Y hromozom nestaje: ŠTA ĆE SE DESITI SA MUŠKARCIMA?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Uprkos tome što nosi SRY-gen - "glavni prekidač" koji određuje da li će se kod embriona formirati testisi, odnosno da li će se embrion razviti u mužjaka (XY) ili ženku (XX), Y hromozom sadrži mali broj drugih gena, i jedini je hromozom koji nije neophodan za održanje života. Na kraju krajeva, žene se sasvim dobro snalaze i bez njega. 

Y hromozom, dakle, ne samo da nije ključan za održanje organizma, već doživljava ubrzanu degeneraciju: Dok ženke poseduju dva normalna X hromozoma, mužjake karakteriše jedan X, i jedan zakržljali Y hromozom. 

Ukoliko se ova stopa degeneracije Y hromozoma nastavi, ovaj maleni deo DNK molekula nestaće u narednih 4,6 miliona godina. Verovatno ste upravo pomislili da je u pitanju veoma dug vremenski period, ali bi trebalo imati na umu da je izuzetno kratak u odnosu na 3,5 milijarde godina, koliko postoji život na Zemlji.

Ali, Y hromozom nije oduvek izgledao tako. Ako vratimo zamišljeni istorijski sat unazad, u period od pre 166 miliona godina - vreme nastanka prvih sisara, videćemo da je na njegovom mestu postojao takozvani "proto-Y"

Uprkos tome, nedavna istraživanja pokazala su da je Y hromozom razvio neke vrlo ubedljive mehanizme za "kočenje" ovog procesa, usporavajući stopu gubitka gena, pa možda čak i njegovo potpuno zaustavljanje. 

Jedan od primera je nedavna studija danskih naučnika, objavljena u magazinu PLoS Genetics, u okviru koje su secirani i proučavani delovi Y hromozoma 62 različita muškarca. 

Naučnici su otkrili da je Y hromozom podložan velikoj strukturalnoj rekombinaciji, koja omogućava amplifikaciju (umnožavanje) gena na tom hromozomu, čime se podstiču zdrave spermalne funkcije i smanjuje stopa gubitka gena. 

Studija je takođe pokazala da Y hromozom razvija neobične strukture, zvane "genetski palindromi", koje štite gene od dalje degradacije. Genetski palindromi predstavljaju delove DNK koji se čitaju isto u oba smera, baš kao što je to slučaj sa pojedinim rečima, poput reči "kajak". 

U palindromskim delovima zabeležena je visoka stopa "događaja konverzije gena", procesa kopiranja koji dovodi do popravljanja oštećenih gena putem upotrebe neoštećenih gena kao predložaka. 

Ako uzmemo u obzir druge vrste (Y hromozom postoji kod sisara i još nekih drugih vrsta), možemo videti čitav niz dokaza koji ukazuju na to da amplifikacija gena predstavlja generalni princip. Ti umnoženi geni imaju ključnu ulogu u proizvodnji sperme (barem kod miševa) i regulisanju odnosa između broja mužjaka i ženki prilikom stvaranja novih generacija.