MINHENSKA IZDAJA: Autorski tekst Vladimira Putina, objavljen u Americi, iz kog se može videti način na koji razmišlja

Predsednik Rusije Vladimir Putin napisao je 2020. autorski tekst povodom 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. U članku objavljenom u američkom časopisu Nešnal interest Putin tvrdi da je "Minhenska izdaja pokazala Sovjetskom Savezu da će se zapadne zemlje baviti bezbednosnim pitanjima, ne uzimajući u obzir interese SSSR".

Objavljujemo delove tog velikog intervjua iz kojih se može dosta toga zaključiti o načinu na koji šef Kremlja razmišlja...

Prošlo je 75 godina od završetka Drugog svetskog rata. Za te godine stasalo je nekoliko generacija. Promenila se politička karta planete. Nema Sovjetskog Saveza, koji je izvojevao grandioznu rušilačku pobedu nad nacizmom, spasao ceo svet. Pa i sami događaji tog rata, čak i za njegove učesnike, predstavljaju daleku prošlost. Ali zašto se u Rusiji 9. maj slavi kao najvažniji praznik, a 22. juna život praktično zamire i stoji knedla u grlu?

Obično se kaže da je rat ostavio dubok trag u istoriji svake porodice. Iza ovih reči stoji sudbina miliona ljudi, njihova patnja i bol od gubitka. Ponos, istina i sećanje.

UŽASNE MUKE

Foto: Profimedia

Za moje roditelje rat su užasne muke opkoljenog Lenjingrada, gde je umro moj dvogodišnji brat Vitja, gde je moja majka čudom preživela. Otac, iako oslobođen vojske, dobrovoljno se javio da brani rodni grad, učinio je isto kao i milioni sovjetskih građana.

Borio se na mestu Nevski pjatačok i bio teško ranjen. I što više prolaze godine, veća je potreba da se porazgovara s roditeljima i više sazna o ratnom periodu njihovog života. Ali već je nemoguće pitati, zato u svom srcu čuvam razgovore s ocem i majkom o ovoj temi, njihove škrte emocije.

Za mene i moje vršnjake važno je da naša deca, unuci, praunuci shvataju kroz kakva su iskušenja i muke prolazili njihovi preci. Kako, zašto su uspeli da prežive i pobede? Odakle potiče njihova istinska gvozdena snaga volje koja je čudila i oduševljavala ceo svet? Da, oni su branili svoj dom, decu, porodicu. Ali sve ih je objedinjavala ljubav prema domovini, prema otadžbini. Ovaj duboki lični osećaj u potpunosti se ogleda u samoj suštini našeg naroda i postao je jedan od najvažnijih u svojoj herojskoj, žrtvenoj borbi protiv nacista.

Ljudi se često pitaju: kako će se ponašati sadašnja generacija, šta će raditi u kritičnoj situaciji? Pred mojim očima su mladi lekari, medicinske sestre, ponekad i jučerašnji studenti koji danas odlaze u crvenu zonu da bi spasavali ljude. Naši vojnici, u borbi protiv međunarodnog terorizma na Severnom Kavkazu, u Siriji, koji su se borili do samog kraja, sasvim su mladi ljudi! Mnogi borci legendarne besmrtne šeste desantne čete imali su 19-20 godina. Ali svi su pokazali da su dostojni podviga vojnika naše otadžbine, koji su je branili u Drugom svetskom ratu.

Stoga sam uveren da je u prirodi naroda Rusije da izvršavaju svoju dužnost, da se ne štede ukoliko okolnosti to nalažu. Samopožrtvovanje, patriotizam, ljubav prema svom domu, svojoj porodici, otadžbini... Ove vrednosti su i danas fundamentalne, ključne u ruskom društvu. Na njima, u velikoj meri, počiva suverenitet naše zemlje.

VELIKI ODJEK

Foto: Profimedia

Sada su se kod našeg naroda pojavile nove tradicije, kao što je Besmrtni puk. Ovo je marš naših zahvalnih uspomena, krvne žive veze među pokolenjima. Milioni ljudi odlaze u šetnje s fotografijama rođaka koji su branili otadžbinu i pobedili nacizam. To znači da njihov život, iskušenja i žrtve, pobeda koju su nam dali, nikada neće biti zaboravljeni.

Naša odgovornost pred prošlošću i budućnošću je da učinimo sve što je moguće da bismo sprečili ponavljanje strašnih tragedija. Zbog toga sam smatrao svojom obavezom da napišem članak o Drugom svetskom ratu. O ovoj ideji sam više puta razgovarao sa svetskim liderima, naišao na njihovo razumevanje. Krajem prošle godine, na samitu lidera zemalja ZND, svi smo bili ujedinjeni: važno je preneti potomcima sećanje na to da je pobedu nad nacizmom, pre svega, odneo sovjetski narod, da su u ovoj herojskoj borbi - na frontu i u pozadini, rame uz rame - stajali predstavnici svih republika Sovjetskog Saveza. Tada sam s kolegama razgovarao i o teškom predratnom periodu.

Ovaj razgovor izazvao je veliki odjek u Evropi i svetu. Dakle, okretanje lekcijama prošlosti zaista je neophodno i aktuelno. U isto vreme bilo je i mnogo emocija, loše prikrivenih kompleksa i bučnih optužbi. Mnogobrojni političari iz navike su požurili da izjavljuju da Rusija pokušava da revidira istoriju. Međutim, pritom nisu mogli da demantuju nijednu činjenicu, nijedan navedeni argument. Naravno, teško je i nemoguće raspravljati s originalnim dokumentima koji se, usput, čuvaju ne samo u ruskim nego i u stranim arhivima.

Stoga je potrebno nastaviti analizu razloga koji su doveli do svetskog rata, osvrnuti se na njegove složene događaje, tragedije i pobede, na njegove pouke - za našu zemlju i ceo svet. I ovde je, ponavljam, bitno osloniti se samo na arhivsku građu, svedočenja savremenika, isključiti sve ideološke i politizovane spekulacije.

Još jednom ću podsetiti na očiglednu stvar: osnovni uzroci Drugog svetskog rata umnogome potiču od odluka donetih posle Prvog svetskog rata. Versajski sporazum postao je za Nemačku simbol duboke nepravde. Praktično se radilo o pljački zemlje koja je bila dužna da plati velike odštete zapadnim saveznicima, koje su osiromašile njenu ekonomiju. Vrhovni komandant savezničkih snaga francuski maršal Ferdinand Foš proročki je opisao Versaj: "Ovo nije mir, ovo je primirje na 20 godina."

Upravo nacionalno poniženje stvorilo je plodnu zemlju za radikalna i revanšistička osećanja u Nemačkoj.

Jedan od najvažnijih rezultata Prvog svetskog rata bilo je stvaranje Lige naroda. Na ovu međunarodnu organizaciju polagane su velike nade za obezbeđivanje dugoročnog mira i kolektivne bezbednosti. To je bila progresivna ideja, čija je dosledna primena, bez preterivanja, mogla sprečiti ponavljanje strahota globalnog rata. Međutim, Liga naroda, u kojoj su dominirale pobedničke sile - Velika Britanija i Francuska, pokazala je svoju neefikasnost i, jednostavno, potonula u praznim pričama. Liga naroda i uopšte evropski kontinent nisu čuli višestruke pozive Sovjetskog Saveza da se uspostavi ravnopravni sistem kolektivne bezbednosti. Konkretno, da se zaključe istočnoevropski i pacifički pakt, koji bi sprečavali agresiju. Ovi predlozi su ignorisani.

GRAĐANSKI RAT

Foto: Profimedia

Liga naroda nije uspela da spreči sukobe u različitim delovima sveta, kao što su napad Italije na Etiopiju, Španski građanski rat, agresija Japana na Kinu i anšlus Austrije. A u slučaju Minhenskog sporazuma, u kojem su, pored Hitlera i Musolinija, učestvovali lideri Velike Britanije i Francuske, uz puno odobrenje Saveta Lige naroda, podeljena je Čehoslovačka. U vezi s tim primećujem da, za razliku od mnogih tadašnjih lidera Evrope, Staljin nije sebe okaljao ličnim susretom s Hitlerom, koji je tada u zapadnim krugovima bio poznat kao ugledni političar i dobrodošao gost u evropskim prestonicama.

U rasparčavanju Čehoslovačke, zajedno sa Nemačkom, učestvovala je i Poljska.
Minhenska izdaja pokazala je Sovjetskom Savezu da će zapadne zemlje rešavati bezbednosna pitanja, ne uzimajući u obzir njegove interese i da će, ukoliko bude potrebe, formirati antisovjetski front.