ČETA OTPISANIH sačuvala Srbiju! Hrabri potporučnik LEOVAC sa samo 15 VOJNIKA ZAUSTAVIO POKUŠAJ KOPNENOG PRODORA TERORISTA!

Autor:

Vesti

10.04.2022

08:22

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Potporučniku je geler razneo vilicu, otišao je u bolnicu i s ugrađenom šipkom u vilici vratio se na front.

ČETA OTPISANIH sačuvala Srbiju! Hrabri potporučnik LEOVAC sa samo 15 VOJNIKA ZAUSTAVIO POKUŠAJ KOPNENOG PRODORA TERORISTA!

Foto: Printskrin/Wikipedia

Drugog dana napada na Košare, 10. aprila 1999, odigrala se bitka koja je, praktično, spasla Srbiju (uz sve kasnije borbe, naravno) od upada neprijatelja na našu teritoriju.

Da su tada prošle falange šiptarskih terorista i stranih plaćenika, koje su obučavali NATO instruktori, ko zna gde bi se zaustavili i koliko bi srpskih civila stradalo.

Zaustavili su ih hrabri srpski borci, kojih je bilo nekoliko puta manje. Srpski telegraf i Republika objavljuje svedočanstvo o bici koja je počela 10. aprila, iz pera Milovana Drecuna, jedinog novinara koji je boravio na području karaule Košare i izveštavao o borbama.

Major Šljivančanin 10. aprila izdaje naređenje da se vod za intervenciju sa 36 boraca popne na Maja glavu, drži je i po mogućnosti udari s levog boka na teroriste oko karaule Košare. Na čelu voda je potporučnik Predrag Leovac, koji ne poznaje teren, pa ga zato vodi komandir karaule Morina, vodnik prve klase Bratislav Anđelković.

Dolaze na Maja glavu i zaposedaju je. Sa 15 vojnika Leovac i Anđelković kreću prema albanskoj karauli Padež, ne znajući koliko je terorista ispred njih. Idu putem uz graničnu liniju. Izlaze na vis da izvide situaciju. Tada ih uočavaju dvojica terorista koji se nalaze pored bunkera ispred albanske karaule.

Vodnik Anđelković preciznom vatrom sa 400 metara likvidira jednog. Međutim, tog trenutka velika grupa terorista koja je bila stotinak metara od naših boraca, u podnožju visa, otvara jaku vatru. Naši borci se povlače prema Maja glavi. Na vrhu ostaje Leovac sa 25 boraca, a Anđelković se vraća na Morinu.

MOKRA ZEMLJA

Leovac sa svojim ljudima noći u borovoj šumi bez uređenih položaja. Iznemogli i promrzli spavaju na mokroj zemlji. Sutradan drže položaje s kojih likvidiraju patrolu u kojoj je bilo pet terorista. Tog dana Leovcu i njegovim borcima iz baze pokušavaju da doture hranu i opremu.

Vojsko, mi rezervni položaj nemamo

Poručnik Oliver Mladenović je istog dana bio na drugoj liniji odbrane državne granice na Opljazu. Trebalo je da zaustavi dalje napade terorista. Organizovao je položaj širine 300 metara. Borci su izgradili zaklone i ukopali se.

Oliver je sa svojim vojnicima na 400-500 metara od kote 601, gde su teroristi koji su na tom visu imali protivavionski i bestrzajni top.

Teroristi 10. aprila prave oko Olivera poluokruženje levo i desno. Otvaraju vatru iz tri pravca iz protivavionskog i bestrzajnog topa i minobacača. Vrše artiljerijsku pripremu pred napad.

Teren je takav da teroristi u napadu moraju da se spuste s kote 601 u dolinu, pa onda da idu naviše do Oliverovih položaja.

Stotinak terorista spušta se pošumljenim terenom. Prilaze na oko 120 metara. Oliver ima 15 vojnika. Teroristi pokušavaju proboj na 100 metara širine. Na tom delu je bilo sedam-osam naših boraca. Tu je mali uspon prema našim položajima. Mine padaju na pola metra od zaklona za strelce.

Teroristi u napadu otvaraju vatru iz streljačkog naoružanja. Borce je poručnik pripremio da koriste pauze u pucnjavi, da se spuste u zaklone kad pune okvire, da se, kada čuju let mine, spuste u zaklon, da osmatrači neprekidno osmatraju. Mladi poručnik je stečeno znanje na akademiji uspešno primenjivao u praksi u teškoj borbi.

Naši borci žestoko pucaju. Zbog siline njihove vatre teroristi ne mogu dalje. Borci, za razliku od terorista, nisu imali artiljerijsku podršku. Tokom uraganskih napada terorista poručnik Oliver je preko motorole govorio borcima: "Vojsko, mi rezervni položaj nemamo. Ili ćemo odbraniti položaj ili će herojskom smrću u borbi ući u legendu".

Dogodilo se ovo prvo, prodor nije uspeo. Oliver je sa svojim vojnicima, bez zamene i odmora, bio na položaju od 9. do 18. aprila.

Međutim, grupa koja je išla prema Leovcu upada u zasedu na Škozi. Ginu tri borca, a ostali se vraćaju u bazu jer ne mogu da se probiju na Maja glavu i doture opremu Leovcu, koga teroristi napadaju snažnom artiljerijskom vatrom i pešadijski. Leovac se ne da. Sa svojim borcima odbija napade. I drugu hladnu noć provode na zemlji u borovoj šumi. Teroristi nastavljaju i 12. aprila sa snažnim napadima. Leovac više ne može da odbija napade. Izvlači se potokom prema Batuši. U selu uzima još boraca i kamionima se ponovo prebacuje na Morinu.

U međuvremenu je isplanirana akcija da se na teroriste na Maja glavu udari s leđa. U prvoj etapi akcije izvršeno je taktičko izviđanje da bi se videlo da li je moguće napraviti iznenađenje. Trideset boraca koje predvodi kapetan Željko Gavrilović ide od kote 809 iznad karaule Morina kroz šumicu. Streljački stroj, maksimalno tiho i oprezno, po udarnim i jurišnim grupama, prebacuje se uzbrdo skokovima.

Ispred stroja su čelni izviđači. Pretrčavanjem i puzanjem dolaze na 100 metara od terorista i potpuno tajno praktično ulaze u njihov položaj spremni za iznenađenje. Odatle posmatraju položaj terorista, kako su postavljeni, organizovani i utvrđeni. Nakon toga se neotkriveni povlače. Udarnu grupu u kojoj je 40 dobrovoljaca predvodi potporučnik Leovac s još pet svojih vojnika. Leovac, iako premoren i ne poznaje teren, ponovo kreće u napad na Maja glavu 14. aprila.

Potporučnik Leovac je bio nadasve hrabar oficir koji je 1998. u borbama s teroristima bio ranjen. Geler mu je razneo vilicu. S ugrađenom šipkom u vilici odmah, nakon kraćeg oporavka, taj mladi oficir, pravi izdanak srpskih komandira i komandanata, samouvereno i hrabro ponovo je ušao u borbu s teroristima.


Grupa s Leovcem na čelu ide prema Maja glavi. Podršku im daju artiljerija i vodnik Anđelković s karaule Morina, koji minobacačem 82 mm čisti teren ispred Leovca. Grupa dolazi na 600 metara od samog vrha. Leovac vidi nekoliko terorista na vrhu i s vojnikom po ugovoru Kostićem kreće u svoj poslednji napad. Obojica puzeći dolaze do ivice šume. Leovac kroz optički nišan na svojoj automatskoj pušci osmatra. Iz ležećeg položaja preciznom vatrom ubija teroristu na vrhu Maja glave.

Tada ga pogađa snajper. Metak ulazi u vrat i prolazi kroz junačko mlado srce tek stasalog oficira. Leovac se ne da smrti. Svestan je iako teško ranjen. Bije svoju poslednju bitku. Vojnici ga stavljaju u šatorsko krilo i izvlače s mesta gde je pogođen. Motorolom javljaju u bazu da je ranjen.

U njegovoj četi šok. Njegovi vojnici odmah kreću s nosilima. Gore prema njemu da svog omiljenog hrabrog komandira koji je u borbi bio prvi, ispred svih, pokušaju da otrgnu iz zagrljaja smrti, koji je bio sve jači. Dolaze do ranjenog Leovca. Stavljaju ga na nosila. Sekunde koje život znače lete brzinom sunčevog zraka.

TRK KROZ ŠUMU

Borci s Leovcem na nosilima trče kroz šumu nizbrdo, ne hajući za teroriste. U trku se menjaju na nosilima. Još kuca srce junačko. Toliko je u njemu hrabrosti i ljubavi prema otadžbini da ga ni metak koji ga je pokidao nije usmrtio na mestu.

Kod Sadrijine kuće, nedaleko od karaule Morina, ranjenog Leovca čeka sanitet u kome je bolničar vodnik Pavić. Posle jednočasovnog spuštanja vojnici svog komandira donose do sanitetskog vozila. Ali otkucaji njegovog srca sve su slabije. Gasi se još jedan život u borbi za slobodu otadžbine. Leovac više nije svestan. Potpuno je bled, ali još diše. Prkosi neprijatelju i smrti. Stavljaju ga u sanitet.

Na putu prema Đakovici, kod sela Korenica, zauvek prestaje da kuca hrabro srce potporučnika Leovca. Nema više Predraga. Majka Srbija je izgubila još jednog od najboljih sinova koji je ušao u stroj legendarnih boraca za Srbiju. Na karauli Morina muk. Vodnik Anđelković plače. A iznad novi rafali.

Brži od smrti sa zoljama na leđima

U jednoj od grupa koje su branile Košare bili su Dragan i jedan minobacačlija. Zolje su bile u zaklonu ispred kog je bila čistina koju su morali da prođu.

Dragan je hteo da krene prema zaklonu, ali mu saborac nije dao jer je on hteo da ode po zolje, a da mu Dragan daje podršku. Usledio je pokret ruku dlan o dlan i Draganove reči: "Ajde, kreći", pa: "Grubi, brate, čuvaj se".

Dragan čvrsto stisne obarač i izađe ispred borića da ga teroristi vide. Ponesen hrabrošću druga, hteo je da skrene pažnju na sebe. Otvara paljbu, ne pušta obarač dok ne isprazni svih 40 metaka iz okvira. Onda pravi kolut nazad, pa kolut u stranu, u boriće.

Menja okvir, ustaje i nastavlja da puca. Pa se opet baca na zemlju i otkotrlja u boriće. Za to vreme borac koji je trčao preko čistine ulazi u zaklon, otvara sanduk sa zoljama, stavlja sve zolje na leđa i sprema se da ponovo počne trku sa smrću do svojih saboraca. Uspeva da bude brži od smrti.

 

Bonus video:

 

 

 

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

Komentari (1)

Loading
Marko

10.04.2022 14:47

Da, i za koga je gospon poginuo, za majčicu srbiju. E moji srbende, za par se dana svi morali povuć - prema sporazumu sa natom. Jadna li vam mati.