ŠOKANTNO PUTINOVO PRIZNANJE! Ovo je Zapad čekao, VELEOBRT!

Ruski predsednik Vladimir Putin održao je govor u kom je, ako je sudeći po napisima zapadnih medija, priznao ono što su njegovi suparnici mesecima čekali da čuju - sankcije koje su saveznici predvođeni NATO i Sjedinjenim Američkim Državama uveli Ruskoj Federaciji zbog invazije te zemlje na Ukrajinu 24. februara ove godine, nanele su "kolosalnu štetu njenoj privredi". 

Putin je, naime, tokom sastanka s predstavnicima političkog vrha svoje zemlje istakao kako su sankcije Zapada odvojile Rusiju od glavnih tehnoloških proizvoda i priznao da nacija ne može da se razvija u potpunoj izolaciji. Dodao je, takođe, da bi bilo nemoguće u potpunosti prekinuti vezu Moskve sa ostatkom sveta.

- Ovo je veliki izazov za našu zemlju - poručio je ruski predsednik danas na početku video konferencije, pa nastavio: 

- Shvatajući kolosalnu količinu poteškoća sa kojima se suočavamo, tražićemo nova rešenja na energičan i kompetentan način. Jasno je da se ne možemo razvijati izolovani od ostatka sveta. U današnjem svetu ne možete samo, znate, sve zaokružiti kompasom i postaviti ogromnu ogradu, to jednostavno nije moguće - rekao je Putin, prenosi Dejli mejl. 

Prema napisima tog medija iz Ujedinjenog Kraljevstva, mnoge vrhunske tehnološke kompanije, uključujući Epl, Majkrosoft i Intel, obustavile su svoje operacije u Rusiji ili su potpuno napustile zemlju nakon što je Putin poslao trupe u Ukrajinu, ostavljajući Rusiji nekoliko domaćih alternativa.

 

 

Putin je takođe rekao da su mnoge brzorastuće ruske firme u sektoru, kao što su onlajn prodavac "Ozon" ili internet kompanija "Iandek", zaostajale u rastu jer im je bio prekinut pristup zapadnom finansiranju.

- Nacija će se ipak fokusirati na razvoj domaće tehnologije i na domaće inovacije - naglasio je ruski lider, što se nije dopalo zapadnim medijima te su ga u tom delu nazvali "ratnohuškačeem". 

Inače, njegovo priznanje da sankcije Zapada osakaćuju rusku tehnološku industriju došlo je nakon što su se ministri spoljnih poslova EU sastali u Briselu da razgovaraju o novim predlozima za uvođenje novog paketa sankcija. Oni, naime, razmatraju potencijalnu zabranu izvoza zlata kako bi dodatno osakatili rusku ekonomiju.

- U ovom trenutku je najvažnija stvar zabrana ruskog zlata - poručio je šef spoljnih poslova evropskog bloka Žozep Borelj. 

Foto: printskrin

Grupa vodećih industrijskih zemalja G7 već se, podsetimo, obavezala na zabranu zlata prošlog meseca, tvrdeći da je Rusija koristila zlato da bi osnažila svoju valutu i tako zaobišla uticaj sankcija. U Briselu će 27 ministara takođe proceniti kako mogu da pooštre kontrolu izvoza visoke tehnologije u Rusiju, što bi, kako se u Briselu veruje, moglo da bude još štetnije za tehnološki sektor u zemlji, koji je već u teškom stanju. 

Ranije danas su se pojavile slike nekoliko ministara kako se pozdravljaju i smeju tokom sastanka u glavnom gradu Belgije. Ministri su se takođe obavezali da će dodati još 500 miliona evra vojne pomoći u ukrajinski ratni kovčeg kako bi ojačali odbranu nacije. Odluka je doneta nakon video sastanka o najnovijim dešavanjima na video-konferenciji ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe, koji je rekao da je zahvalan na novim fondovima. Time je EU ukupno dosad izdvojila 2,5 milijardi evra pomoći Kijevu.

- Ako bilo šta treba da se nastavi, to su isporuke oružja - poručio je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis, ističući da je takođe neophodno obezbediti luku Odesa u dovoljnoj meri kako bi se osiguralo da se isporuke žitarica mogu nastaviti.

- A svako ko to može, očigledno je da je ovo glavne industrijske zemlje zapadnog sveta. Oni moraju da pojačaju to - naglasio je Landsbergis. 

Ministri su, inače, jutros branili svoje istraživanje o dodatnim sankcijama Rusiji, tvrdeći da mere koje su već uvedene funkcionišu, uprkos pretnji po snabdevanje EU energijom. Ipak, mađarski premijer Viktor Orban je u petak osudio sankcije i tvrdio da Brisel nanosi više štete evropskoj ekonomiji nego Moskvi.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Orban, kako navodi Dejli mejl, jeste lider EU koji je najbliži Kremlju i čest je kritičar Brisela. Jednom prilikom je istakao da je Evropa "pucala sebi u leđa" tako što je oštetila zalihe energije.

- Brisel je mislio da će politika sankcija naštetiti Rusima, ali nas više boli - zaključiko je tada on.

S druge strane, EU ima za cilj da prestane da koristi ruska fosilna goriva do 2027. godine, ali želi da se zasad snabdevanje nastavi jer se udaljava od ruskih snabdevanja.