O NJOJ SE MALO ZNA! Putinova flota koja je slomila Zapad

Rusija se ponovo suočava sa novim sankcijama, i sada je pod pritiskom od 24.000 različitih vrsta blokada i zabrana, ukupno od početka rata u Ukrajini.

Flota iz senke prkosi zapadnim sankcijama

Nedavno je i Velika Britanija uvela nove sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama – Lukoilu i Rosnjeftu, a usput bacila malo svetla na posao koji Rusiju spasava teške krize. U pitanju je takozvana flota iz senke, to jest, tankeri koji širom planete prevoze rusku naftu. Zaobilazeći tako sankcije i ploveći kroz hiljade rupa u zakonu. U pitanju je veoma vešt odgovor na desetine hiljada zabrana i prst u oko mnogima koji su mislili da će ograničenje izvoza nafte Rusima naneti ozbiljnu štetu.

Da se razumemo, ruska flota nije tajna u nekakvom filmskom smislu – radi se tu o stotinama starih, komercijalnih tankera čije je vlasništvo teško utvrditi. Ono što ih čini flotom iz senke jeste to što brodovi stalno menjaju imena, zastave i posrednike. Ti tankeri gase vezu sa kopnom kako bi nestali sa radara. Prelivaju teret sa broda na brod, daleko od očiju kontrole. Plove u međunarodnim vodama, a posledice su globalne. Svejedno da li je neko „za“ ili „protiv“ Putina, za takvu vrstu plovidbe, koja se graniči sa avanturističkim poduhvatima gusara, potrebno je veliko znanje i sposobnost.

Kako je počelo? Poznato je, tako što su SAD, EU i njihovi saveznici uveli ograničenje cene ruske nafte i zabranu osiguranja za brodove koji prevoze skuplju sirovinu. Moskva je zatim ubrzano počela da kupuje stare tankere na svetskom tržištu. Mnogi od njih potiču iz Grčke, Kipra i Skandinavije, a prema izveštajima iz medija, prodati su preko posrednika u Dubaiju, Hongkongu ili Maleziji.

Nafta plovi bez granica

Za manje od dve godine, Rusija je formirala paralelnu pomorsku mrežu – neformalnu, neprozirnu i veoma efikasnu. Procene se razlikuju, ali analize iz ukrajinskih izvora govore da „tajna flota“ danas čini više od 60 odsto ruskog izvoza nafte. To znači da stotine brodova, često starijih od 20 godina, svakodnevno isplovljavaju iz luka kao što su Primorsk, Novorosijsk ili Ust-Luga, noseći sirovu naftu prema Indiji, Kini i Turskoj. Ove tri zemlje zajedno pokrivaju gotovo 95 odsto izvoza koji se odvija kroz ovaj sistem.

Mehanizam je donekle jednostavan. Primera radi, tanker ukrca naftu u ruskoj luci, zatim isključi svoj automatski identifikacioni sistem (AIS) i „nestane“ iz satelitskog praćenja. Negde u međunarodnim vodama, u Sredozemlju, Crnom moru ili u blizini Gibraltara, obavi se šip-tu-šip (s broda na brod) transfer, prelivanje nafte sa jednog broda na drugi. Drugi brod, sa novim papirologijom i pod drugom zastavom, nastavlja put ka Indiji, gde se teret prerađuje i legalno prodaje dalje.

Zapadni analitičari taj fenomen nazivaju globalnom rupom u sankcijama. Formalno, sve izgleda u skladu sa međunarodnim pravom – brod ima dokumenta, nafta ima kupca, novac prolazi kroz posrednike. U praksi, radi se o ogromnoj mreži koja svakog dana donosi milijarde dolara Moskvi i održava ruski ekonomski sistem pod kontrolom.

Postoji i drugi, možda manje bitan, ugao, u širem smislu. Većina tih tankera je stara i loše održavana, često bez validnog osiguranja. U julu 2024. godine, preneli su mediji, jedan od brodova povezanih s ruskom flotom, „Eventin“, ostao je bez pogona u Baltičkom moru, noseći više od 700.000 barela nafte. Incident je podigao uzbunu u Nemačkoj i pokrenuo pitanje – šta ako sledeći put dođe do velikog izlivanja? Takav događaj bio bi ekološka katastrofa.

Ipak, uz sve sankcije, ta flota i dalje raste. Veoma je otporna. Za svaki sankcionisani brod, pojave se dva nova, registrovana u nekoj egzotičnoj zemlji.

Fenomen tajne flote pokazuje i koliko je globalno tržište energije kompleksno. Kapital, tržište i iznad svega – ponuda i potražnja, uvek se prilagođavaju. Ironija je u tome da su mnoge od tih brodova prodale upravo evropske i američke kompanije, jačajući sistem koji su sankcijama želele da unište.

U suštini, Putinova tajna flota nije samo simbol ekonomske otpornosti Rusije, već i ogledalo nemoći globalnih institucija da kontrolišu složene tokove novca, robe i energenata. Kao nekada u Srbiji, kada smo pretakali gorivo iz kantica tokom sankcija devedesetih, sada se nafta preliva sa tankera na tanker. Svet balansira između ekonomskih interesa i etičkih granica.

Fenomen ruske flote iz senke može da posluži i kao dobra prilika za učenje. Globalni energetski sistem omogućava da sankcije budu polovične, a zakoni selektivni. Prošlo je gotovo četiri godine od početka rata, a tajna flota raste i plovi crnomorskom, arktičkom, azijskom rutom. Nafta stiže do Kine, Emirata, Malezije, Singapura, Turske.

Tajna flota Vladimira Putina, šta god ko politički mislio, putuje uspešno od Arktika do Indijskog okeana. To je brzo osmišljena, najsloženija i najizdržljivija mreža trgovine energentima u istoriji.

Jednoga dana, kada rat u Ukrajini konačno bude završen, trebalo bi da se proučava na fakultetima.