KOLIKO SU SANKCIJE REALAN SCENARIO ZA SRBIJU? Ove kaznene mere su u igri, sve oči gledaju ka EU

Vest da je najmanje sedam država zahtevalo sankcije protiv Beograda "zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji", odjeknula je u javnosti, nakon čega su počele da se oživljavaju priče o sankcijama iz devedesetih. Ipak, iako je najmanje sedam država zahtevalo kaznene mere, docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ocenio je ovaj scenario kao nerealan uz objašnjenje da i kada bi se to ostvarilo "ne bi bilo ni nalik onome što smo doživeli pre 30 godina".

Krstić je kazao da je moguće da će razgovora o merama i protiv Beograda i protiv Prištine biti i na današnjem samitu lidera Evropske političke zajednice u Granadi, u Španiji, na kojem učestvuju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Kosova Vjosa Osmani, s obzirom na to "da je Evropski parlament pozvao Evropsku uniju da usvoji mere i protiv jedne i protiv druge strane kojima bi ih podstakla na dijalog". 

- Međutim, mislim da je perspektiva usvajanja bilo kakvih kaznenih mera protiv Srbije prilično nerealna u ovom trenutku, jer verujem da bi se više država unutar EU protivile tome. Razlog tome je i što EU, kao fasilitator dijaloga ima izbaždarenu poziciju, koja podrazumeva da ne treba forsirati u ovom trenutku, koji je vrlo fragilan i gde je moguće da se situacija dodatno destabilizuje, bilo kakve tvrde mere koje bi dovele do pogoršanja poverenja između Beograda i Prištine - objašnjava Krstić.  

 

 

Na šta bi mogle da se odnose mere?

Ako bi i bilo nekih kaznenih mera pitanje je na šta bi one mogle da se odnose. Od diplomatskih sankcija do nekih konkretnih i ekstremnijih - šta je sve u igri?

Sankcije bi, smatra Krstić, mogle da se odnose na eventualno ukidanje nekih oblika pomoći, uz stavljanje do znanja da je pristupni put EU do daljnjeg zamrznut.

- Bilo kakve sankcije koje podsećaju na one iz devedesetih ili one koje se trenutno primenjuju prema Rusiji, apsolutno sam siguran da ne bi došle u obzir. Ove prve mere koje su ograničenije jesu moguće, ali tek ako dođe do nekih novih eskalacija - navodi on.

Evropska komisija može i mimo odluke Saveta EU da pokrene jedan deo kaznenih mehanizama, koji su ograničeni i dodaje da ne postoji mogućnost za oštrije sankcije, jer njih uvodi Savet. 

- Evropska komisija se stara da bude koposrednik u tom procesu, pa ne verujem da bi iz tih diplomatsko-političkih procesa posezali za tom merom. To će više biti neka vrsta poziva, eventualno pretnje, da ako bi opet došlo do ovakve situacije može da dođe do implementacije takvih mera - ističe Krstić. 

Smatra da je o ukidanju vizne liberalizacije, koja se takođe pominje kao moguća mere, izlišno govoriti u ovom trenutku. 

- To je mera koja bi mogla da nastupi iz nekih drugih razloga. Bilo je situacija u kojima se govorilo da bi to moglo da dođe pod reviziju, ali iz drugih razloga, kao što je ulazak državljana trećih država u Srbiju, koje nisu na listi vizne liberalizacije sa zemljama EU, kao što su državljani Kube, Indije. Ta mera može da bude i zbog velikog broja tražilaca azila. Srbija je uskladila svoje propise, nemamo veliki broj tražilaca azila. To su teme uglavnom iz oblasti unutrašnjih poslova - smatra on. 

Naglašava da je EU retko kada posezala za ovim instrumentom kao političkim sredstvom.  Podseća da je bilo izuzetaka, izolacija Savezne Republike Jugoslavije 1992. godine ali je u ovom trenutku pogrešno praviti takve paralele jer se situacije razlikuju.

BONUS VIDEO