Kako se odbrambene veze produbljuju: Srbija postaje jedan od najbližih saveznika Izraela u Evropi

Nedavna konferencija u Narodnoj skupštini u Beogradu, na kojoj sam učestvovao, bacila je fascinantno svetlo na jednu nedovoljno izveštavanu, ali značajnu komponentu izraelskih spoljnih odnosa: procvat odnosa jevrejske države sa Srbijom, naveo je u svom autorskom tekstu britansko-izraelski novinar Džonatan Spajer za "Džeruzalem post".

Kako ističe, veza se naglo ubrzala tokom skoro tri godine rata na Bliskom istoku - u vreme dubokih tenzija između Izraela i nekoliko evropskih zemalja, uglavnom povezanih sa domaćim protivljenjem izraelskom ratu protiv Hamasa u Gazi.

"Uzlazna putanja veze između Jerusalima i Beograda je posebno značajna", naglasio je Spajer.

Pročitajte još: SADA JE I ZVANIČNO! Tramp objavio - postignut je ISTORIJSKI SPORAZUM!

Navodi i da je to složen odnos. Bliske istorijske veze Srbije sa Rusijom – i želja njenog predsednika ze da, barem u javnosti, zadrži jednako udaljen stav u novom takmičenju supersila između SAD i Kine – postavljaju Srbiju na drugu tačku geostrateške mape u odnosu na Izrael, navodi autor.

Ali ovi detalji ne bi trebalo da zamagljuju opštiju sliku rasta i konsolidacije. Produbljivanje veza svakako su primetili oni koji im se protive. Specijalni izvestilac UN Frančeska Albanee, tokom svoje martovske posete Beogradu, opomenula je Beograd zbog saradnje "bez stida" sa Izraelom tako što mu pruža vojnu opremu.

Izraelski i srpski lideri bi se nesumnjivo usprotivili stavu Albanezeove da su ovi postupci sramni. Ipak, izvestiteljka UN nije izmišljala stvari. Srbija je odigrala ključnu ulogu tokom teških prvih meseci rata između Izraela i Hamasa.

Pročitajte još: NETANJAHU NE VERUJE ŠTA ČUJE: Saudijska Arabija donela istorijsku odluku za čitav Bliski istok

Izrael i Srbija proširuju vojne i obaveštajne veze

Prema izveštajima veb-sajta "Balkan insajt" i lista "Harec", izraelski zvaničnici su kontaktirali svoje srpske kolege već 8. oktobra, dok je napad Hamasa jedva obuzdan, a vojni odgovor još uvek u ranim pripremama.

Njihov zahtev je bio jednostavan: municija. Srpski odgovor je stigao bez oklevanja. Izvozna porudžbina je odobrena u roku od četiri dana, a potrebna municija je bila na putu ka vazduhoplovnoj bazi Nevatim u blizini Beršebe, navodi Spajer.

Kako je počela izraelska kopnena ofanziva u Gazi, srpske pošiljke su nastavljale da stižu.

Do sredine 2024. godine, Beograd je izvezao municiju u Izrael u vrednosti od 16,3 miliona evra. U 2023. godini, pre oktobra, ukupan izvoz oružja iz Srbije u Izrael iznosio je samo 540.000 evra.

Pročitajte još: NETANJAHU NE VERUJE ŠTA ČUJE: Saudijska Arabija donela istorijsku odluku za čitav Bliski istok

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu, u javnoj izjavi u februaru 2024. godine, nakon telefonskog razgovora sa Vučićem, izrazio je zahvalnost za "nepokolebljivu podršku Srbije, kako rečima tako i delom" i opisao srpskog predsednika kao "pravog prijatelja Izraela".

U naredne dve godine, vrednost izvoza srpskog oružja nastavila je eksponencijalno da raste, povećavši se za 140 odsto u 2025. godini, dostigavši 114 miliona evra te godine.

Trideset osam srpskih teretnih aviona sa municijom stiglo je u Izrael 2025. godine.

Izrael, naravno, ostaje uglavnom zavisan od Sjedinjenih Država za snabdevanje oružjem.

Ali odnos sa Srbijom je rani primer realizacije želje Izraela da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja i razvije odnose sa zemljama u ovom regionu, umesto da bude isključivo zavisan od supersile pokrovitelja čija unutrašnja politika prolazi kroz proces brzih promena, naglašava on.

Šta Srbija dobija od odbrambene saradnje?

Tokom poslednje tri godine, Beograd je bio u mogućnosti da unapredi modernizaciju svoje vojske, zahvaljujući izraelskoj vezi. Kao i Izrael, i Srbija nastoji da diverzifikuje svoje izvore odbrambene opreme.

Odnosi sa Izraelom omogućavaju Beogradu da se prećutno približi Zapadu. Tradicionalno, Rusija je bila glavni dobavljač oružja za Srbiju. Poslednjih godina, Kina je stekla značajnu ulogu u oblasti protivvazdušne odbrane i dronova. Rastući odnosi sa Izraelom, a donekle i sa Francuskom, omogućavaju Srbiji da uravnoteži ovu orijentaciju, ističe autor.

Izraelsko-srpske odbrambene veze usredsređene su na ugovor vredan 1,6 milijardi dolara sa kompanijom Elbit Sistems. Ovaj petogodišnji sporazum uključuje zajednički plan između Elbita i srpske državne kompanije SDPR za proizvodnju dronova za izviđanje i borbu dugog i kratkog dometa na tlu Srbije. Sporazum takođe sadrži odredbe o razvoju naprednih bespilotnih borbenih vazdušnih sistema pokretanih veštačkom inteligencijom, municije za lažno dejstvo, preciznih artiljerijskih raketa dugog dometa i infrastrukture za elektronsko ratovanje. 

U ranijem sporazumu, Srbija je kupila višecevne raketne bacače PULS kompanije Elbit Sistems i dronove za osmatranje i borbu "hermes 900".

Beograd i Jerusalim su 2026. godine potpisali sporazum o olakšavanju razmene obaveštajnih i odbrambenih podataka, dodatno produbljujući odnose u sektoru bezbednosti.

Kako Spajer naglašava, kompatibilni bezbednosni interesi i želja za diverzifikacijom izvora snabdevanja su osnova rastućeg saveza između Izraela i Srbije. Sa geostrateškog aspekta, Srbija je ulazna tačka u Evropu sa Bliskog istoka, i stoga je prirodna tačka interesovanja i konkurencije između regionalnih država.

Izrael trenutno učvršćuje savez sa Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Grčkom, u čijem je središtu IMEC – ekonomski koridor Indija-Bliski istok-Evropa. Srbija bi potencijalno mogla da deluje kao značajna kopnena transportna i distributivna ruta od južnoevropskih pomorskih čvorišta dalje u Evropu.

Rastuća veza nije prošla nezapaženo kod regionalnih rivala. Turska, koja ima svoje ambicije u vezi sa Balkanom i trgovinskim putevima ka Evropi, pažljivo prati razvoj događaja. Ankara jača sopstvene odbrambene odnose sa Hrvatskom, Albanijom i Kosovom, što je pitanje od posebne važnosti za Srbiju.

Dodatni faktor koji treba uzeti u obzir jeste da li će Balkan postati područje konkurencije između rivalskih de fakto trgovinskih i povezanih saveza usredsređenih na Bliski istok. Posebno je značajno da ova strateška rivalstva nemaju jasnu povezanost sa većim globalnim blokovima sila.

I Izrael i Turska su saveznici SAD. Hrvatska je članica EU, a Srbija je kandidat za članstvo. Ovo odražava novonastalu globalnu realnost u kojoj, za razliku od perioda Hladnog rata, sile srednjeg nivoa nastoje da diverzifikuju svoje odnose i izgrade horizontalne veze.

Oni to čine kao priznanje da velike sile, SAD i Kina, zauzimaju transakcioni stav u pogledu svojih odnosa sa drugim državama, što čini preporučljivim da i druge države učine isto.

Istorijska veza između Beograda i Jerusalima

"Postoje i dublje istorijske veze između Izraela i Srbije. Ovo ima dva zanimljiva elementa. Prvi se odnosi na sredinu 20. veka i period Drugog svetskog rata. Zajedničko jevrejsko i srpsko iskustvo da budu meta pronemačkog hrvatskog ustaškog režima i da ih brani veoma veliki, srpski dominantni antifašistički partizanski pokret u ratnoj Jugoslaviji, vredno je toga u tom pogledu", smatra Spajer.

"Manje je poznata uloga koju su srpski nacionalni ustanci protiv Osmanlija mogli da odigraju tokom pojave modernog cionizma. Baba i deda Teodora Hercla živeli su u Zemunu, predgrađu Beograda. Herclov deda, Šimon Leb Hercl, bio je bliski saradnik rabina Jehude Alkalaija, jednog od veoma ranih teoretičara i zagovornika modernog jevrejskog nacionalizma", podseća on.

Alkalaj, rabin iz Zemuna, bio je inspirisan primerom uspešnih srpskih nacionalnih ustanaka protiv osmanske vlasti od 1804. do 1817. godine. Teodor Hercl je bio poznat po bliskosti sa svojim dedom, koji je redovno posećivao porodicu u Budimpešti. Njegov prvi susret sa idejom jevrejskog nacionalnog preporoda verovatno je došao tokom detinjstva od svog dede, Alkalaijevog sledbenika.

"Dug je put od ovih nestalnih snova do današnjih ugovora o dronovima i pošiljki municije, naravno. A nacije, možda, nemaju dugoročne prijatelje – samo dugoročne interese. Ipak, trenutni zajednički interesi Izraela i Srbije, i njihovo istorijsko prijateljstvo, kombinuju se u novom partnerstvu vrednom veće pažnje", zaključuje Spajer.