OD SLAVSKE SVEĆE DO INSTAGRAM STORIJA: Šokantna istina o Srbima! Evo zašto ogovaramo uz kafu i zašto na Svetog Jovana DECI ne damo CRVENO!

Kada neko u kancelariju ili učionicu donese kolače, tortu ili grickalice za rođendan ili slavu u pitanju je moderan način nastavljanja starih običaja kojima se obeležava pripadnost grupi.  Odlazak u goste sa nekim poklonom takođe je ostatak drevnih običaja. To je moderan oblik darivanja koji zamenjuje stare rituale. Čak i u najneformalnijim susretima, donosi se nešto. Komentarisanje političkih dešavanja, rijalitija, sportskih rezultata, serija, filmova, pa čak i ogovaranje, deo je rituala kojima se ljudi povezuju u zajednicu. Nije važno da li se slažu, važno je da učestvuju. Objavljivanje hrane, putovanja, proslava i kafe na Instagramu postalo je novi ritual potvrđivanja identiteta. To je digitalna verzija nekadašnjeg pokazivanja gostima šta imaš u kući. Odlazak na kafu takođe nije samo kafa, već mini društveni ritual kojim se potvrđuje pripadanje zajednici. 

Obredi nas uče poreklu

Foto: Shutterstock/AYO Production

U antropologiji, običaji se posmatraju kao jedan od osnovnih mehanizama pomoću kojih društva opstaju. Kroz rituale i običaje društva prenose vrednosti sa generacije na generaciju, često snažnije nego kroz zakone ili institucije. Antropolozi ističu da su rituali posebno važni jer stvaraju osećaj stabilnosti u svetu koji se stalno menja. Kada se nešto ponavlja na isti način iz godine u godinu, ljudi dobijaju utisak kontinuiteta i sigurnosti. Zbog toga gotovo svaka kultura ima svoje obrede vezane za porodicu, dom, hranu i okupljanje. Ti obredi služe da podsete ljude ko su i odakle dolaze.

Krsna slava preživela vekove

Foto: Shutterstock/Cherries

U srpskom društvu tu ulogu u velikoj meri ima krsna slava, jedan od najprepoznatljivijih običaja koji je preživeo vekove.

Krsna slava je jedan od retkih običaja u Evropi koji je ostao gotovo nepromenjen vekovima. Za razliku od rođendana ili praznika, slava se ne bira, već se nasleđuje. To stvara osećaj kontinuiteta. Kada neko kaže "moja slava“, on zapravo kaže "moja porodična linija“. Zato se slava doživljava kao nešto što nadilazi pojedinca.

U tradicionalnom društvu slava je bila i neformalni registar porodica. Znalo se ko koga slavi, ko kome ide u goste, ko je s kim povezan. Tako su se čuvale veze između porodica, sela i krajeva. I danas se često, čak i u gradovima, ljudi povezuju preko slavskih veza, jer se slava pamti bolje nego prezime.

Kroz običaje se uči kultura

Foto: AI Gemini

Običaji oko slavske trpeze imaju duboko socijalno značenje. Slavski kolač, žito i sveća nisu samo religijski simboli, već i znak gostoprimstva i poštovanja prema zajednici. Lomljenje kolača je ritual deljenja, žito je znak sećanja na pretke, a sveća je simbol trajanja kuće.

Zanimljivo je da je slava jedan od retkih običaja koji je preživeo i ratove, i socijalizam, i tranziciju. Čak i u vremenima kada je religija bila potisnuta, ljudi su i dalje slavili slavu, često pod izgovorom "porodičnog ručka“. To pokazuje da slava nije samo vera, već društvena potreba za okupljanjem i pripadanjem.

Običaji su uvek služili i kao način kontrole ponašanja. Na slavama se ne svađa, ne psuje, ne dolazi se praznih ruku, ne ustaje se prvi od stola. To su nepisana pravila koja uče ljude kako da se ponašaju u zajednici. Kroz običaj se, zapravo, uči kultura.

U savremenoj Srbiji, slava je dobila i novu funkciju. Postala je kombinacija tradicije i društvenog statusa. Gleda se kakva je trpeza, ko dolazi, koliko ljudi ima. Ali i dalje, ispod toga, ostaje ista ideja: tog dana se kuća otvara i svi su dobrodošli.

Zato se običaji u Srbiji ne doživljavaju kao nešto starinsko, već kao nešto što ljude i dalje povezuje. Oni nisu prošlost, već živa društvena praksa.

Izvor: Republika/N.A.

Bonus video: