TITO OD MUKE NIJE DOŠAO NA ANDRIĆEVU PROSLAVU! Broz nipodaštavao Srbina zbog Hrvata!

Područje bivše Jugoslavije je poznato po brilijantnim umovima poput Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Mihaila Petrovića Alasa, Dobrice Ćosića, ali, posebna pažnja posvećuje našem jedinom Nobelovcu za književnost, Ivi Andriću. 

Foto: Stevan Kragujević

Rođen je 10. oktobra 1892. godine Dolcu pored Travnika u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom okupacijom od oca Antuna Andrića (1863—1896) školskog poslužitelja, i majke Katarine Andrić (rođena Pejić). Budući veliki pisac se rodio u Docu sticajem okolnosti, dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine. Na krštenju dobio je ime Ivan. Kao dvogodišnji dečak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostavši bez muža i suočavajući se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom prešla da živi kod svojih roditelja u Višegrad gde je mladi Andrić proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.

NOBELOVA NAGRADA I MRŽNJA OD STRANE TITA

Nobelov komitet 1961. godine dodeljuje Andriću Nobelovu nagradu za književnost za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje. 

Besedom "O priči i pričanju” se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznanju. Andrić je novčanu nagradu od milion dolara dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini. Josip Broz Tito se nije pridružio sveopštem slavlju u Jugoslaviji povodom Andrićevog osvajanja Nobelove nagrade, pošto je smatrao da je učinjena nepravda Miroslavu Krleži. Dobrica Ćosić beleži da su na svečanom ručku koji je Broz priredio povodom Andrićevog uspeha, teme razgovora bila zdrava hrana i život, putovanje, kao i da je Andrić bio uštogljen, distanciran i da su se domaćini i gosti rastali uz lažnu srdačnost.

Foto: Profimedia A Heinrich Sanden Dpa Pr

– Krleža i Tito imaju isto duhovno i karakterno jezgro: bezmernu sebeljubivost. Oni se sjajno razumeju; oni jedan drugog nikada nisu osetili kao protivnika; oni su u svemu istinski saveznici. Krleža je adekvatan ideološki i poetski izraz titoizma u habzburgovskoj varijanti. Distinkcije ideološke i „estetske naravi“ samo su prividi dva autoritarca u duhu, motivima, smislu svojih egzistencija.  Nijedan kulturni stvaralac u Jugoslaviji nije dao takvu i toliku podršku titoizmu i brionizmu kao Krleža. Političko-istorijsku i nacionalnu, moralnu i estetsku inkarnaciju krležijanstvo je doživelo u brionizmu. Ta dva velika Hrvata su rođena braća. Biološki vršnjaci i politički saborci u austrougarskoj varijanti boljševizma, zadivljeni sobom i jedan drugim, brižljivo negujući svoj kult - napisao je Ćosić.

Foto: Nebojša Mandić

Svojevremeno je o ovome govorio i glavni i odgovorni urednik magazina Nedeljnik, Marko Krstić.

-  Prvi dobitnik Ninove nagrade je bio Dobrica, a ne Ivo Andrić za "Prokletu avliju". Mihiz pišući o "Avliji" nije rekao da je to loša knjiga, već pripovetka, i iz tih razloga nije mogla da uđe u izbor. To je paškvila (podrugljiv spis na račun nekoga, op. aut.). Ivo Andrić je Nobelovu nagradu dobio 1961. godine, a Tito nije hteo da ga primi godinu dana. Kreće priča u čaršiji, a Tito je verovao da će nagradu dobiti Krleža, koji je takođe bio Titov prijatelj. Dobrica pravi medijaciju kod Tita da nije u redu i da mora da ga primi. Tito se plašio da će Krleža da se naljuti. Miroslav je bio jedini čovek kod koga je Tito išao na noge. Kad je prošao progon Dobrice Ćosića 15 godina kasnije, zove ga Ivo Andrić da dođe u Srpsku akademiju nauka, jer je to jedina sigurna kuća. Andrić mu je vratio dug. On je imao osećaj za trenutak. Lepo je pratiti i neke stvari koji su se dešavale kod velikih pisaca. Ima tu priča i o političarima. Titovi najveći neprijatelji su imali poštovanja prema Dobrici Ćosiću. Zapravo, knjiga će više otkriti o svom autoru nego o Titu.

Ništa čudno za Tita, koji je pravu gospodu i one prave akademske ljude, koji su se obrazovali za vreme Kraljevina proganjao, a veličao svoje "narodne heroje" ili bolje rečeno ratne profitere. Krleža je bio odan Titu, sve je radio kako bi imao njegovo poverenje, eto, uspeo je. To je ujedno i jedna velika sramota bivšeg predsednika Jugoslavije, koji je takođe hteo da nipodaštava sve što je srpsko, a da veliča ono hrvatsko, što mu je bilo pored srca ili bolje rečeno iznad rebra.

BONUS VIDEO: