KRVAVA LAŽ ALIJE I GANIĆA! Godišnjica masakra vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992.

Priča koja se završila masakrom u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. počela je dan ranije, kad su intenzivirani napadi na Jugoslovensku narodnu armiju u Sarajevu, a vojska uhapsila i u kasarnu u Lukavici sprovela Aliju Izetbegovića, ratnog predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine.

POGAŽENA REČ

Ejup Ganić obavestio je komandanta Unprofora kanadskog generala Luisa Makenzija da je Izetbegović kidnapovan, a s druge strane su stigle informacije da su pripadnici Teritorijalne odbrane napali Dom JNA u Sarajevu, gde su poginula tri oficira, i da najveći deo grada gori.

Foto: Printscreen RTS

 

- Ovo je najgori dan u mom životu - zapisao je Makenzi u dnevnik 3. maja.

U Lukavici Izetbegovića je zatekao na telefonu, na liniji s komandantom Druge armijske oblasti JNA Milutinom Kukanjcem.
- General Kukanjac sada insistira da mu se dozvoli da izvuče svoje ljudstvo, njih 400, u zamenu za moje oslobađanje - rekao je Izetbegović Makenziju.
General je odgovorio da to ne dolazi u obzir jer nije mogao preuzme odgovornost za toliki broj ljudi, na šta je Izetbegović odgovorio:
- Generale Makenzi, ne brinite. Ja ću preuzeti odgovornost za bezbednost JNA.
Makenzi, Izetbegović i njegova ćerka stigli su u komandu oko 17.30. Prvi deo dogovora je ispoštovan, činilo se da je sve u redu.
- Dogovor je propao, tvrdi Ejup Ganić - stigao je iz štaba Unprofora uznemirujući poziv generalu.
Otrčao je do Izetbegovića, upitavši ga kome da veruje - njemu ili Ganiću.
- Nema problema, generale Makenzi. Imate moju reč i reč našeg komandanta - odgovorio je Izetbegović.

UGLJENISANA TELA

Foto: Printscreen RTS

 

Međutim, dok se kolona približavala reci, začuo je pucanj. Makenzi je izašao iz vozila i otrčao u pravcu kolone. Posle prvog hica započela je i mitraljeska paljba. Sa svih strana vojsku je okružilo više od 2.000 "Zelenih beretki", teritorijalaca, policajaca, naoružanih civila. Na vojsku je pucano i sa prozora obližnjih kuća, a zatim je kolona zasuta paljbom iz ručnih bacača, zolja, osa.
Makenzi, s još jednim oficirom, video je teritorijalce kako guraju puščane cevi kroz prozore civilnih automobila iz konvoja i pucaju u ljude koji su bili unutra.
- Videli smo krv koja lije s vetrobrana tih automobila... Kad smo došli do grupe od dvadesetak pripadnika TO, shvatili smo da su automobilom preprečili put i presekli konvoj - zapisao je kanadski general.
Ugljenisana, deformisana tela ubijenih ostala su da leže u Dobrovoljačkoj. U krvavom sarajevskom vikendu, 2. i 3 maja 1992, ubijeno je 42 vojnika i oficira, 73 ranjeno, 215 zarobljeno... Alija Izetbegović je u svojim memoarima 2. maj nazvao "danom kad smo konačno pobedili strah od četnika":

General Morion: To je bio masakr

Francuski general Filip Morion svedočio je februara 2004. u Haškom tribunalu, na suđenju Slobodanu Miloševiću. Na pitanje da li se seća Dobrovoljačke, Morion je rekao:
- Da. To je bio masakr.
Upitan kako je počela srpska opsada Sarajeva, Morion je dodao:
- To je bilo 2. maja 1992, pošto su komanda i regruti JNA okruženi u kasarni "Maršal Tito", a JNA pokušavao je da se izvuče. Pod opsadom je prvo bio JNA, a opsada Sarajeva je, ustvari, bila odgovor na to.

Svi gluvi na oštre reči

Mesto zločina u Dobrovoljačkoj, tri dana kasnije, posetio je i Mark Gulding, podsekretar UN zadužen za sve mirovne operacije u svetu, i tom prilikom rekao da su vojnici JNA hladnokrvno ubijani jer su muslimanski komandanti prekršili obećanje dato Unproforu.
- Nekoliko meseci kasnije, kad sam zauvek napustio Sarajevo, bio sam iznenađen kad sam otkrio kako je malo odjeka u svetskim medijima imala oštra Guldingova izjava. Nisam mogao da ne pomislim da bi, da je JNA napravio takvu zasedu teritorijalcima, umesto obrnuto, to bilo na naslovnim stranama svih novina - govorio je Makenzi.

BONUS VIDEO