Sportissimo

JEDNA PLATA PUNI KORPU! Zarade brže rastu od inflacije

Autor: Igor KOZARSKI

Vesti

24.10.2026

18:21

Dodaj Republiku kao željeni izvor na Googlu

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Pri istorijski niskoj stopi nezaposlenosti od 7,2 odsto, ima se i za putovanja, zabavu, pa čak i za luksuz

JEDNA PLATA PUNI KORPU! Zarade brže rastu od inflacije

Kupovna moć građana Srbije znatno se uvećala od 2012. do danas, pošto je na početku tog perioda za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo neophodno izdvojiti 1,44 prosečne plate, a danas je dovoljno 0,92.

Kafana je najbolji lakmus papir za novčanik prosečnog Srbina. Pre 14 godina ukupan godišnji promet u ugostiteljstvu jedva je prebacivao 34 milijarde dinara, a lane je dosegao prihod od 241,7 milijardi. Kad se uračuna inflacija, to znači da se u restoranima pojede i popije duplo više nego 2012. Na to treba dodati i tržište dostave hrane koje vredi preko 120 miliona evra godišnje.

Da bi se razumelo šta je dovelo do buma kupovne moći, moramo se setiti da smo se proveli kao bosi po trnju nakon smene režima 5. oktobra 2000. Krenulo se od nule, a novac od rasprodaje državnih preduzeća preusmeravan je u plate u javnom sektoru. Privredni rast bazirao se na sektoru usluga, trgovine i finansija, a domaća proizvodnja i izvoz su zanemareni. Visok uvoz veštački je održavao privid boljeg života.

Ovaj ekonomski model slomila je svetska kriza 2008. Naredne četiri godine kupovna moć u Srbiji pala je celih 30 odsto, uz rast nezaposlenosti. Zato je država 2012. morala da donese strategiju koja je u prvoj fazi podrazumevala finansijsku konsolidaciju s ciljem da se izbegne bankrot, koja je podrazumevala i velika odricanja.

Šoping-bum svetskih brendova

Tržište modernog šopinga drastično se promenilo u poslednjih 14 godina zbog povećane potrošnje, odnosno kupovne moći stanovništva. Šoping-molovi bili su ograničeni na nekoliko lokacija u Beogradu sa zanemarljivom površinom, a veliki do trgovine obavljao se na otvorenim pijacama i buvljacima.
U međuvremenu, Srbija je doživela eksploziju izgradnje modernog komercijalnog prostora. Samo u Beogradu fond šoping-centara iznosi 431.000 kvadratnih metara. Šoping-bum proširio se u unutrašnjost kroz izgradnju masovnih "retail parkova".
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo za prvih osam meseci ove godine veći je u stalnim cenama za fantastičnih 7,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Narod kupuje više roba, a zakupnine u tržnim centrima dostižu i 65 evra po kvadratu mesečno, što pokazuje da svetski brendovi ostvaruju ogroman profit na srpskom tržištu.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe 2012. bilo je neophodno izdvojiti 1,44 prosečne plate. Pri užasnoj stopi nezaposlenosti od 25 odsto, mnoge porodice imale su samo jednog zaposlenog člana, pa ih je to teralo ne samo u siromaštvo nego i u glad.

Automobil vozi svaki treći

U Srbiji danas ima upola više automobila nego pre 14 godina. Dok je 2012. automobil posedovao tek četvrti građanin, danas svaki treći stanovnik Srbije ima sopstvena kola, što nas primiče standardu razvijenih zapadnoevropskih zemalja.
Samo do 1. oktobra 2026, registrovano je čak 33.448 novih putničkih i komercijalnih vozila, što je 21,51 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. To pokazuje da zanatlije, pekari, dostavljači i male porodične kompanije investiraju u posao i da domaća privreda ima kapital za nova osnovna sredstva. Veliki deo komercijalnih vozila kupuju firme koje se bave dostavom i internet-trgovinom, što ilustruje modernizaciju srpskog tržišta i promenu navika potrošača u maniru razvijenih ekonomija.

Danas, potrošačku korpu pokrije manje od jedne plate. Pri istorijski niskoj stopi nezaposlenosti od 7,2 odsto, kod većine porodica više od jedne plate ostaje za obrazovanje, putovanja, zabavu, pa čak i za luksuzne proizvode. Do toga je doveo rast prosečne zarade koji je nadmašio rast troškova života, naročito nakon 2019. Te godine završena je finansijska konsolidacija, što je omogućilo ukidanje kriznih zakona, koji su uključivali smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, zabranu zapošljavanja i druge mere.

Od paradajz-turista do velikih trošadžija

Putovanje u inostranstvo za većinu je 2012. još bilo luksuz. Letovalo se uglavnom na 12 rata, birao se najjeftiniji privatni smeštaj u okruženju, a putovalo se starim autobusima. Aerodrom u Beogradu je bio poluprazan, a nacionalna avio-kompanija pred bankrotom. Te godine ja tadašnji JAT prevezao 1,3 miliona putnika, a "Er Srbija" samo u prvih devet meseci ove godine neverovatnih 3,8 miliona na preko 100 destinacija. Samo u septembru zabeležen je mesečni rekord od 536.503 prevezena putnika i 5.146 letova.

Prelomni trenutak dogodio se 2024, kada je vrednost prosečne korpe prvi put pala ispod nivoa prosečne plate. Tako je za 14 godina prosečna korpa poskupela 98 odsto, dok su plate skočile neverovatna 223 procenta, a prosečna penzija 180 odsto.
Statistički, građani Srbije danas za svoju prosečnu platu realno mogu da kupe 63 odsto više roba i usluga nego 2012.

Regionalni centri sustigli prestonicu

Republičkom proseku doprinelo je to što kupovna moć više nije rezervisana za uži centar Beograda. Snažan priliv direktnih stranih investicija i otvaranje fabrika transformisali su regionalne centre.
Gradovi poput Novog Sada, Niša, Kragujevca, Valjeva, Užica i Zaječara danas beleže natprosečnu kupovnu moć gde lokalne plate uveliko prevazilaze potrošačku korpu. To svedoči o strategiji ravnomernog regionalnog razvoja.