ANALIZA: UPRAVLJANJE AMBALAŽNIM OTPADOM U REGIONU: Između evropskih ciljeva i lokalnih izazova

Dok pojedine države već dostižu ili čak premašuju evropske ciljeve, druge se i dalje suočavaju s osnovnim pitanjima infrastrukture, organizacije i nadzora sistema.
Iskustva zemalja regiona pokazuju da zakonski okvir i postavljeni ciljevi sami po sebi nisu dovoljni. Bez dosledne primene propisa, stabilnog finansiranja i aktivnog učešća građana, odgovorno upravljanje ambalažnim otpadom ostaje izazov koji tek treba sistemski rešiti.

Foto: Shutterstock/Seahorse Vector

SRBIJA

Stabilni rezultati
Srbija, iako nije članica Evropske unije, ostvaruje relativno stabilne rezultate u segmentu ambalažnog otpada. Nacionalni ciljevi za reciklažu i ponovno korišćenje ambalaže u poslednjim godinama su ispunjeni, s ukupnim stopama iznad 60 odsto (Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije; Godišnji izveštaji o ambalažnom otpadu, 2023). Međutim, ključni izazovi ostaju nedovoljno razvijeno odvojeno prikupljanje u domaćinstvima i velike razlike u kapacitetima između lokalnih samouprava.

SLOVENIJA

Korak ispred
Slovenija se u regionu izdvaja kao primer najrazvijenijeg i najstabilnijeg sistema. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, ova zemlja reciklira oko 70 odsto ukupnog ambalažnog otpada (jedna je od šest država članica EU koje prelaze prag Unije od 70 odsto reciklirane ambalaže), čime već ispunjava ciljeve koje Evropska unija propisuje za naredni period. Posebno su visoke stope prikupljanja plastičnih boca i metalne ambalaže, što se dovodi u vezu s dugogodišnjom primenom proširene odgovornosti proizvođača i doslednim učešćem građana u sistemu.

HRVATSKA
Ispod evropskog proseka
Hrvatska, iako članica Evropske unije, još beleži rezultate ispod evropskog proseka, ali s vidljivim pozitivnim trendovima. Hrvatska je među zemljama EU koje proizvode najmanje ambalažnog otpada, ali ga i najmanje recikliraju. Stopa reciklaže ambalažnog otpada premašuje 50 odsto i postepeno raste zahvaljujući širenju odvojenog prikupljanja i ulaganjima u komunalnu infrastrukturu. Ipak, nadležne institucije i stručna javnost ukazuju na potrebu za boljom kontrolom sistema i ujednačenijom primenom propisa na lokalnom nivou.

Foto: Shutterstock/Donimon

BOSNA I HERCEGOVINA

Slaba uključenost
lokalnih zajednica
U Bosni i Hercegovini upravljanje ambalažnim otpadom funkcioniše kroz sistem kolektivnog ispunjavanja obaveza, koji u poslednjim godinama beleži rast količina prikupljenog i recikliranog otpada. Prema dostupnim podacima, zakonom propisani ciljevi za pojedine vrste ambalažnih materijala su ostvareni, pa i premašeni (Godišnji izveštaji o ambalažnom otpadu u BiH, 2023-2024). Ipak, sistem ostaje opterećen nedostatkom jedinstvene baze podataka, slabom uključenošću lokalnih zajednica i velikim brojem nelegalnih odlagališta (ESAP BiH 2030+).

CRNA GORA
Novi zakon za važan iskorak
Crna Gora se nalazi u ranoj fazi razvoja održivog sistema. Stope reciklaže ambalažnog otpada su niske, a većina otpada i dalje završava na deponijama. Usvajanje novog Zakona o upravljanju otpadom tokom 2024, kojim se jača proširena odgovornost proizvođača i ograničava upotreba plastičnih kesa, predstavlja važan institucionalni iskorak ka usklađivanju s evropskim pravilima.