NEBOJŠA OBRKNEŽEV O "VUČIĆEVOM ANSAMBLU"! U emisiji "Ozloglašen" jasno uputio poruku CRTI i ISTINOMERU! (VIDEO)

U 19. epizodi emisije Ozloglašen, koju vodi Predrag Azdejković, gost je bio Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost. Povod za razgovor bio je spisak koji je organizacija CRTA objavila preko portala Istinomer pod nazivom „Vučićev ansambl“. Na tom spisku našla su se imena javnih ličnosti koje se često pojavljuju u medijima i koje autori istraživanja svrstavaju u „glasnogovornike“, „ideologe“ i „legitimizatore“ vlasti.

Među imenima na listi našli su se i Nebojša Obrknežev, kao i voditelj emisije Predrag Azdejković. Upravo je to bio povod za razgovor o tome kako je nastao ovaj spisak, kakvu poruku šalje javnosti i kakvu ulogu u političkim sukobima danas imaju mediji i nevladine organizacije.

• Kako ste reagovali kada ste videli da ste se našli na spisku „Vučićev ansambl“?

Kada pogledate broj nevladinih organizacija u Srbiji, govorimo o više od 39.000. Ja sam uveren da je ogromna većina tih organizacija korisna i da rade dobar posao. Ali postoje i one koje imaju potrebu da prave ovakve spiskove ljudi – kao što je slučaj sa Crtom.

Problem je što se tu ne radi samo o analizi medijskog nastupa. Uz taj spisak su objavljene i fotografije ljudi i etikete da smo propagandisti ili legitimizatori vlasti. Kada nekoga na taj način javno obeležite, vi mu faktički crtate metu na čelu.Neko može da vas sretne na ulici i kaže: „To je taj sa spiska.“ Posle toga može da usledi vređanje, pritisak, pa čak i fizički napad. Zato mislim da je to u suštini spisak za odstrel – drugačije ga je teško nazvati.

• Kako vidite metodologiju tog spiska?

Oni su uzeli period od januara do juna prošle godine i pratili ko se koliko pojavljivao u medijima. U tom periodu sam zaista često gostovao na televizijama i to nikada nisam krio.Ali problem je što se pravi utisak da postoji nekakva mala grupa ljudi koja podržava vlast, dok je realnost potpuno drugačija. Ljudi koji javno zastupaju takve stavove ima mnogo više nego što se vidi na toj listi.Čini mi se da su se svesno ograničili na pedesetak imena kako bi izgledalo da je to neka zatvorena struktura. Da su stavili sva imena, verovatno bi ih bilo nekoliko stotina.

• Da li su vas autori istraživanja kontaktirali pre objavljivanja?

Ne, nikada. Niti su me kontaktirali iz Istinomera, niti sa N1 ili Nova S.To je posebno zanimljivo zato što je Istinomer registrovan kao medij, a jedno od osnovnih pravila novinarstva je da pitate drugu stranu za komentar. U ovom slučaju to se nije dogodilo.Jednostavno su objavili spisak i kategorizaciju ljudi, bez ikakvog razgovora sa onima koji su na toj listi.

• Kako tumačite način na koji je taj spisak predstavljen u medijima?

U praksi to funkcioniše tako što jedna organizacija objavi tekst sa imenima i prezimenima, a onda drugi mediji to samo preuzmu i šire dalje. Na kraju dobijete tabelu sa ljudima koji su označeni kao propagandisti vlasti.To pokazuje da postoji određena mreža medija i organizacija koje deluju koordinisano. Oni tvrde da se zalažu za slobodu izražavanja, ali kada neko ima drugačije političko mišljenje, onda ga stavljaju na spisak i etiketiraju.Paradoks je što se upravo oni koji govore o opasnosti političkih spiskova sada služe istim metodama.

• Da li mislite da je cilj bio zastrašivanje?

Mislim da jeste bio jedan od ciljeva. Drugi je verovatno bio pokušaj da se ljudi sa tog spiska javno diskredituju ili ismeju.Ali mislim da je na kraju efekat bio suprotan. Taj spisak je otvorio pitanje ko zapravo pravi političke spiskove u Srbiji i sa kojim ciljem.Ako nekoga svrstavate u određenu kategoriju bez ikakvog razgovora i bez jasne metodologije, onda to više liči na političko targetiranje nego na ozbiljno istraživanje.

• Da li je posle objavljivanja spiska bilo više pritisaka ili napada?

Tokom prošle godine imao sam čak četrnaest fizičkih napada. Neke sam prijavio policiji, neke nisam. Nažalost, od onih koje sam prijavio nije bilo nikakvog epiloga – niko nije procesuiran niti sam dobio informaciju da je neko pronađen.Ti napadi su se dešavali uglavnom do avgusta ili septembra, a kasnije su prestali. Posle toga su ostale uglavnom verbalne provokacije na ulici. Ljudi pokušavaju da vas zastraše, ali mislim da je ključ u tome da pokažete odlučnost. Ili stojite iza svojih stavova ili se povučete – nema mnogo prostora između.Interesantno je da su mi kasnije prilazili i ljudi koji su bili na protestima i govorili da poštuju to što nisam menjao stav i što sam ga branio javno. Tada često dođe do razgovora i vidi se da ljudi imaju potpuno drugačiju sliku kada razgovarate licem u lice.

• Da li danas uopšte postoji prostor za dijalog između političkih tabora?

U poslednjih nekoliko meseci imao sam više javnih debata sa ljudima iz opozicije. Razgovarao sam sa Savom Manojlovićem, Pavlom Grbovićem, Parandilovićem, Zoranom Živkovićem, kao i sa još nekoliko političara i aktivista.Kada sednete i razgovarate deset ili petnaest minuta, tenzije se često spuste. Na kraju se složite oko nekih stvari, a oko drugih se ne složite – ali razgovor postoji.Problem je što vrhovni plenum koji organizuje ne želi dijalog. Da su ušli u razgovor sa vlastima, tenzije bi se smanjile. Ali ako vam je politička strategija stalna mobilizacija i radikalizacija, onda vam dijalog ne odgovara.

• Šta zamerate izveštavanju medija poput N1?

Kada su bili protesti u Novom Sadu, ja sam bio na Bulevaru oslobođenja i video sam šta se tamo dešavalo. Ljudi su nas gađali ciglama punog formata, bacali staklo, razbijali kontejnere i pokušavali da izazovu ozbiljne incidente. To je trajalo satima.Kada sam kasnije došao kući i pogledao izveštaje na N1, video sam da gotovo ništa od toga nije prikazano. Umesto toga su više puta puštali snimke sa druge lokacije, iz Stražilovske ulice, i vrteli ih kao da je to glavni događaj večeri.Po mom mišljenju razlog je vrlo jednostavan – njihove kamere su bile među ljudima koji su pravili incidente. Da su prikazali šta se dešava na Bulevaru oslobođenja, morali bi da pokažu upravo te huligane o kojima mi govorimo. Zato su, umesto toga, puštali starije snimke i izbegavali da prikažu šta se zaista dešavalo na tom mestu.

• Da li mislite da se politička scena danas previše polarizovala?

Apsolutno. Došli smo u situaciju da se sve posmatra kroz političku prizmu. Čak i kada se otvori nova fabrika, nova bolnica ili klinički centar, odmah se traži razlog da se to predstavi kao negativna vest.Sećam se situacije kada je otvoren veliki klinički centar. Umesto da se govori o tome šta to znači za zdravstveni sistem, pojedini mediji su pronašli deo zida koji nije bio savršeno okrečen i to je postala glavna vest.To pokazuje koliko je politička polarizacija otišla daleko – čak i kada se nešto izgradi ili otvori, fokus nije na tome šta je urađeno nego na tome kako da se pronađe razlog za kritiku.

• Kako vidite odnos dela nevladinog sektora prema vlasti?

Postoji deo nevladinog sektora koji se predstavlja kao potpuno neutralan, a zapravo vrlo otvoreno deluje politički. Kada govorimo o kritikama vlasti, to je legitimno i normalno. Problem nastaje kada se politički stavovi predstavljaju kao objektivna analiza.Imao sam razgovor sa predstavnicima jedne velike nevladine organizacije. Oni su se žalili što su u javnosti objavljene informacije o njihovim platama i finansiranju. Pitao sam ih: ako su te informacije tačne, u čemu je problem?Ako kritikujete vlast i druge organizacije, onda morate da prihvatite da i vaš rad bude predmet javne rasprave. Transparentnost mora da važi za sve, ne samo za one koje kritikujete.

• Kakvu ulogu u svemu tome ima Centar za društvenu stabilnost?

Centar za društvenu stabilnost je u poslednjih nekoliko godina imao dosta aktivnosti u javnom prostoru. Imali smo medijske nastupe, tekstove i dokumentarne serijale u kojima smo pokušavali da analiziramo određene političke događaje.Naš cilj je da reagujemo na ono što smatramo manipulacijama u javnosti. Zbog toga smo radili i serijale u kojima smo pokušali da objasnimo genezu određenih političkih aktera i njihov uticaj na društvo.Ako neko ima pravo da pravi spiskove i analize o ljudima koji podržavaju vlast, onda i mi imamo pravo da predstavimo naš pogled na političke procese i da ukažemo na ono što smatramo netačnim narativima u javnosti.

BONUS VIDEO