KOLIKO PUTA GODIŠNJE TREBA IĆI NA GODIŠNJI ODMOR? Stručnjaci otkrili - OVO je idealno!

Mnogi ljudi godišnji odmor doživljavaju kao događaj koji se pažljivo planira mesecima unapred, često tokom leta, kada se spajaju slobodni dani radi odlaska na more ili na neka dalja putovanja. Međutim, nova analiza sugeriše da takav pristup možda nije najefikasniji za oporavak od stresa. Prema istraživanju iz 2025. godine, kraći i češći odmori mogli bi biti mnogo korisniji od jednog dugog godišnjeg odmora.

U radu pod nazivom "Maksimizacija oporavka: Superiornost čestih odmora", stručnjak Selvaradž Giridharan iz Odeljenja za onkologiju bolnice Tavam u Abu Dabiju, savetuje da zaposleni uzimaju kraće odmore svakih nekoliko meseci. Cilj ovih redovnih pauza je poboljšanje oporavka od stresa i smanjenje rizika od sagorevanja na poslu. Kako prenosi "Health and Me", "istraživanje sugeriše da redovne pauze pomažu ljudima da se mentalno distanciraju od posla, brže oporave i dugoročno očuvaju bolje emocionalno stanje."

Jedan od ključnih zaključaka istraživanja jeste da pozitivni efekti odmora nestaju već nekoliko nedelja nakon povratka na posao. "Naglašavamo kako redovni odmori olakšavaju oporavak i poboljšavaju dobrobit, čime se smanjuje stres i poboljšava učinak", ističe Giridharan. U tom smislu, autori smatraju da bi češći odmori mogli biti korisniji jer omogućavaju lakše mentalno odvajanje od poslovnih obaveza.

Dugotrajan stres povezan sa poslom može ozbiljno opteretiti telo i psihu. U istraživanju se upozorava da takav stres iscrpljuje fiziološke i psihološke resurse, što se može manifestovati kao povišen nivo kortizola i emocionalna iscrpljenost. Bez redovnog oporavka, ovo opterećenje se akumulira, što povećava rizik od sagorevanja i negativno utiče na zdravlje. "Zato odmor ne bi trebalo posmatrati kao luksuz ili nagradu, već kao suštinski deo očuvanja zdravlja", smatraju autori.

Pored toga, istraživanje pominje metaanalizu 22 studije koja je pokazala da odmori donose brojne koristi. Nakon odmora, zaposleni su prijavljivali manju iscrpljenost, bolje raspoloženje i veće zadovoljstvo životom. Neka istraživanja su povezala odmor i sa fiziološkim poboljšanjima, kao što su niži nivoi kortizola, bolja varijabilnost srčanog ritma i kvalitetniji san.

Autori rada zaključuju da bi odmore trebalo planirati promišljenije, kako na nivou pojedinaca, tako i na nivou poslodavaca i šire radne kulture. "Umesto da se fokus stavlja samo na dužinu godišnjeg odmora, važnije bi moglo biti koliko često zaposleni tokom godine imaju priliku za stvarni oporavak." Ovaj pristup mogao bi značajno doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i poboljšanju radnog učinka.

U svetlu ovih saznanja, može se postaviti pitanje: koliko često vi uzimate odmor? Možda je vreme da razmislite o čestijim pauzama koje će vam pomoći da se bolje oporavite od stresa i očuvate svoje mentalno zdravlje.