VIŠE OD POLA ŽIVOTA PROVEO NA LEČENJU: Svi detalji života Metju Perija ugledali svetlost dana!

Metju Peri, preminuo je u svom domu. Imao je 54 godine. Glumac koji se proslavio ulogom u seriji Prijatelji, godinama se borio sa zavisnošću, a o svom životu je objavio i knjigu.

Metju Peri preminuo je u svom domu u Los Anđelesu. Sa njim je povodom knjige, veliki intervju uradila Elizabet Egan za Njujork Tajms, čiji intervju prenosimo.

Kada sam zamišljala Metjua Perija, glumca poznatog kao Čendler Bing, zamišljala sam ga na narandžastom kauču u Central Perku ili kako sedi na jednom od kauča sa Džoijem.

U septembru, nakon što sam došla u njegovu kuću od 6.300 kvadratnih metara i nakon što me njegov prijatelj koji mu pomaže u održavanju njegove apstinencije propustio kroz kapiju na ulazu, sedela sam nasuprot Perija.
On je sedeo na belom kauču u beloj dnevnoj sobi, svetlosnim godinama udaljen od „Prijatelja„, NBC-ove serije koja se emitovala 10 sezona i lansirala svih šest svojih zvijezda u slavu, bogatstvo i beskonačne memeove.

Foto: youtube.com/printscreen

 

Umesto stola za stolni fudbal na kojem su se Chandler, Joey, Monica, Phoebe, Rachel i Ross okupljali, gurkajući se jedni druge kroz prva poglavlja odraslog života, Peri, 53, imao je sto za biljar s crvenim filcom koji je izgledao kao da je sasvim nov.

U kući je bilo puno svetla, ali ne puno topline.

Pogledala sam svaku epizodu „Prijatelja“ tri puta – u udarnom terminu, na VHS-u i na Netflixu – ali nisam sigurna da li bih prepoznala Perija da sam ga srela na ulici.
Ako je bio vedar terijer u tim danima Must See TV-a iz 1990-ih – koga svi pamtimo po komediji – sada se činio više kao zabrinuti buldog, s borama na čelu koje to potvrđuju.

Kako njegova bivša koleginica Lisa Kudrow priznaje u predgovoru njegovoj knjizi „Prijatelji, ljubavnici i velika strašna stvar“, prvo pitanje koje ljudi često postavljaju o „Prijateljima“ je: „Kako se oseća Metju Peri?“

Peri odgovara na to pitanje u svojoj knjizi, koju je Flatiron objavio 1. novembra, tako što surovo beleži svoj dugogodišnji okršaj s alkoholom i drogom.

Njegova zavisnost dovela je do medicinskog puta u 2018. koji je uključivao upalu pluća, kratki boravak na aparatu za održavanje života, dve nedelje u komi, devet mjseci s kolostomom, više od deset operacija na stomaku i saznanje da je do svoje 49. godine proveo više od polovine svog života u centrima za lečenje zavisnosti ili u centrima za suzbijanje zavisnosti.

Foto: youtube.com/printscreen

 

Većina toga obuhvaćeno je u prologu. U jednom trenutku piše u zagradi: „Napomena: tokom sledećih nekoliko odlomaka, ova knjiga će biti biografija umesto memoara jer više nisam bio tamo.“

Knjiga je puna bolnih otkrića, uključujući jedno o privremenoj erektilnoj disfunkciji uzrokovanoj alkoholom, i drugo u kojem Peri opisuje kako je nosio svoje gornje zube zubaru u kesici u džepu svojih farmerki. (Ugrizao je komad tosta s kikirikijem i ispali su, piše: „Da, svi su ispali.“)

Peri se postepeno, a zatim, kako se opuštao, prebacio na glasniji ton koji mi je omogućio da prestanem da brinem o svom uređaju za snimanje i pričao je o svojoj zavisnosti.

Počelo je s Budweiserom i vinom Andrès Baby Duck kad je imao 14 godina, a zatim se proširilo na votku u kvartovima, Vicodin, Xanax i OxyContin. Heroina se suzdržao, a tu odluku pripisuje činjenici da mu je spasio život.

„Glumio bih da imam bolove u leđima. Glumio bih migrene. Imao sam osam lekara koji su me lečili istovremeno“, rekao je Peri.

„Budio bih se i morao sam da uzmem 55 Vicodina tog dana i smislim kako to da učinim. Kad ste zavisnik, to je čista matematika. Idem na ovo mesto i moram da uzmem tri. Onda idem na ovo mesto i uzimam pet jer ću tamo biti duže. Iscrpljujuće je, ali morate to da učinite ili ćete se jako jako razboleti. Nisam to radio da bih se osećao dobro. Sigurno nisam bio ljubitelj zabava; samo sam želeo da sedim na svom kauču, uzemem pet Vicodina i gledam film. To je za mene bilo raj. Više nije.“

Foto: youtube.com/printscreen

 

Peri tvrdi da je bio trezan 18 meseci, što znači da je bio nedavno bez droga i alkohola kad su „Prijatelji“ imali svoj ponovni susret u maju 2021. godine.

„Verovatno sam potrošio 9 miliona dolara ili nešto slično pokušavajući da ostanem trezan“, procenio je.

Većina zavisnika nema resurse kao što ima Peri. Ali oni imaju ono što je nazvao „darom anonimnosti“, dok su njegovi najmračniji trenuci bili fotografisani, dokumentovani i povremeno ismejavani. Da bude jasno, Peri nije veliki obožavatelj tajnovitosti što se tiče Anonimnih alkoholičara, gde sponzoriše troje članova. Objasnio je: „To sugeriše da postoji stigmatizacija i da moramo da se skrivamo. To nije popularno mišljenje, usput rečeno.“

Perijev duh se razvedrio kad smo razgovarali o pickleballu, njegovoj najnovijoj opsesiji. Izgradio je teren u kući u koju se seli na Palisadesu. Igra s prijateljima i unajmljenim profesionalcima. Rekao je: „Mislio sam da bi bilo dobra ideja, da se napumpam, odigram pickleball pre ovog intervjua, ali bih zaspao u vašem krilu.“

Pa, šta ga je inspirisalo da napiše knjigu?

Nakon što je proveo dosta vremena u losanđeleskoj bolnici, Peri je počeo da zapisuje svoju životnu priču na svom telefonu. Kad je došao do 110 stranica, pokazao ih je svojem menadžeru, koji mu je rekao da nastavi. Radio je za stolom za ručanje otprilike dva sata dnevno, ni minute duže: „Bilo je teško suočiti se sa svim tim stvarima.“

Peri je već pisao za televiziju („Čudak“ i „Gospodin Sunshine“), ali, kako kaže, „pisanje knjige mi pre nije palo na pamet.“ Rekao je: „Kad god bih naišao na nešto što zapravo ne bih želeo da podelim, pomislio bih na ljude kojima bih time mogao da pomognem i to bi me je teralo da nastavim.“
Tokom sledećeg sata, Peri se 15 puta vratio na ideju da pomaže svojim kolegama zavisnicima. Posveta na početku knjige glasi: „Za sve one koji pate. Znate ko ste.“

Rekao je: „Još je svakodnevni proces poboljšanja. Svaki dan. Ne završava se jer sam to uradio.“

Memoari su štampani bez pomoći pisaca i novinara, što je retko za autore koji su poznati širom sveta.

Megan Lynch, viša potpredsednica i izdavačica u Flatironu, rekla je o prvoj kopiji koju je pročitala prošle godine:
„U njemu je postojao pravi glas. Bilo je jasno da će deliti intimne pojedinosti ne samo o vremenu provedenom u emisiji, već i o celom svom životu, i to je delovalo kao otkriće. Ne radim na traci knjiga slavnih i kao urednik to je nešto što želim pažljivo da biram. Za mene se ovo zaista izdvojilo na nivou koju obično ne viđam.“

BONUS VIDEO: