OBAVLJAO JE SVOJ RITUAL, A ONDA JE SAZNAO ZA NOBELOVU NAGRADU! Ovako je Andriću saopšteno da je dobitnik prestižnog priznanja!

Područje bivše Jugoslavije je poznato po brilijantnim umovima poput Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Mihaila Petrovića Alasa, Dobrice Ćosića, ali, posebna pažnja posvećuje našem jedinom Nobelovcu za književnost, Ivi Andriću. 

Legenda kaže da je 26. oktobra 1961. godine bio dan kao i svaki drugi u životu Ive Andrića. Tog jutra, naš nobelovac je, kao i obično, izašao iz svog beogradskog stana i uputio se u laganu šetnju ka Kalemegdanu. Bio je to njegov ritual – mir, tišina i ritam koraka kroz grad koji je voleo.

Foto: Stevan Kragujević

Međutim, kada se vraćao prema tadašnjoj Ulici Proleterskih brigada (danas Andrićev venac), sačekao ga je prizor koji nije mogao da očekuje. Na trotoaru su se okupili ljudi, mnogi s novinama u rukama, a kada su ga spazili, spontano su počeli da aplaudiraju. Tek tada je Andrić saznao – dok je šetao, svet je već čuo vest da je upravo on postao dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Bio je to trenutak u kojem se spojila tiha skromnost jednog pisca i veličina njegovog dela. Dok su se u redakcijama širom sveta štampale strane sa njegovim imenom, Andrić je mirno koračao beogradskim ulicama, noseći šešir u ruci, kao da se ništa posebno nije dogodilo.

Besedom "O priči i pričanju” se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznanju. Andrić je novčanu nagradu od milion dolara dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini. Josip Broz Tito se nije pridružio sveopštem slavlju u Jugoslaviji povodom Andrićevog osvajanja Nobelove nagrade, pošto je smatrao da je učinjena nepravda Miroslavu Krleži. Dobrica Ćosić beleži da su na svečanom ručku koji je Broz priredio povodom Andrićevog uspeha, teme razgovora bila zdrava hrana i život, putovanje, kao i da je Andrić bio uštogljen, distanciran i da su se domaćini i gosti rastali uz lažnu srdačnost.

Foto: Wikipedia/Стеван Крагујевић

– Krleža i Tito imaju isto duhovno i karakterno jezgro: bezmernu sebeljubivost. Oni se sjajno razumeju; oni jedan drugog nikada nisu osetili kao protivnika; oni su u svemu istinski saveznici. Krleža je adekvatan ideološki i poetski izraz titoizma u habzburgovskoj varijanti. Distinkcije ideološke i „estetske naravi“ samo su prividi dva autoritarca u duhu, motivima, smislu svojih egzistencija.  Nijedan kulturni stvaralac u Jugoslaviji nije dao takvu i toliku podršku titoizmu i brionizmu kao Krleža. Političko-istorijsku i nacionalnu, moralnu i estetsku inkarnaciju krležijanstvo je doživelo u brionizmu. Ta dva velika Hrvata su rođena braća. Biološki vršnjaci i politički saborci u austrougarskoj varijanti boljševizma, zadivljeni sobom i jedan drugim, brižljivo negujući svoj kult - napisao je Ćosić.

Rođen je 10. oktobra 1892. godine Dolcu pored Travnika u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom okupacijom od oca Antuna Andrića (1863—1896) školskog poslužitelja, i majke Katarine Andrić (rođena Pejić). Budući veliki pisac se rodio u Docu sticajem okolnosti, dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine. Na krštenju dobio je ime Ivan. Kao dvogodišnji dečak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostavši bez muža i suočavajući se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom prešla da živi kod svojih roditelja u Višegrad gde je mladi Andrić proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.

BONUS VIDEO: