EVROPA SVE "SIROMAŠNIJA": Manje se troši i ljudi posebno izbegavaju američku robu - potvrdila Evropska centralna banka!

Evropljani smanjuju potrošnju i sve više izbegavaju američku robu zbog carina, pokazuje danas objavljeno istraživanje Evropske centralne banke (ECB).

Prema istraživanju, 26 odsto ispitanih već prelazi na alternativne proizvode umesto američkih, dok 16 odsto smanjuje ukupne troškove.

Kućni budžeti sa višim prihodima češće se okreću ka zamenskim dobavljačima, dok oni sa nižim prihodima štede na svemu što nije nužno, prenosi Rojters. Banka naglašava i da nivo finansijske pismenosti utiče na donošenje odluka, pošto bolje informisani potrošači biraju zamene, dok manje upućeni reaguju rezanjem potrošnje.

Ekonomisti upozoravaju da carine ne utiču samo na trgovinu, već i na inflatorna očekivanja domaćinstava, što dugoročno može da oslabi privredni rast, navodi se na veb stranici ECB.

Foto: Shutterstock/oxinoxi

 

Evropski potrošači su zabrinuti da će nove carine dovesti do rasta cena i slabijeg privrednog rasta. Čak 40 odsto ispitanika smatra da će carine podstaći inflaciju, dok četvrtina veruje da će usporiti ekonomiju, pokazuje ankteta sprovedena u junu.

Povratak Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Američkih Država doneo je novu dinamiku u međunarodne odnose, a posebno u odnose između Vašingtona i Evrope. Iako su političke poruke i pristupi administracije pod Trampovim vođstvom često nepredvidivi, u jesen 2025. godine uočavaju se jasne linije sukoba – najpre oko pitanja sankcija, energetske politike i odnosa prema međunarodnim institucijama.

Sukob zbog Haškog suda

Jedan od najdirektnijih udaraca evropskoj politici došao je u vidu sankcija koje je Trampova administracija uvela protiv Međunarodnog krivičnog suda (ICC) sa sedištem u Hagu. Razlog? Istrage koje se odnose na ratne zločine u Ukrajini, uključujući potencijalne optužbe protiv pojedinih američkih i izraelskih zvaničnika.

Tramp, koji još iz svog prvog mandata pokazuje netrpeljivost prema međunarodnim institucijama koje SAD ne kontrolišu direktno, odlučio je da uvede sankcije sudijama i saradnicima ICC-a. Evropa je odgovorila oštro: Evropska komisija i vodeće članice Unije ocenile su ovaj potez kao direktan napad na međunarodno pravo i pokušaj političkog pritiska na pravosudne mehanizme. U Briselu se sve češće govori o potrebi "evropskog suvereniteta u oblasti pravde".

Zastoj u zajedničkim sankcijama

Zbog novog američkog pritiska, Evropska unija je početkom septembra odložila usvajanje 19. paketa sankcija protiv Rusije. Trampova administracija poručuje da bi novi paket trebalo da bude "ozbiljniji", s fokusom na sekundarne sankcije – to jest, kažnjavanje svih koji posredno pomažu ruskoj ekonomiji, uključujući i evropske firme koje i dalje trguju sa zemljama koje uvoze rusku naftu.

Evropa, međutim, za sada ne prihvata tu logiku. Sekundarne sankcije bi mogle pogoditi i ključne trgovinske partnere EU, poput Indije ili Kine, i tako dodatno destabilizovati evropsku privredu. Uz to, mnoge članice nisu spremne da idu toliko daleko bez šire međunarodne koordinacije.

Promena tona u transatlantskim odnosima

Povratak Donalda Trampa na svetsku pozornicu ne donosi samo nove odluke, već i promenu tona. Evropske vlade su navikle na saradnju sa administracijom Džoa Bajdena, koja je, iako odlučna, poštovala diplomatske protokole i podržavala zajednički pristup.

Sada se sve više odluka donosi jednostrano, preko noći, i bez konsultacija sa partnerima. Trampova poruka Evropi je jednostavna: "Uradite više ili ćemo mi uraditi manje."

BONUS VIDEO