SRBIJA JE POD PRITISKOM, ALI NIJE SVE TAKO CRNO! Srđa Trifković o izazovima pred Beogradom - evo kakva je raspodela moći!

Geopolitika je percepcija moći, raspodele moći, odnosno vršenja moći u prostoru, stoga se može reći da se geopolitika u svetu značajno promenila tokom 2022. godine.

Portal Republika.rs otkriva šta to znači za Srbiju i kakvi nas izazovi očekuju u budućnosti.

Istoričar Srđa Trifković objašnjava da je trenutna raspodela moći svetskih sila nepovoljna za srpske interese, ali da nije "sve tako crno".

Srbija je pod pritiskom, ali nema više toliko elemenata za ucenu, jer ono što je nekada bila "sila" to više nije.

Distribucija moći i Srbija

Srbija sa učlanjenjem Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju i u Severnoatlantski savez biva u svojevrsnom "sanitarnom kordonu".

- Taj istočni bok Srbije je predstavljao za našu zemlju potencijalnu vezu sa Rusijom i drugim silama Evroazije, kao što su Kina, ali i Iran i Indija. Ovo je prvi razlog nepovoljnosti za naše interese - kaže Srđa Trifković za poratl Republika.rs.

Prema njegovim dečima drugi razlog za kardinalni preokret je sukob u Ukrajini koji je doveo do bitnog slabljenja ruskih globalnih pozicija, kao i regionalnih. Došlo je do povećanih pritisaka na Srbiju da se "opredeli za evropski put".

- Pritisci su se intenzivirali na Srbiju da u korist sopstvene štete uvede besmislene sankcije Rusiji i da zbog toga plati debelu moralnu i materijalnu cenu bez ikakvog dobitka za svoje interese - ističe istoričar.

Foto: Tanjug/AP/pixabay.com

Kao treći, ali i ne najmanje važan razlog za nepovoljnu situaciju, on navodi da je došlo do svojevrsne ofanzive zahteva tradicionalnih protvnika Srbije u zapadnim centrima moći (Vašington - Danijel Server i Janoš Bugajski) da se nezavidna pozicija Rusije iskoristi za okončanje onoga što oni nazivaju nesrvšeni posao na Balkanu.

- Doće do zahteva za unitarizaciju Bosne i Hercegovine pod izgovorom funkcionalnije države, kao i zahteva za, iako je iritantan termin koji američka  administracija koristi, uzajamno priznanje Begrada i Prištine. Oni se ponašaju kao da su Beograd i Priština u nekom ravnopravnom odnosu i kao da je Beogradu jednako stalo da bude priznat od strane Prištine, kao i Prištini od strane Beograda - ističe Trifković.

Kako naglašava, vrlo konkretan odraz ovog geopolitičkog aspekta bila je situacija od jesenas, kada ruski ministar Sergej Lavrov nije mogao da dođe u Beograd jer je Srbija bila fizički izolovana od strane država koje su mu uskratile prelet.

- U ovom trenutku Srbija ne može da se nada nikakvoj konkretnoj i opipiljivoj političkoj spoljnoj pomoći. Međutim, ono što sa geopolitičkog aspekta Srbiji ide u korist je ekonomsko i političko bitno slabljanje Evropske unije usled ekonomske krize zbog rata u Ukrajini. Evropska unija  je dovedena u poziciju vazalstva u odnosu na transatlantskog hegemona, Sjedinjene Američke Države, i izgubila je maltene mogućnost samostalnog delovanja, bilo na planu energetske politike, spoljne politike, bezbednosne politike, bilo koje politike. U toj situaciji je teško zamislivo da bi se mogao stvoriti konsenzus za neku odlučnu akciju kažnjavanja Srbije zbog njenog odbijanja da pristane na diktat po pitanju Kosova u skladu sa vrlo grubim pokušajem Pariza i Berlina da to ostvare u novembru mesecu. Takođe, za jednu takvu situaciju pre svega u Republici Srpskoj, odnosno  njenog nasilnog gušenja i uterivanja u neku unitarnu Bosnu i Hercegovinu, u ovo trenutku nema ni materijalnih resursa ni političke volje. A pogotovo u trenutku kada je Mađarskoj grubo uskraćen paket kombinovanih mera pomoći Evropske unije u iznosu od  22 milijarde evra, teško je zamisliti da bi Viktor Orban dao svoj pristanak za neki oblik akcije koji bi neminovno iziskivao potpunu saglasnost svih zemalja članica za neku odluku - obašnjava istoričar.

Foto: YouTube/Printscreen

Trifković sumira da je pozicija Srbije, globalno gledano, nezahvalna, ali sa druge strane upravo oni elementi te jednačine koji naizgled deluju vrlo sumorno (slabljanje globalne moći Rusije, i dovođenje u pitanje njene operativne sposobnosti na ukrajinskom bojištu, i nesumnjivo velika ofanziva američkih hegemonista da sa jednim udarcem ubiju dve muve, odnosno da se bore u Ukrajini protiv Rusa do poslednjeg Ukrajinca, a da se u Evropi bore protiv Rusa do poslednje zatvorene nemačke fabrike i do poslednje smrznute italijanske i benelukšanske kuće ili stana) situaciju Srbije u bitno oslabljenoj Evropi ne čine tako lošom.

- Nije sada članstvo u Evropskoj uniji više neka atraktivna opcija, kao što nikada nije bila ni realna opcija, pa više priča o evropskom putu neće i ne može biti korišćena za dalje žrtvovanje srpskih državnih i nacionalnih interesa i ime jednog mita i u ime jedne nepostojeće šargarepe na dugačkom štapu - napominje Srđa Trifković.

Potezi EU kada je u pitanju Kosovo

Iako je teško praviti precizne prognoze, ono iza čega naš sagovornik odlučno stoji je čianjenica da oni niti imaju šta da ponude Srbiji kao neku nagradu za odricanje od svoje suverene teritorije i svog integralnog dela nasleđa, niti imaju čime da priprete.

- U tom smislu u Srbiju će dolaziti i Bilčik i Lajčak da govore o dijalogu Beograda i Prištine. Ali očigledno je da sa Kurijem nema dijaloga. Jer onog trenutka kada se ta ista Evropska unija izjasni o njegovim skandaloznim potezima i kada ih jasno osudi, onda možemo govoriti o nekoj svrsishodnosti nastavka tog dijalooga pod okriljem  Evropske unije. Ali za sada se to neće desiti, te je jedino rešenje da se insistira na povratku ne samo 1.000 srpskih vojnika i policajaca nego na povratku čitavog kosovskog problema u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija gde zapravo i pripada - ističe Trifković.

Foto: www.profimedia.rs

Kako kaže, videli smo i sramne  činjenice da neki evropski funkcioneri sada kažu da je prvi zadatak da Srbija povuče barikade, a ne da Kurti povuče svoje odluke. Sve je ravno situaciji apsurda.

- Ne treba davati nikavu težinu arbitrarnim rokovima, koji će verovatno biti nametani iz Brisela za rešavanje pitanja Kosova. Da li će to biti 24. februar 2023. ili neki drugi datum potpuno je nebitno. Odgovor za to treba da bude - Gospodo, sever vaše zemlje članice  EU Kipra je već od jula 1974. godine (47 godina) okupiran od strane Turske, te kada rešite taj roblem, onda ćemo biti spremni da vam poverujemo da je i rešavanje kosovskog problema jednako urgentno. Ako je Srbija koja nije članica Evrspke unije akutniji problem za EU od  ilegalne okupacije jedne trećine suverene teritorije jedne članice Unije, to je tragikomično i apsurdno - naglašava Srđa Trifković. 

Bosna i Hercegovina u 2023.

Kako  govori naš sagovornik, u cilju unitarizacije Bosne i Hercegovine i likvidacije Republike Srpske, koja je bila i ostala jedna opsesija kolektivnog političkog Zapada, naprsvljen je jedan prljavi mali trik u vidu davanja Bosni i Hercegovini statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

- Zašto je ovo prljavi trik? Zato što nikom u Berlinu, u Parizu, u samom Briselu ni na kraj pameti ne pada da uzme ozbiljno u obzir članstvo Bosne i Hercegovine, koja i dalji ima većinu stranaca u svom Vrhovnom sudu i koja i dalje ima instituciju Visokog predstavnika, kao jednog neokolonijalnog gaolajtera koji ima veća ovlašćenja i veću moć nego bilo koja izabrana institucija Bosne i Hercegovine. Od te priče nema apsolutno ni govora. Na kraju krajeva, i Turska je formalno kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 1999. godine , što znači sad će biti 24 godine, a u međuvremenu je otvorila tri poglavlja, a zaključila jedno. To je samo bio trik da bi se na spoljnom planu, u ime tog misterioznog "evropskog puta" vršio pritisak na Srbe i Republiku Srpsku da prihvate članstvo Bosne i Hercegovine u NATO savezu i da se ne protive zavođenju sankcija Ruskoj Federaciji - objašnjava Trifković.

Foto: pixabay.com

Kako dodaje, na domaćem planu, svaki oblik protivljenja unitarizaciji Bosne i Hercegovine biće proglašavan za bacanje "klipova u točkove" evropskog puta i ometanje istog.

- Ono što je svojevrsna ironija, jeste da u savremenoj Evropi se pozdravljaju svi mogući procesi evolucije i većeg stepena autonomije lokalnih entiteta i zajednica, bilo da je reč o Kataloniji i Baskiji u Španiji, ili o Škotskoj i Severnoj Irskoj u Ujedinjenom kraljevstvu, ili o Flandriji i Valoniji u Belgiji, a samo u slučaju Bosne i Hercegovine se insistira  na tome da je evropski put taj koji zahteva unitarizaciju i centralizaciju - ističe istoričar.

SAD interesuje Srbija dok ih to ne košta

Kada je pitanju odnos Sjedinjenih Američkih Država prema Srbiji, naš sagovornik kaže da će princip ostati isti.

- Niti će iz Stejt dipartmenta, niti iz Bele kuće dolaziti neka ozbiljnija uputstva ambasadoru Hilu ili Eskobaru kako da se postave prema pitanju bilo Kosova ili Republike Srpske, jer njihov zadatak je da "iscede ili istamburaju" od Srba ustupke kako znaju i umeju pod uslovom da su besplatni - kaže Trifković i dodaje:

Foto: Printskrin/Youtube/24 sata Vesti

- Drugim rečima, možeš da obećavaš, možeš da pretiš, možeš da im tepaš i možeš da i podvikneš, ali gledaj da dobiješ ono do čega je  nama stalo - "da legnu na rudu" po pitanju Kosova i da i dalje prihvate "seckanje Dejtona na tanke šnite", ali da to Ameriku ne košta ni para niti političkog angažmana, a ne daj Bože ni nekog ozbiljnijeg posvećivanja ljudskih i materijalnih resursa nekoj "glavobolji na Blakanu". Dakle, oni  nisu spremni da grubm silom uništavaju Republiku Srpsku time što bi preuzeli banjalučke institucije i zaveli neku komesarsku upravu, isto kao što nisu spremni ni da rizikuju da srpksoj strani pukne film i da recimo stavi potpuno  blokadu na tranzit kosovskih Albanaca preko Srbije ili na isporuke sprkih energenata, struje i robe Kosovu i Metohiji. Međutim, oni će i dalje nastaviti da se pretvaraju da imaju moć i da će na kraju Srbija pre ili kasnije podleći njihovim zahtevima.

Prema rečima našeg sagovornika, njihov je otpor uzaludan, ali to je scenario koji imamo prilike da gledamo već godinama.

Nememo razloga da uvedemo sankcije Rusiji

Pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji su neprekidni, i kako kaže Srđa Trifković, oni će se nastaviti.

- Ono što je utešno jeste da je odsustvo bilo kakve kontraponude od strane sila, a pre svega mislim na Evropsku uniju. Vlasti u Srbiji nemaju nikakav razlog da to prihvate, jer priča o ubrzanom članstvu u EU više "ne pije vodu". Čak i kad bi ta opcija bila otvorena, ona više nije naročito atraktivna. Daleko je važnija činjenica je da kada bi neko u Briselu bio spreman da na pravno-obavezujući način, jer oni stalno govore o pravno-obavezujućem sporazumu, garantuje Srbiji da će biti nadoknađeni njeni finansijski gubici na planu povlašćenog položaja u kupovini ruskih energenata i u trgovinskoj razmeni sa Rusijom, onda bi se nešto i moglo i razgovarati. To naravno, nikome u Briselu ne pada na  pamet - ističe istoričar.

Foto: Shutterstock

Kako kaže, od Srbije se zahteva da izvrši harakiri za džabe.

Šta mogu da učine sami građani da poboljšaju situaciju u Srbiji?

Srđa Trifković smatra da građani Srbije u 2023. godini treba da krenu putem unutrašnjeg, duhovnog i moralnog, oporavka, putem konsolidacije porodice i revitalizacije tradicionalnih vrednosti sprske zajednice, srpskih domaćina, srpske majke.

-  Srbi sebi ne mogu da dopuste ideologiju smrti u situaciji kada im je ugrožen biološki opstanak. To je najvažnije - zaklučuje istoričar za portal Republika.rs.

BONUS VIDEO