"Dok je ovde monaha Kosovo je Srbija"

Foto: youtube.com/Srdjan Veljo

Mati Makarija Sokolička

*Kako teku pripreme za Božić, koliko mu se narod raduje u uslovima u kojima živi i može li se obeležiti kako dolikuje?

- Božić je velika radost za ljude na Kosovu. Oni se vrlo svečano pripremaju i dugo posle Božića svi automobili nose zakačeno božićno drvce. Sečenje i paljenje badnjaka je poseban doživljaj, a božićna liturgija je obavezna. Mi ćemo u subotu seći badnjak, a u nedelju očekujemo veliki broj vernika. Inače, najbliže srpsko selo je na tri i po kilometara. U Mitrovici će tradicionalno biti najveći skup. Bez obzira na to gde živeo naš čovek i u kakvom okruženju, on ostaje Srbin i slavi uz poštovanje običaja.

*Božić je praznik mira, možemo li bar na ovaj dan da budemo složni?

- To je trenutak da se porodica okupi, da se ono što je zavađeno pomiri, da ljudi misle jedni na druge. Za Božić ću ići u zatvor u Podujevo, gde ima i Srba, ali je najviše Šiptara, i odneću darove. Za taj praznik više nego ikad treba da zaboravimo na razlike. Na ovom svetu ne bi postojali veliki problemi kada bismo umeli jedni drugima da pružimo ruku.

*Tokom 2018. na Kosovu je rođeno 1.100 srpske dece, je li to znak da Srbi na Kosovu ne dozvoljavaju da se ugase naši koreni? - Oni su ostali, ne odriču se svoje Srbije i to je velika nada u ovim vremenima. Ima ih koji imaju po četvoro, petoro dece, da vidite kakva je lepota kada dođu na bogosluženje u našu crkvu. Svim Srbima želim što više dece i srećne praznike.

*I u ovoj, kao i u prethodnim patrijarhovim božićnim poslanicama, akcenat je na Kosovu. Kako će se rešiti to pitanje?

- Naziv koji se danas upotrebljava je pogrešan. Ovo je stara Srbija, a Kosovo je samo provincija te Srbije i ja bih radije upotrebila taj naziv. Kao monahinja na to gledam sa duhovne strane i ne mislim da će ga rešiti drugi do sam Bog. Za nas je nezamislivo da živimo u okrilju druge države, imamo drugi pasoš od onog na čijem grbu stoji srpski krst. Ostaje izbor da ostanemo ovde ili kukavički napustimo svoje manastire jer ne možemo da im premestimo korene. Narod koji je ostao je cvet srpskog naroda iako ja nisam sa Kosova. Ostaju verni svojoj veri, državi, pradedovima, drže se herojski i ne zaboravljaju svoje običaje. Dok je nas ljudi i monaha na Kosovu, to će biti Srbija.

*U svim teškim vremenima porodica je bila stub opstanka, šta im poručiti?

- Nažalost, porodice danas su veoma labilne, moral u ljudima je opao, a gordost porasla. Osnovni razlog što porodica gubi vrednost je nebriga o deci. Velika je kriza roditeljstva, retko koja porodica doživi osam godina. Čovek se odvojio od vere i Crkve, a samo čovek koji poštuje Boga poštuje i supružnika i decu. Ljudi moraju da preuzmu odgovornost za svoju decu.