine Čajetina uspešno radi srednja turističko ugostiteljska škola, koja svake godine obrazuje kadar spreman za rad i dalje usavršavanje. Ipak, najveći izazov je dodatna edukacija zaposlenih, naročito u sektorima marketinga, prodaje i recepcije u hotelima visoke kategorije. Primetan je i manji priliv radne snage iz azijskih zemalja, uglavnom na pomoćnim poslovima poput održavanja, house keepinga i rada u kuhinji, ali u znatno manjem procentu u odnosu na domaću radnu snagu - kaže Živanović za RINU.

Najveći deficit kada su u pitanju poslovi na Zlatibiru jeste kod zanimanja poput konobara i kuvara.

- Posebno su izraženi problemi u kuhinjama restorana, kako sa glavnim kuvarima, tako i sa pomoćnim osobljem, kao i u sektoru održavanja i house keepinga. Kada je reč o prodaji, marketingu i recepciji, za sada nema većih problema - izjavio je Živanović.

Bonus video