SEPARATISTI SU MANJINA U VOJVODINI! Analitičarka Milana Vuković gošća emisije "Ozloglašen": Napadaju nas jer volimo Srbiju! (VIDEO)

Milana Vuković, analitičarka i doktorand pravnih nauka, bila je gošća 24. epizode emisije Ozloglašen, koju vodi Predrag Azdejković.

U emisiji je govorila o studentskim blokadama, političkoj situaciji u Vojvodini, odnosima Srbije i Hrvatske, ulozi medija u političkim sukobima, ali i o tome zašto smatra da su patriotizam i ljubav prema Srbiji danas postali razlog za javno targetiranje.

Celokupnu emisiju možete pogledati na YouTube kanalu RepublikaNewsTV.

Koliko je danas teško graditi karijeru van Beograda i zbog čega ste odlučili da ostanete vezani za Inđiju?

Ja sam neko ko je uvek bio veliki lokal patriota i zaista volim svoj grad. Za razliku od mnogih kolega koji su posle studija ostali u Novom Sadu ili Beogradu, ja sam uvek znala da ću se vratiti u Inđiju i da će moj život i posao biti vezani za to mesto. Mislim da mi Inđinčani možemo da budemo ponosni na svoj grad i trudimo se svakog dana da bude još bolji.

Činjenica jeste da je Beograd centar političkog i medijskog života i ako planirate veliku karijeru, morate da budete vezani za veliki grad. I sama sam danas zbog posla i medija često u Beogradu. Ali opet mislim da svi imamo neku svoju oazu mira van gradske vreve. Beograd jeste živ, pun ljudi i energije, ali ume i da zamori, dok manja mesta imaju neku posebnu mirnoću i kvalitet života.

Koliko su danas u Vojvodini zaista jake autonomaške i separatističke ideje?

Mislim da su autonomaške i separatističke ideje u Vojvodini danas mnogo glasnije nego što su zaista brojne. Takve politike nisu ništa novo, postojale su i devedesetih godina, ali je problem što danas imate pojedince koji koriste svoj uticaj, pre svega na fakultetima i u medijima, da mladim ljudima plasiraju antisrpske i antidržavne ideje.

Ipak, jasno je da su oni manjina u Vojvodini. Problem je što su veoma agresivni i preko određenih medija pokušavaju da stvore utisak da ih ima mnogo više nego što je to zaista slučaj. Videli smo i tokom protesta da je postojao deo ljudi koji je izašao na ulice iz stvarnog nezadovoljstva i želje da se neke stvari poprave, ali nisu želeli haos, nasilje i pokušaj destabilizacije države.

Mislim da su mnogi studenti i mladi ljudi vremenom shvatili da blokade fakulteta i politizacija univerziteta nikome ne donose dobro. Fakulteti su u jednom trenutku pretvoreni u političke štabove, a mali broj političkih aktivista pokušavao je da preko studenata gradi sopstvenu političku priču. Danas se vidi da je podrška tome značajno manja i da su se mnogi mladi vratili fakultetima i obrazovanju, što smatram veoma važnim.

Kako gledate na studentske blokade i političke poruke koje danas dolaze iz tog pokreta?

Kada govorimo o studentskim zahtevima, videli smo da ih je u početku bilo nekoliko, a kasnije su gotovo svakodnevno dodavani novi. Mislim da danas više ni sami organizatori ne insistiraju toliko na njima, već je cela priča prešla u političku sferu.

Ono što je suštinski problem jeste što ljudi koji predvode taj pokret izbegavaju ozbiljnu političku debatu. Kada ih pitate ko bi trebalo da vodi državu, kakva su njihova rešenja, kakav stav imaju prema ključnim nacionalnim pitanjima poput Kosova i Metohije, Republike Srpske ili odnosa prema Srbima u regionu, vrlo često ne dobijete konkretan odgovor.

Ne možete da tražite promenu vlasti, a da pritom nemate jasnu ideologiju, politički program, lidere i konkretna rešenja za državu. U jednom trenutku stvoren je utisak da je dovoljno samo reći „sve ne valja“ i da će automatski biti bolje ako dođe bilo ko drugi. Mislim da građani ipak očekuju mnogo ozbiljniji pristup.

Takođe, videli smo da su pojedini predstavnici tog pokreta mnogo više kritikovali vlast u Beogradu nego one koji vrše pritisak na Srbe na Kosovu i Metohiji, što dovoljno govori o njihovim političkim stavovima i prioritetima.

Kako danas gledate na odnose Srbije i Hrvatske i zbog čega smatrate da je važno govoriti o stradanju Srba?

Pošto sam rođena u Hrvatskoj i dolazim iz izbegličke porodice, prirodno je da više pratim odnose dve države i položaj Srba u regionu. Upravo zato mislim da je veoma važno da se problemi rešavaju razgovorom i dijalogom, jer kada postoje tenzije između država, najviše strada običan narod.

Smatram da Srbija danas vodi odgovornu politiku prema Srbima u regionu i da je važno da naši ljudi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori znaju da ih matična država neće ostaviti bez podrške. Sa druge strane, često vidimo da se u zemljama regiona pred izbore vraća antisrpska retorika i da se negativan narativ o Srbiji koristi za političke poene.

Mislim i da je važno što danas mnogo otvorenije govorimo o stradanju srpskog naroda, o Jasenovcu, egzodusu Srba devedesetih i svim žrtvama kroz našu istoriju. Ranije su te teme često gurane pod tepih, a narod koji zaboravi svoju istoriju rizikuje da mu se ona ponovi.

Zato smatram da su kultura sećanja, obrazovanje mladih i negovanje nacionalnog identiteta veoma važni, jer samo narod koji poznaje svoju istoriju može da zaštiti svoje nacionalne interese i da se ne ponove greške iz prošlosti.

Koliko društvene mreže danas stvaraju iskrivljenu sliku političke snage u Srbiji?

Mislim da su društvene mreže postale prostor veoma organizovanih političkih kampanja i targetiranja neistomišljenika. Često imate situaciju da se ljudi međusobno organizuju, pojačavaju sadržaj, dele objave, pozivaju na bojkot i pokušavaju da kroz agresivnu kampanju stvore utisak da predstavljaju većinsko raspoloženje u društvu.

Međutim, vlast se ne menja na društvenim mrežama, već na izborima. Broj lajkova i šerova nije isto što i podrška građana na biračkom mestu. Mislim da deo opozicione scene upravo zbog toga izbegava ozbiljne političke debate i suočavanja sa neistomišljenicima.

Lakše je nekoga targetirati preko interneta nego izaći u otvorenu političku debatu i ponuditi konkretna rešenja. Zato često vidimo organizovane kampanje na društvenim mrežama koje stvaraju sliku da je njihova politička snaga mnogo veća nego što ona realno jeste.

Koliko je danas teško biti mlada žena u svetu politike i političkih analiza?

Mislim da danas nema mnogo žena političkih analitičara, ali mi je drago što sve više žena ulazi u politiku i volela bih da se taj trend nastavi. Nikada nisam smatrala da neko treba da ima privilegije samo zato što je žena. Verujem da svi treba da budemo jednaki i da šanse dobijamo zahvaljujući znanju, obrazovanju, radu i rezultatima.

Važno je da se u politiku uključuje više mladih ljudi, jer politika utiče na sve segmente našeg života i ne možemo da budemo potpuno nezainteresovani za ono što se dešava u društvu i državi. Mene je politika zanimala još od detinjstva, volela sam da pratim skupštinske prenose i uvek sam smatrala da je važno razumeti političke procese ako želite nešto dobro da uradite za svoju zajednicu ili svoju zemlju.

Mislim da je na nama mlađima da mnogo radimo na sebi, da učimo od starijih i iskusnijih kolega i da se konstantno usavršavamo kako bismo jednog dana bili spremni da preuzmemo ozbiljne i odgovorne funkcije.

BONUS VIDEO