GLUMCI NA LIZING Narodno raspisalo tender za "IZVOĐAČE RADOVA"

Foto: ST/N. MANDIĆ

Publika u Narodnom pozorištu

Narodno pozorište u Beogradu preko tendera naručuje usluge približno 400 glumaca, režisera, dirigenata, solista, baletskih umetnika, muzičara i drugih umetničkih stvaralaca na godišnjem nivou, piše Radnik.rs.

EFIKASNO I MODERNO

Naime, prema podacima sa sajta Narodnog pozorišta u Beogradu, ova institucija je u junu raspisala tender kojim se traži agencija preko koje će iznajmljivati glumce, muzičare, scenografe, režisere i druge umetnike potrebne u kreiranju drame, opere i baleta. U tekstu tendera navodi se da se umetnici na ovaj način angažuju radi "efikasnog i modernog obavljanja posla", a predviđene su i naknade, koje variraju u zavisnosti od vrste posla. Tako je, na primer, za glumca koji igra glavnu ulogu predviđena naknada od 80 do 110 evra po izvođenju, dok se za druge glumce iznos kreće od 15 do 80 evra. Pozorište, takođe, ima mogućnost da odabere određenog umetnika za određeni posao i da samo naloži agenciji da ga angažuje.

Podsetimo, uredbom Vlade o maksimalnom broju zaposlenih Narodno pozorište u Beogradu može imati najviše 675 zaposlenih, pa problem angažovanja "umetnika na lizing" Samostalni sindikat nacionalnog teatra vidi upravo u zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.

- Poslodavac stalno podnosi zahteve vladinoj komisiji za novo zapošljavanje, ali ne dobija odobrenje od komisije. Ima oko 10 odsto manje radnika nego što je maksimum koji je propisan od strane Vlade, ali bez njene saglasnosti nema novog zapošljavanja. Pošto nema novog zapošljavanja, imamo zaposlene koji rade preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a oni nemaju pravo na naknadu za noćni rad, bolovanje, godišnji odmor i ostala prava iz radnog odnosa. Taj problem je najizraženiji u Baletu - izjavio je za Radnik.rs Vladan Joksić, predsednik Samostalnog sindikata Narodnog pozorišta.

Glumica Gorica Popović za Srpski telegraf ističe da je u slučaju njene matične kuće Ateljea 212 situacija bolja jer imaju podršku grada i povoljnije konkurse i ugovore za honorarce, ali njen mlađi kolega Dušan Kaličanin ima drugačije mišljenje.

LABUDIĆI OD 50 GODINA

Foto: Boljšoj festival

Kostjukov na sceni Boljšoj festivala u Drvengradu

- Nije takva situacija samo u Narodnom pozorištu, već i u Pozorištu na Terazijama, gde igram već 10 sezona. Oslovljavaju me kao glumac Pozorišta na Terazijama, ali ja nisam stalno zaposlen. Mladi ljudi zbog toga odlučuju da se bave drugim poslovima, čak odustaju od toga da se bave umetnošću. Baletski igrači, na primer, ne mogu da igraju do godina koje su određene zakonom, a oni u toj dobi jedva mogu da šetaju po sceni - objašnjava Kaličanin.

Da su u posebno nezahvalnoj poziciji baletski igrači, više puta je upozorio i Konstantin Kostjukov, v. d. direktora Baleta Narodnog pozorišta.

- Zbog ljudi na plati ne možemo da zaposlimo mlađe. S druge strane, razumem i te starije igrače. Oni su u dobu kada imaju veći rizik od povrede. Ne možeš da ih teraš da igraju. Ako ih i nateraš na scenu i izvedeš 50 labudića od 50 godina, ko će to da gleda - izjavio je nedavno Kostjukov.

Mišljenje deli i Svetozar Adamović iz Udruženja baletskih umetnika Srbije.
- Zakonom je predviđeno da budemo okrenuti zapadu, ali da su makar plate kao na zapadu, pa da glumci mogu da uštede od sezone do sezone. Ali to je nemoguće. I problem jeste kad nemate stalne članove, pa glumci bez ugovora za stalno mogu u bilo kom trenutku da odu. Sa baletom je isto, iz sezone u sezonu učim nove članove za istu tačku - kaže Adamović.