UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA POLJOPRIVREDU: Globalno zagrevanje menja navike i raspored setvene kulture!

Klimatske promene - dugoročne promene u temperaturi, padavinama i drugim atmosferskim uslovima, poslednjih godina sve dramatičnije utiču na poljoprivredu širom sveta. Globalno zagrevanje - uzrokovano, pre svega, emisijom gasova s efektom staklene bašte, češće donosi ekstremne vremenske prilike, poremećene cikluse rasta biljaka i smanjenu bezbednost hrane. Posledice su već vidljive na njivama i u voćnjacima, i pitanje je šta nas tek čeka u budućnosti ako neke stvari ne promenimo.

Foto: shutterstock_Andrei Dubadzel

Jedna od najizraženijih posledica klimatskih promena jeste poremećaj u obrascima padavina. Dok pojedini regioni mesecima čekaju kišu, drugi se suočavaju s naglim i obilnim pljuskovima koji u samo nekoliko dana donesu količinu padavina uobičajenu za čitav mesec. Porast prosečne temperature dodatno komplikuje situaciju. Ratari se žale da ekstremno sušni periodi iscrpljuju zemljište i smanjuju dostupnost vode, a kada kiša konačno padne - ona često bude toliko obilna da usevi stradaju od poplava i erozije.

Biljke sve teže podnose toplotne talase, koji postaju sve duži i intenzivniji. U takvim uslovima povećava se potreba za vodom, a plodnost zemljišta opada zbog ubrzanog isparavanja i gubitka hranljivih materija.

Kakva je situacija konkretno u Srbiji? Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, suša je najdominantniji problem, kao i nedostatak vlage u zemljištu, naročito na dubini od preko 70 centimetara od nivoa zemljišta.

- Klimatske promene su otvorile nekoliko pitanja na koja se mora dati odgovor u što skorije vreme, kada je u pitanju poljoprivreda. Prvo, moramo dobro analizirati kako zasnivati novu setvenu strukturu, koje kulture gajiti u kojim delovima zemlje imajući u vidi da se stepen zagrevanja širi prema severu kontinenta, kao i prema severu naše zemlje. Dakle, gde gajiti žita, koje voćnjake podizati, kojih vrsta voća, da li razmišljati o mediteranskim kulturama kad je u pitanju voćarstvo... Otvorila su se pitanja u kojim vremenskim rokovima šta sejati, da li setve moraju biti rane zbog vlage ili kasnije - kaže Prostran i dodaje:

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Suša je najdominantniji problem, ona je ove godine napravila štetu od preko milijardu evra. Veliki problem je i nedostatak vlage u zemljištu. Raspored padavina je potpuno poremećen u odnosu na višegodišnja kretanja.
Ističe i da nauka mora da da odgovor šta u ovim klimatskim promenama menjati u ratarskoj sktrukturi, povrtarskoj i voćarskoj, ali i da hitno moramo početi da radimo na popravci zemljišta.
- Zemlje centralne i južne Evrope - Francuska, Španija, Grčka, EU, oni su konstatovali da zbog suša i visoke temperature oko 60 odsto zemljišta je nezdravo i sad preduzimaju mere da to isprave. Na tu nezdravost zemljišta je najviše uticala visoka potrošnja mineralnih đubriva i pesticida. I mi moramo hitno da radimo na popravci zemljišta - da popravimo kvalitet, a potom i da sredimo navodnjavanje - navodi ovaj agroekonomista, kao i da je ove godine najviše podbacio kukuruz, koji je bio zasađen na oko milion hektara, i to od 50 do čak 80 odsto.

Kako klimatske promene utiču

na poljoprivredu

- suše
- obilne padavine od kojih stradaju usevi ili poplave
- opada plodnost zemljišta
- nedostatak vlage u zemljištu
- promena setvene kulture