ČETIRI DANA POSLA, TRI DANA ODMORA - Da li bi Srbija mogla da uvede četvorodnevnu radnu nedelju? Evo kakva su iskustva u drugim zemljama!

U svetu rada dešava se tiha revolucija. Sve više zemalja i kompanija eksperimentiše sa modelom četvorodnevne radne nedelje, u kojoj zaposleni rade manje dana, a dobijaju istu platu. Ideja je jednostavna: ako se posao organizuje pametnije, radnici mogu da postignu iste rezultate uz više vremena za život, porodicu i odmor.

Iako je ovaj koncept pre samo nekoliko godina zvučao kao utopija, današnji rezultati pokazuju da kraća radna nedelja može biti i efikasnija, ali samo ako se uvede planski i uz promenu radne kulture.

Belgija - sloboda izbora za zaposlene

Belgija je 2022. postala jedna od prvih evropskih zemalja koja je zakonski omogućila četvorodnevnu radnu nedelju. Zaposleni imaju pravo da svoj standardni 38-časovni radni raspored rasporede na četiri dana, bez smanjenja zarade.

Ovo ne znači nužno kraće radno vreme već fleksibilniji ritam. Ideja je da radnici sami biraju kada žele da rade duže, a kada da odmore. Premijer Aleksander de Kro tada je poručio da je cilj "veća sloboda za radnike, bez smanjenja produktivnosti“.

Prve analize pokazuju da fleksibilni raspored donosi veće zadovoljstvo zaposlenih, ali i bolje rezultate kod onih koji znaju da planiraju svoje vreme. Ipak, sindikati upozoravaju da sistem nije pogodan za sve - posebno ne za roditelje sa malom decom ili one koji rade fizičke poslove.

Island dokazao da kraće može značiti bolje

Island je sproveo jedan od najuspešnijih eksperimenata u istoriji rada. Između 2015. i 2019. godine više od 2.500 zaposlenih u javnom sektoru prešlo je na radnu nedelju od 35–36 sati, uz istu platu.

Rezultat: produktivnost je ostala ista ili se povećala, dok su stres i rizik od sagorevanja znatno smanjeni. Zaposleni su izveštavali da imaju više vremena za porodicu, hobije i zdravlje, a odsustva zbog bolesti su se smanjila.

Posle eksperimenta, oko 86% zaposlenih na Islandu dobilo je pravo na skraćenu radnu nedelju. Model se danas smatra jednim od najuspešnijih primera nove radne organizacije u Evropi.

Microsoft pokazao moć ravnoteže

U Japanu, zemlji poznatoj po prekovremenom radu, Microsoft je 2019. sproveo eksperiment nazvan Work Life Choice Challenge. Zaposleni su radili četiri dana nedeljno, a imali tri slobodna dana.

Rezultat je bio zapanjujući: produktivnost je porasla za 40%, dok su troškovi električne energije i kancelarijskog materijala smanjeni za četvrtinu. Kompanija je zaključila da kraći radni raspored motiviše ljude da budu efikasniji, a ne da "rade duže da bi izgledalo da rade“.

Japanski primer pokazuje da čak i u društvima sa duboko ukorenjenom radnom disciplinom, promena mentaliteta može doneti konkretne rezultate.

Velika Britanija - najveći pilot program na svetu

U 2022. godini u Velikoj Britaniji sproveden je najveći eksperiment četvorodnevne radne nedelje na svetu. Učestvovalo je 61 kompanija i oko 3.000 zaposlenih. Posle šest meseci, čak 92% firmi odlučilo je da zadrži novi model.

Zaposleni su navodili da se osećaju zadovoljnije, energičnije i posvećenije poslu, dok su poslodavci prijavili isti ili viši nivo produktivnosti. Smanjena je i stopa odsustva s posla, a mnoge firme beležile su manju fluktuaciju kadrova.

Ovaj eksperiment pokazao je da kraća radna nedelja ne mora značiti manji profit, već, naprotiv, može biti ulaganje u lojalnost i motivaciju radnika.

Portugal i Nemačka - korak po korak

Portugal je 2023. godine započeo pilot-program u javnom i privatnom sektoru, s idejom da se rezultati analiziraju u 2025. Fokus je na balansu između profesionalnog i privatnog života, posebno nakon pandemije.

Nemačka, koja je poznata po svojoj disciplini i efikasnosti, trenutno testira četvorodnevni model u oko 50 kompanija. Prema podacima sindikata IG Metall, više od 70% zaposlenih podržava ideju, dok su poslodavci podeljeni, deo smatra da kraće radno vreme može pomoći u privlačenju novih radnika u sektorima gde ih nedostaje.

A gde je Srbija u svemu tome?

U Srbiji se o četvorodnevnoj radnoj nedelji za sada govori više nego što se primenjuje. Pojedine IT firme i kreativne agencije testirale su model „4+3“, najčešće kao fleksibilnu opciju tokom leta.

Stručnjaci ističu da bi prelazak na kraću radnu nedelju kod nas bio moguć samo u pojedinim delatnostima – gde je naglasak na rezultatima, a ne na fizičkom prisustvu.

Nova filozofija rada

Suština četvorodnevne radne nedelje nije samo u broju dana, već u promeni pristupa radu. To je prelazak sa modela "više sati = više posla“ na model "bolje organizacija = više rezultata“.

U svetu gde se sve više poslova može obavljati digitalno, i gde su stres i sagorevanje postali globalni problem, skraćivanje radnog vremena deluje kao logičan korak napred.

Kako je to slikovito rekao jedan od učesnika britanskog eksperimenta:

"Ne radi se o tome da želim da radim manje. Radi se o tome da želim da živim više."

Četvorodnevna radna nedelja nije čarobna formula, ali jeste smer u kojem ide savremeno društvo. Zemlje koje su je uvele nisu samo skratile raspored - one su redefinisale pojam uspeha. Umesto "ko više radi“, u prvi plan dolazi pitanje ko radi pametnije.

Možda je vreme da i mi počnemo da učimo iz tih primera, ne zato što želimo više odmora, već zato što želimo bolji život.

Izvor: Republika/M.A.

Bonus video: