Dualno obrazovanje kao ulaganje u ljude i konkurentnost privrede

Dualno obrazovanje u Srbiji sve više se posmatra kao jedan od ključnih odgovora na promene koje donosi savremeno tržište rada. U vremenu u kojem se industrije, tehnologije i potrebne kompetencije menjaju brže nego ikada, povezivanje škola i kompanija postaje važan uslov za razvoj mladih ljudi, ali i za dugoročnu konkurentnost privrede.

Foto: PKS

Filip Simović, predsednik Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore i CEO kompanije M&M Militzer & Münch Serbia, ističe da se dualno obrazovanje i dalje često pogrešno razume.

„Najčešća greška je što se dualno obrazovanje i dalje posmatra kroz logiku prošlosti. Kao da govorimo o modelu koji postoji da bi kompanije dobile jeftinu radnu snagu ili da bi mladi ljudi prerano bili usmereni samo ka jednom poslu", navodi Simović.

Prema njegovim rečima, savremeni dualni model nije samo stručna praksa, već način da mladi ranije razumeju kako funkcionišu realni poslovni sistemi, procesi, odgovornost i moderna ekonomija.

Foto: PKS

Kvalitetan dualni model, kako objašnjava, ne svodi učenika na posmatrača niti na izvršioca jednog zadatka. On ga uvodi u način razmišljanja jedne industrije i omogućava mu da razume kako su timovi, komunikacija, rokovi, tehnologija i odgovornost povezani u jedan sistem.

„Danas više nije dovoljno znati kako se nešto radi. Važno je razumeti zašto se radi baš na taj način i kako je taj deo povezan sa čitavim sistemom", precizirao je.

Simović naglašava da je upravo to jedan od razloga zbog kojih je nemački model dualnog obrazovanja opstao decenijama i ostao važan oslonac privrede – industrija je prepoznala da razvoj kadrova nije trošak obrazovnog sistema, već pitanje dugoročne stabilnosti ekonomije.

On dodaje da uspešne ekonomije ne čekaju da im tržište rada „isporuči" gotove ljude, već aktivno učestvuju u njihovom razvoju. Kako je poručio, države koje danas ne investiraju u kompetencije, sutra će uvoziti konkurentnost.

Kada je reč o koristima dualnog obrazovanja, Simović smatra da je pogrešno razdvajati interese mladih i privrede. Uspešan model je onaj koji istovremeno mladima daje znanje, iskustvo i sigurnost, a kompanijama kadrove koji razumeju realne procese i mogu brže profesionalno da rastu.

Foto: PKS

 

„Ne postoji jaka privreda bez ljudi koji imaju perspektivu razvoja. I ne postoji kvalitetna perspektiva za mlade bez ekonomije koja može da ih razvija", ukazao je dodajući da posebno važnu ulogu u ovom procesu imaju mentori. Oni, kako navodi, ne prenose samo tehničke informacije, već i odnos prema radu, odgovornosti, komunikaciji i kvalitetu.

„Mentor je verovatno najvažniji deo celog modela. Znanje se ne prenosi samo kroz procedure i tehnologiju. Najveći deo profesionalnog razvoja i dalje dolazi kroz ljude."

Kao primer dobre prakse u Srbiji, Simović izdvaja velike industrijske sisteme, poput kompanija ZF u Pančevu i MTU u Novoj Pazovi, ali i iskustvo kompanije M&M Militzer & Münch u logistici i supply chain sektoru. Kompanija je u programu dualnog obrazovanja od 2020. godine, a kroz nju već prolazi treća generacija učenika.

M&M Militzer & Münch je u programu dualnog obrazovanja još od 2020. godine, a danas već treća generacija učenika prolazi kroz tu kompaniju. Kroz saradnju sa Saobraćajno-tehničkom školom u Zemunu, učenici se upoznaju sa kompletnim logističkim procesom — od dokumentacije i magacinskih procesa, do špedicije, transporta i komunikacije između sektora.

Foto: PKS

„Nije poenta da nauče da kopiraju papir. Poenta je da kroz rad sa našim sertifikovanim mentorima razumeju kako greška u dokumentaciji na početku lanca utiče na kašnjenje kamiona na granici", naveo je Simović.

Smatra da je najveći napredak u Srbiji vidljiv u promeni percepcije. Dualno obrazovanje se više ne doživljava kao eksperiment, već kao važan deo razvoja kadrova i konkurentnosti kompanija.

Ipak, prostor za unapređenje postoji pre svega u brzini prilagođavanja obrazovnog sistema promenama u industriji. Automatizacija, veštačka inteligencija, digitalizacija, održivost i novi poslovni modeli traže drugačija znanja i veću fleksibilnost.

Govoreći o perspektivama razvoja dualnog obrazovanja budućnosti, Simović očekuje da će dualno obrazovanje u narednoj deceniji biti dinamičnije, tehnološki intenzivnije i još više povezano sa realnim promenama u industriji. Posebno važne oblasti biće logistika, supply chain management, automatizacija, mehatronika, energetika, industrijska proizvodnja i podrška procesima kroz veštačku inteligenciju.

„Najvrednija kompetencija budućnosti biće sposobnost prilagođavanja. Karijere budućnosti neće graditi oni koji znaju najviše — već oni koji najbrže uče", poručio je.

Roditeljima koji i dalje imaju rezervu prema dualnom obrazovanju, Simović naglašava da ovaj model ne zatvara mogućnosti, već ih otvara. Praktično iskustvo, kako ističe, može biti prednost i za zaposlenje i za nastavak školovanja.

Kako naglašava, "dualno obrazovanje, kada se realizuje kako treba, ne sužava perspektivu. Naprotiv. Ono mladom čoveku mnogo ranije daje osećaj pravca, kompetencije i sigurnost da može da se razvija dalje — kroz posao, fakultet, specijalizacije ili potpuno nove oblasti koje će tek nastati."

U ekonomiji koja se neprestano menja, zaključuje Simović, najveća sigurnost za mlade nije jedna profesija, već sposobnost da uče, prilagođavaju se i razvijaju tokom cele karijere.