NA IVICI Branko Pavlović: Otkriva kako je Svetska banka posle Petog oktobra diktirala rasprodaju Srbije! (VIDEO)

Ekonomista i narodni poslanik Branko Pavlović u razgovoru za emisiju "Na ivici" govori bez političkih fraza o skrivenim mehanizmima globalne privrede i o tome zašto smatra da zapadni imperijalizam stoji pred istorijskim slomom. Otvoreno govori o neokolonijalnom položaju Srbije, o dominaciji stranih banaka i o privatizacijama, o dedolarizaciji i budućnosti međunarodnog prava, kao i o svom viđenju rešenja za Kosovo i Metohiju.

Da li je samoubilačka evropska ekonomija rezultat gluposti zapadnih elita ili svesna agenda velikih?

- Čini mi se da čitava zapadna imperijalna struktura ima svoju unutrašnju logiku i da sama od sebe nema snage za korekciju. To je jednodimenzionalan i prilično jednostavan pristup: vladamo svetom i pljačkamo. U međuvremenu su, međutim, nastale države, pre svega Kina i Ruska Federacija, koje su se uveliko otrgle mogućnosti Zapada da upravlja njihovim politikama, a to nužno znači i vraćanje sopstvenom kulturološkom obrascu. Odvajanje ide na čitavoj liniji, od monetarne sfere i vladavine dolara do veštačke inteligencije i, možda najvažnije, vojno-industrijskog kompleksa. Njihove ambicije

su umotane u hiljadu reči, ali stvar je banalno jednostavna: ljudi hoće monopol nad prirodnim resursima, nad veštačkom inteligencijom i nad sredstvima plaćanja, da dolar i evro ostanu nedodirljive valute. To im više ne uspeva. Evropska unija je devedesetih činila trideset posto svetskog BDP, dve hiljadite oko 21 posto, a danas 13,4, što je neviđen pad. Uz to, Amerika ih tera da se odvoje od Ruske Federacije i sami sebi preseku energente i tržište, pa da onda kupuju nezamislivo skupe energente iz Amerike, a to je već evidentna glupost. Zato se građani u najvećim državama Unije osvešćuju i pružaju otpor: kancelar Merc je na istorijskom minimumu poverenja, a najpopularnija stranka u Francuskoj je ona Marin le Pen. Taj zapadni imperijalizam stoji pred slomom, i to izuzetno brzo.

Foto: Republika

 

Rekli ste da se Rusija i Kina vraćaju sopstvenom kulturološkom obrascu. Je li to taj vid reseta, povratak tradiciji i kulturi?

- Svakako jer je važan deo imperijalnog, i kolonijalnog i neokolonijalnog osvajanja upravo u tome da vas ubede da su vaše vrednosti i vaš način života loši. Kod nas vam govore ne samo da smo mi Srbi danas loši nego da smo loši oduvek. Uzmite primer koji ćete čuti hiljadu puta, da je Dante našeg kralja Milutina opevao u paklu. To je laž: Dante te stihove stavlja u deo "Božanstvene komedije" koji je raj. Naš srebrnjak tog vremena bio je toliko pouzdan da se nalazio i u današnjoj Engleskoj. Zato morate da se okrenete onome što odgovara vašim kapacitetima, tradiciji i običajima, što ne znači da niste otvoreni prema svetu, ali kao samosvestan subjekat, a ne kao objekat koji nešto mora da uradi.

Kažete da je i Srbija u neokolonijalnom položaju. Kako to izgleda kod nas?

- Ključna stvar je monetarna politika, koju nam vodi Međunarodni monetarni fond, i to što su strane banke 90 odsto dominantne na našem tržištu. Nema nigde države koja se stvarno razvijala a da joj je bankarsko tržište devedeset posto u stranim rukama. Te banke godišnje iznose oko od milijardu 300 do milijardu 400 miliona evra, a suštinski to su naše pare. Njihova aktiva se najvećim delom sastoji od depozita koje daju građani i domaći privredni subjekti; od tih dvanaest i više milijardi raspoloživih para one daju kredite. Strane banke obilato daju keš kredite građanima, koji su u njihovim matičnim državama zabranjeni kao izuzetno štetni, a našoj privredi, osim ako niste EPS, "Srbijagas" ili "Telekom", praktično ne daju ništa. Povuku jeftin kredit od svoje matične banke po jedan ili dva posto, ovde ga plasiraju po šest, sedam ili preko deset posto, i na toj čistoj razlici izvlače naš novac. Da su to domaće banke, taj profit bi ostajao ovde i jačao kapital kojim bi se dalje finansirala naša privreda.

Foto: Republika

 

Tvrdite da između vladajuće i opozicione politike nema suštinske razlike?

- U neokolonijalni model smo punim plućima ušli od 2001. do danas, u kontinuitetu. Obe najprisutnije političke grupacije, vladajuća i ekstremno prozapadna opoziciona, jedna za drugu tvrde da postoji diskontinuitet: oni pre '12. kažu da je posle '12. nešto sasvim drugo, a oni posle '12. kažu da to nema veze s onim pre. A prosečan realni rast bruto domaćeg proizvoda u periodu od '12. do '25. isti je, čak i nešto manji, nego u periodu od 2001. do 2012. To znači da vi zapravo plivate u zadatom akvarijumu, a ribice se međusobno optužuju kako jedna bolje pliva, dok je koncept potpuno isti. To više ne može.

Koja je najveća zabluda ekonomske politike, i šta nam je činiti posle 2027. i 2028?

- Najveća zabluda je da možete imati održiv razvoj na stranim investicijama. Brojne ekonomske analize na svetskom nivou pokazale su da to nije moguće: nijedna država koja je primenila koncept prioritetnog razvoja na stranim investicijama nije ostvarila značajnije stope rasta, a dovela se do znatno većeg zaduženja. Slovenija je devedesetih rekla MMF i Svetskoj banci da su fenomenalni, ali da neće njihov savet, i sama se razvijala; Poljska je već devedeset treće napravila svoj koncept i zato ima bolje rezultate. Rumunija se, otvarajući se, potpuno uništila, pa otud velika iseljavanja, koja su
proporcionalno gora u Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj nego kod nas. Strane investicije nisu nepotrebne, ali onog trenutka kada kažete da su ključ razvoja, dešava se da se Srbija zadužuje da bi investirala, a profit onda odnosi stranac. Da bismo privukli investitora, dajemo nezamislive pogodnosti, čak se time i hvalimo. To znači da prikriveno rasprodajete zemljište, gradite infrastrukturu o svom trošku, subvencionišete plate i uvodite potpuno nelojalnu konkurenciju domaćim firmama. Naprave montažni objekat, a kad ponestane pogodnosti, spakuju opremu na kamione i odu. Dolazimo u period kada će iznošenje neto profita biti veće od priliva stranih investicija. EXPO nam '27. donosi turistički efekat od možda milijardu do milijardu i po evra, čime bi bar pola godišnjeg deviznog minusa moglo da bude pokriveno, ali Evropska unija realnog rešenja nema, jer bi pravo rešenje za njihove kompanije bilo da napuste Uniju, kao što je
BASF investirao deset milijardi evra u Kinu jer u Nemačkoj zbog cene energenata više ne može da radi.

Foto: Republika

Bili ste i pre Petog oktobra i posle njega. Kakva je paralela s tadašnjim privatizacijama?

- Tada se nije ni ulagalo, nego se prodavalo, i to budzašto, po konceptu koji je u zamisli bio visoko koruptivan i koji je došao po zahtevu Svetske banke. Ljudi iz radne grupe nisu ništa radili, dobili su gotov koncept, pogledali ga i prosledili. S ponosom kažem da sam bio jedini poslanik koji je glasao protiv zakona o privatizaciji, i bio sam direktor Agencije za privatizaciju u jednoj vladi gospodina Koštunice. Smenili su me posle tri meseca, jer sam sa svojim timom već u prvom mesecu uspeo da zaustavim krupnu korupciju, a vrlo važnu ulogu u mom smenjivanju imala je Svetska banka. Uzmite primer "Severa" iz Subotice: konsultanti Societe Generale i Deloitte prikrili su najmanje 12 miliona evra u korist kupca, uz jednu jedinu ponudu od trista četrnaest hiljada evra. Kada sam poništio taj tender, zvao me je šef Svetske banke za jugoistočnu Evropu i rekao da je to užasna

poruka za strane investitore, a ministar finansija da je ugrožen budžet Srbije od 314.000 evra. U ponovljenom postupku isti taj jedini ponuđač podigao je cenu na preko četiri miliona evra. To je bila privatizacija.

Foto: Republika

 

Kažete da državna preduzeća mogu da budu profitabilna, a ipak su prodati i Komercijalna banka i PKB?

- Cela stvar je u tome da svojim lošim upravljanjem obore cenu preduzeća, dokazujući time da državno ne može da bude profitabilno, pa imaju korist i pri obaranju cene i kasnije pri prodaji po niskoj ceni kupcu. Moj koncept je bio da se pokaže suprotno, da državno preduzeće može da bude visokoprofitabilno. Svetske studije su pokazale da kod velikih sistema nema prednosti privatnog kapitala. Pogledajte "Huavej", koji funkcioniše na nivou samoupravljanja: akcionar možete biti samo ako ste zaposleni, a najveći pojedinačni akcionar ima svega dva posta, pa su uprkos ogromnim američkim sankcijama apsolutni lider u nizu oblasti. Komercijalnu banku smo prodali NLB banci, što znači da smo upravljačka prava nad njom prepustili upravljačkim pravima Republike Slovenije. Rekli
smo, dakle, da Srbija ne ume da upravlja Komercijalnom bankom, a Slovenija ume, što je
nenormalno razmišljanje. Prodali smo je, grubo govoreći, za dve godišnje dobiti; probajte da od nekoga kupite i običan kiosk za dve godišnje zarade. A PKB, poljoprivredni kombinat oslonjen na grad Beograd, nije trebalo prodavati; ako nemamo pamet da njime upravljamo, platimo menadžment iz Danske ili Izraela i za tri godine naučimo posao, ali ne prodajemo.

Kako će izgledati svet kada dolar i Vašington ne budu glavni arbitri?

- Izgledaće mnogo bolje. Dolar neće nestati, jer se ne radi o tome da padne ispod 35 posto svetskih transakcija, što bi oscilovalo oko realne snage američke privrede i nikome ne smeta. Problem su cifre od 60 i ranije više od 80 posto, i to što se sredstvo plaćanja koristi kao oružje. To se najbolje vidi u Iraku, koji naftu mora da prodaje preko američke banke, pa onda ta banka odlučuje kada će i koliko para proslediti Iraku i time mu drži omču oko vrata. Sve više trgovinskih odnosa i kredita ne vezuje se za dolar, čime se smanjuje potreba da ga uopšte držite u rezervama, pa se dolar spušta na normalnu funkciju jedne od valuta. Kina je u petogodišnjem planu, objavljenom pre dva dana, najavila da će značajno povećati količinu juana u transakcijama. Idemo ka
mnogo boljem svetu, koji će, doduše, biti vrlo turbulentan.

Da li će taj svet biti dobar s obzirom na to da međunarodno pravo nestaje?

- Upravo te imperijalne sile žele da međunarodno pravo nestane, ali Putin, Lavrov, Iran, Indija i Brazil izuzetno drže do njega. Multilateralizam o kome se govori zapravo je zahtev da se vratimo na principe Ujedinjenih nacija na kojima je sve i nastalo. Broj kršenja međunarodnog prava biće veliki, ali će rasti i snaga država koje traže povratak njegovom poštovanju. U brojkama: 2000. Amerika je po paritetu kupovne moći imala dvostruko veći BDP od zbira Kine, Indije i Rusije, a danas su oni dvostruko veći od Amerike, pri čemu je sama Kina od 25 do 30 posto veća privreda.
Taj zapad više nije potreban ni za finansije ni za tehnologiju. Prisustvujemo istorijskom završetku tri do četiri veka dugog imperijalizma Zapada, čiji će se efekti videti već dvadeset sedme godine. Kina bi, ako bi došlo do rata sankcijama, za šezdeset dana mogla potpuno da slomi američku privredu. A Iran je pokazao da Amerika ne može ništa: jedna srednja regionalna sila ima moderno oružje i ne možete joj ništa.

Foto: Republika

 

Kakav je vaš stav o Kosovu i Metohiji?

- Imate dve grupe opozicionih političara: jedna smatra da što pre treba potpisati da je takozvano Kosovo isto što i nezavisna država, a druga da je stvar pravno izgubljena. Obe greše jer pravno ništa nije izgubljeno. Tačno je da je politika predsednika Vučića, i ne samo njegova, dovela suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na ivicu, ali ta ivica nije prekoračena, i mi i dalje imamo Rezoluciju 1244 i Ustav, kao poluge preko kojih možemo da ostvarimo suverenitet. U direktnom razgovoru sam predsedniku Vučiću rekao da se ne slažem s njim: mislim da na diplomatskom nivou moramo jasno da kažemo koje nadležnosti tražimo za Republiku Srbiju jer suverenitet bez nadležnosti ne znači
ništa. To moraju biti tradicionalne državne funkcije: vojska, spoljni poslovi, monetarna politika i dinar, jedinstveno tržište, carina i ustavni sud, dok sve ostalo može biti široka autonomija. Postojanje albanske vojske na Kosovu i Metohiji je egzistencijalna pretnja srpskom narodu i tu stvar treba demilitarizovati preko nadležnih snaga po Rezoluciji 1244, a to pitanje pokrenuti u Savetu bezbednosti. Uz to, velika je verovatnoća da bi na izborima u Nemačkoj i Francuskoj mogle doći vlade koje u svojim programima imaju povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Emisija se zove "Na ivici". Kako ste vi bili na ivici, poslovno ili privatno?

- Svaki čovek ima krize u životu, imam ih i ja punih 66 godina, ali u osnovi sam dosta stabilan; još su me kao tinejdžera zafrkavali da sam ja "čika Branko";. Moje ozbiljne krize traju četiri-pet sati: izdvojim se, promislim sve i za dan i po se vratim kao nov. Punih 50 godina, nekoliko puta godišnje, imam mehanizam promišljanja o smislu, o tome zašto živim kako živim, i to mi daje stabilnost, pa kad kriza dođe, nisam zaprepašćen. Nisam ja vuk samotnjak, naprotiv, vrlo sam druželjubiv, ali ne odustajem od principa. Ako neko ima bolju argumentaciju, spreman sam da kažem da je u pravu, i to mi uopšte nije teško.