MUSLIMANI SE KLANJALI SRPSKOM PATRIJARHU, MOLITVAMA DIZAO LJUDE IZ MRTVIH! Ispovest čoveka koji je Pavla spustio u grob: ''Primio me je u zagrljaj kad su me svi ODBACILI''! (FOTO,VIDEO)

Veliki broj vernika se okupio i ovaj put u manastiru Rakovica i sa hrišćanskim mirom čekao da počne sveta liturgija, povodom obeležavanja godišnjice upokojenja patrijarha Pavla.

Liturgiju u manastiru Rakovica služio je vladika Ilarion, dok su prisutni vernici prilazili i celivali ikone. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

Molitvama vernike dizao iz mrtvih 

- Stalno sam ovde, baš često dolazim. Njegova Svetost je naše sunce koje nas je obasjavalo od kad je služio svako jutro u Patrijaršiji dok je bio živ. Okupljao nas je i ko god je hteo, mogao je da dođe na liturgiju od šest sati ujutru. Dok god je mogao, on je služio i tako nas je dočekivao, ispraćao, mi smo njega pratili. Ustvari, bili smo željni njegovih blagoslova i uputstava jer nas je uvek čitao, sve šta kome fali i uvek je govorio: ''Svi ste vi pod maramama sa svojim problemima ovde došli '', znajući šta mi mislimo i osećamo, šta nas tišti, šta bi želeli. On je uvek imao kroz Jevanđelje davao uputstva da svako sebe prepozna i da vidi, a to je svakome lično upućeno kako bi rešavao svoja pitanja, bila ona zdravstvena, ili životna, u vezi sa porodicom. Ako neko odustvuje sa liturgije, on se uvek pita gde je, šta se dešava sa njim - govori naša sagovornica Hadži Nadica Zlatanović.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Kako naglašava ova vernica, patrijarh ih je svojim molitvama dizao iz mrtvih. 

- Kada dođem na ovo sveto mesto, osećam se kao da sam lakša i mlađa, čovek prosto ne oseća svoju težinu u smislu nekog opterećenja, da nam nešto smeta u nekim aktivnostima, radostima, ostvarenju nekih naših želja. Sve nam je to nekako dostupno i radosno. I jedna pomisao da nekome nešto zamerimo nas vuče unazad, kao konopac. To nas je on naučio i to smo, Bogu hvala, ispovedali i sad samo grabimo njegovim stopama i njegovom podrškom ka onom što nam uveseljava dušu.

Ružica Miljković je ovde već domaći posetila, a kako kaže, patrijarha Pavla je mnogo poštovala i volela, uzdizala njegovu veličinu i nastavila da živi život onako kako je naučila upravo iz njegovih beseda.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Jedina stvar koju zamera svim vernicima koji su danas došli je to da se većina nije pričestila.

- Kada nekoga toliko voliš i poštuješ, najmanje što možeš da uradiš je da se pričestiš, to je dokaz da si ga cenio. To je jedno poštovanje. Nas je u Hramu na Liturgiji bilo oko 200, 300, a daj Bože da se nas dvadesetak pričestilo. A ako oni ne smeju da se pričeste kod njega, zašto onda poste? Svake srede i petka treba da se posti, a danas je takođe sreda. Ja ga nosim u duši! - emotivno nam poručuje Ružica.

Nakon ovoga, pitanje koje se samo od sebe nameće je da li je sve toliko do hrane, ili je pak do naših misli, koje teže da budu što čistije.

- Ja verujem da je do hrane, jer čovek koji ne poštuje sebe, ne poštuje ni drugoga! Ako neko kaže da je popio kafu i pojeo burek, ne sme da se pričesti . Ja to gledam redovno u hramu, tu sam svake nedelje. Ljudi dolaze da se pričeste, a ne poste - navodi sagovornica našeg portala. 

- Jedni druge treba da volimo, poštujemo i cenimo. To je zakletva koja je bila i na njegovom grobu, a ja ono što želim sebi, želim i tebi i svakome - zaključuje Ružica.

Amanet patrijarha Pavla svim vernicima

Prema rečima vernika koji su se danas okupili na ovom svetom mestu, patrijarh Pavle nam je ostavio možda i najbitniju stvar u amanet - poruku da budemo ljudi koja treba da nam bude vodilja u ovim mračnim vremenima. 

Retki su imali tu privilegiju ne samo da prisustvuju svetim liturgijama, već i da ga lično poznaju. 

Prema rečima našeg sagovornika, Hadži Andreja Ilića, on je veoma dobro poznavao patrijarha, a vest o njegovoj smrti ga je duboko potresla.

Foto: ST/Nemanja Pančić

- Sa patrijarhom sam proveo desetak godina, prateći ga na svakoj njegovoj službi, svakoj svetoj liturgiji. Primio me je u zagrljaj kad su me svi odbacili, on je bio jedna veličina. Obično kada se okrećeš Bogu, ljudi kažu: ''Ma daj, pusti to, to ne treba tako'', ali je i sam patrijarh govorio da ''ako postoji i jedan zračak sunca postoji prema nekome ko se okreće ka Bogu, njega treba prihvatiti i pomoći mu'' - govori sagovornik Republike. 

Čudo u Jerusalimu 

Provodeći vreme sa patrijarhom, za njega je predstavljalo veliku čast, a od bezbroj anegdota koje se vezuju za našeg patrijarha, omiljena mu je uspomena iz Jerusalima, kojoj je i lično prisustvovao.

- Veliki broj episkopa, vladika, mitropolita je dolazilo sa nekim obezbeđenjem, dok je patrijarh bukvalno sam, bez ikakve pratnje došao na Hristov grob, gde su mu čak muslimani tražili blagoslov i celivali ruku naočigled svih prisutnih! U Jerusalimu je bio pojava, ali ujedno i potpuno isti onakav kakvim smo ga mogli viđati u Beogradu, kako je šetao sam, vozio se tramvajem sam.

Foto: Privatna arhiva

- Sa velikim bolom sam primio vest da se upokojio, prisustvovao sam upokojenju njegovom i desilo tako da sam ga i spustio u grob. To je bila Božija volja. Veliko hvala njemu i mnogim duhovnicima koji su me okrenuli ka Bogu i ka Carstvu Nebeskom - za kraj poručuje naš sagovornik. 

BONUS VIDEO